U Zrenjaninu se ove godine već drugi put okupila prva liga evropskih rvača. Većina je za olimpijske kvalifikacije stigla iz Mađarske, kao i naš stari poznanik Mihalj Deak Bardoš. Ljudina, blage naravi, rođen je 1975. godine, a tokom svoje duge karijere je bio šampion Evrope i osvojio je pet medalja na evropskim prvenstvima, a na svetskim prvenstvima je osvojio šest srebrnih medalja, dok je kod kuće dvadeset puta osvojio prvo mesto na državnom takmičenju.
Na Olimpijadi 2012. godine u Londonu je ispao u osmini finala, a na svetskom prvenstvu 2013. godine je osvojio peto mesto. Nakon aktivne karijere u svom rodnom gradu Miškolcu je našao posao, ali kaže da nije prestao sa treninzima, nedeljno čak četiri puta trenira. Baš zbog toga njegovi prijatelji, delom u šali, delom i ozbiljno, mu govore da bi mogao da krene na olimpijske kvalifikacije u Istambulu, u maju ove godine, iako već ima 41 godinu.
- Od avgusta 2014. godine imam „civilni” život. Stručni sam vođa sportske škole u Miškolcu. Upravljam stručnim radom 13 ili 14 sportskih grana, a pored toga sam i poslanik u lokalnoj skupštini u Miškolcu. Pored svega toga nisam prestao sa rvanjem, nastupio sam u Bundesligi i na domaćim takmičenjima. Nisam se dakle odcepio od sporta i odlazim na svako dešavanje koje se održava u blizini.
• Kako ocenjuješ ovaj period pripreme i kakva iskustva imaš sa ovog takmičenja?
– Zapravo nije ovo prva priprema na kojoj ne učestvujem, jer sam na poslednjem velikom takmičenju nastupio 2013. godine. Prošle godine sam bio u Las Vegasu i tek tada sam shvatio kakvu visinu ima ovaj sport. Tada se meni nije činilo toliko bitnim, bilo je više prirodno, jer su se od mene očekivali dobri rezultati. Kada sam dospeo u finale, radio sam svoj posao i sada zaista shvatam šta sam postigao.
• Na tvoju nesreću, tvoj zenit je bio baš u eri Karelina.
– Nije bio tamo samo Karelin, nego i Lopez sa Kube, što znači da su u mojoj kategoriji stalno bile prisutne ogromne ličnosti. Inače, mislim da su ove promene u rvanju veoma dobre i svaka čast Nenadu Laloviću koji ima ogromnu ulogu. Napokon jedan rukovodilac koji ne živi od rvanja već za rvanje.
• Andraš Šike, savezni kapiten Mađarske, je izjavio da bi bio zadovoljan sa 4 ili 5 rvača iz Mađarske koji bi dospeli do Olimpijade. Šta ti misliš o tome?
– Time što nakon Zrenjanina imamo već tri kvote, to se ne čini nemogućim zadatkom, ali treba da navijamo i za devojke, ali i za ostale momke.
• Sigurno pratiš i srpsko i vojvođansko rvanje. Šta misliš o munjevitom razvoju Viktora Nemeša?
– Sa svojim zlatom, osvojenim prošle godine u U23 kategoriji, sa srebrom osvojenim na Evropskim igrama i na ovogodišnjem Evropskom prvenstvu, dokazao je da je pri vrhu svoje klase. I tu se dokazao, ogroman je talenat, i od kada njegove pripreme nadzire Stojan Dobrev, sve je bolji i bolji.
• Mnogi nagađaju da li su jače evropske kvalifikacije ili svetske, koje počinju za vikend u Ulanbatoru. Odavde su po dva takmičara stekla kvalifikaciju, po težinskoj kategoriji za Olimpijadu, a odande će ih biti po tri. Šta ti o tome misliš?
– Postoje nacije koje taktiziraju. U Zrenjanin nismo ni mi doneli najbolje u težinskoj kategorijama od 75 i 98 kilograma, ali ćemo ih odneti u Ulanbator. O ovim taktiziranjima se tek sad vidi koliko su bila opravdana. Možda će u Ulanbatoru biti veća borba, baš zbog toga što će od dvojice trećeplasiranih samo jedan dospeti do Rija, a i što će i među njima biti žestokih borbi.
• U mađarskoj ekipi, u grčko-rimskom stilu, ima i starih velikana sa kojima si se ti rvao. Drže se, ali se oseća da su tu i mlađe generacije, koje su već osvajale i evropske medalje. Šta se može očekivati u Riu?
– Svakako moramo razmišljati o medaljama, u slučaju Tomija Lerinca, Viktora Lerinca i Petija Bačija. Na sreću imamo 4 ili 5 ljudi koji uvek mogu osvojiti medalju. Naravno, za to treba mnogo toga uklopiti: i dobar ždreb, i da takmičar ima dobar dan. Mogućnosti imamo, te bi trebalo očekivati medalju ili dve.
