Učenika trećeg razreda Muzičke škole iz Subotice, Gergea Brezovskog, koji je osvojio prvo mesto na republičkom takmičenju muzičkih škola, ubrajamo među mlade talente. Njegovo sviranje violine je mnoge očaralo, a svoju muzičku karijeru je započeo veoma svesno, na ovogodišnjem republičkom takmičenju muzičkih škola, gde je osvojio 95 bodova i čime je završio na pobedničkom mestu.
- Nisam se nadao takvom rezultatu i iznenadio sam se što je tako dobro ispalo. U svojoj kategoriji sam stigao među prvih osam. Prošle godine je bilo jedno takmičenje u Bačkoj Topoli i tamo sam u solo kategoriji osvojio treće mesto, a sa ansamblom smo osvojili prvo mesto. Pored toga, nastupio sam na više koncerata. U martu ove godine sam imao čast da nastupim u istom programu sa Timeom Nađ i Megumi Tešimovom, u subotičkoj Gradskog kući. Bio sam solista, a pratila me je Subotička filharmonija. Imao sam tremu, ali sam istovremeno bio počastvovan što sam kao učenik mogao da sviram zajedno sa filharmonijom. Veoma je važno da svuda napravim dobar nastup.
Kada si zavoleo violinu?
– Violinu sam prvi put uzeo u ruke kada sam imao sedam godina. Mogu reći da mi je violina već deset godina drug, iako sam u prvo vreme više hteo da sviram gitaru. U filmovima sam video da je gitara kul instrument. Moj otac je ipak preporučio violinu, rekao je da ako naučim da sviram na njoj, lako mogu preći na gitaru. Dok sam stigao do osmog razreda, zavoleo sam violinu, pa me je jedino ovaj instrument zanimao, iako volim i klavir. Sad me više ne privlači gitara, sa violinom želim da postignem što više. Moja želja je da stignem barem blizu onih velikih inostranih majstora koje često slušam. Ima ih dosta: Jicak Perlman, Shlomo Mintz, Isaac Stern... U postizanju mojih ciljeva moj profesor Pal Žiga je uvek bio tu za mene. Mnogo sam naučio od njega, a priprema me i za akademiju. Bodri me, gura me napred što je jako dobro.
Voliš li da nastupaš?
– Veoma, ali istovremeno imam i tremu. Nisam zadovoljan sam sobom i ne znam kada ću to biti. Imam osećaj da mogu biti mnogo bolji, ali za to treba još mnogo rada. Želim da vežbam što više, ali to sve zavisi od rasporeda vremena i od mog fizičkog stanja. Pored violine drag mi je i folklor, što možda i nije čudo jer moji roditelji, Tamara Brezovski i Roland Brezovski rade kao predavači folklora. Stalno sam u blizini folklora, a oko nas je uvek igra i tradicija. Volim ovaj svet, volim da odlazim u Udruženje Talentum, ne samo zbog igre već i zbog činjenice što je tamošnje društvo veoma dobro.
Sviranje violine zahteva kondiciju. Pomaže li ti folklor u tome?
– Kada čovek svira violinu, može da oseti bol u vratu, ramenima, leđima i rukama. O tome se mora voditi računa. Nije toliko bitna količina vremena koje se provodi u vežbanju, važniji je kvalitet vežbanja. Ako ne pazimo dovoljno, onda je vežbanje gubljenje vremena. Kada se vežba važno je pravilno držanje, te je zbog toga preporučljivo da se u slobodnom vremenu
bavimo nekim sportom; da plivamo, ali je i ples isto tako efektivna forma sporta. Pored toga što volim folklor, negovanje tradicije, igra mi pomaže i da održim dobru formu.
Šta planiraš nakon završetka srednje škole?
– Želim da se upišem na Akademiju. Velika mi je želja da stignem do Graca, ili barem do Mađarske. I roditelji me bodre da se bavim muzikom. Veoma sam im zahvalan što me podržavaju.
