Dve bombe su uništile milion dolara u skrovištu Islamske Države (ISIS). Možda je bilo i više para, ali u svakom slučaju, izgorelo je mnogo novca kada su borbeni avioni međunarodne koalicije predvođene Amerikancima početkom godine napale tajnu banku. Akcija je izvedena kao deo operacije čiji je cilj bio uništenje finansijskih izvora terorističke organizacije.
Ranije se nije moglo mnogo saznati da se koalicija prihvata i ovakvih zadataka. Mada je jedan od ciljeva koalicije baš da ISIS-u oduzme novčane rezerve, ili barem deo njih. Može biti mnogo skrovišta u Iraku, Siriji i u drugim delovima sveta. Terorističke organizacije svoje pare ne drže samo u tajnovitim zgradama, magacinima, nego i u klasičnim bankama. Neke od ovih institucija su naime voljne da operu novac sumnjivog porekla.
Više velikih banaka je već poslovalo sa mafijom, narko-bosovima, kriminalcima i teroristima. Ponekad ova nedela dođu na videlo i neki od počinioca se i kazne, ali se od „opranog“ novca i od rukovanja sumnjivim ulozima, ulaganjem istih može zaraditi višestruko.
Terorističke organizacije su veoma vešte u nalaženju tehnika kojima mogu nabaviti novac. U najlakšoj situaciji su kada im neko daruje novac. Doduše ne borcima sa fantomkama, već njihovim predstavnicima u odelu, advokatima, eventualno fondacijama koje se predstavljaju kao dobrotvorne organizacije, ili preduzeća za prikrivanje prave delatnosti. Jer i takvih ima na pretek.
Novac može da stigne putem uplate, u torbi ili na druge načine. Može da stiže od vlada, organizacija, bogatih mecena, simpatizera ili drugih prirodnih lica.
Dešavalo se već da su pojedine vlade optužene da pomažu sumnjive grupe. Tokom hladnog rata dve velesile (SAD i Sovjetski Savez) su često optuživale jedna drugu da pomažu pokrete, terorističke ćelije koji se bore protiv njihovih ciljeva. U poslednje vreme se sve više govori o tome da poneke države drage volje dotiraju terorističke pokrete koji su im simpatični i koji se ponašaju u skladu sa uputstvima koje dobijaju iz tih država. Šta više ako je potrebno, ove države pružaju čak i azil teroristima ako se pokaže potreba za time. Više se puta čula optužba da Saudijska Arabija, Katar, Turska, Iran, Libija, Pakistan i brojne druge države pružaju pomoć ilegalnim, opasnim i fanatičnim islamskim grupama.
Potreba za novcem je stalna i zbog toga ove organizacije pored tradicionalnih načina se trude da koriste i nove, kreativne metode. Korišćenje virtualnog novca bitcoin se već duže vreme dovodi u vezu sa teroristima, čiji je prvenstveni izvor prihoda zabranjena trgovina na osvojenim teritorijama. Veći deo prihoda potiče još uvek od trgovine drogom, ljudima, naftom i kulturnim blagom.
Pored ilegalne prodaje nezakonito nabavljenog kulturnog blaga, česta je i prodaja retkih divljih životinja, što je obično zabranjeno. Među moguće finansijske izvore ubrajaju se i klasična dela kriminala kao što je pljačka banaka ili prikupljanje reketa.
Privlačna je i dobit koja se može steći otimanjem ljudi. Zahvaljujući ovoj aktivnosti teroristička mreža al-Kaide već odavno skuplja prilično lepe sume od evropskih država. Nasuprot SAD-u naime broje države starog kontinenta su voljne platiti za svoje otete državljane.
Zvuči čudno, ali teroristi svoje bankovne račune popunjavaju i novcem stečenim na zakonit način, putem poslovanja. U Iraku, na teritoriji pod kontrolom ISIS-a ova organizacija naime rukuje i delom preduzeća koja su nekada bili u državnom vlasništvu, što, naravno, nije zabranjeno, pa čak i donosi neku dobit. Pored toga se zarađuju milijarde dolara i od ribolova i trgovine vozilima, ali se pare slivaju i od poreza za uvezenu robu, za zemljišta, pa čak i od poreza za držanje stoke.
Protiv terorističkih organizacija se najefikasnije može boriti onaj ko uspe da spreči njihovo finansiranje. Za to je prvo potrebno identifikovati izvore, pa zatim kanale preko kojih novac protiče, odnosno saradnike, a nakon toga sve to lepo izolovati i prekinuti. Od preventivnih mera su naročito važne efikasne kontrole i drugi mehanizmi, pre svega stalan monitoring.
Banke su zvanično svugde obavezne da sarađuju sa vlastima: mogu da storniraju račune, da zamrznu sumnjive uloge. Stručnjaci, istražitelji vlada dobijaju obuku koja ih osposobljava da lakše prepoznaju tehnike pranja novca i komunikaciju koju teroristi koriste.
Sedam najrazvijenijih država sveta (G7) bi dalje da jača borbu. Ministri finansija i guverneri SAD, Francuske, Japana, Kanade, Velike Britanije, Nemačke i Italije, kao i predstavnici Eu su se prošle nedelje dogovorili da pojačaju globalnu borbu protiv finansiranja terorizma.
Na sastanku održanom u Japanu prihvaćen je akcioni plan koji predviđa intenzivniju razmenu informacija bezbedonosnih službi u slučaju naročito velikih transfera novaca, koji su sumnjivi. G7 obećava bolju saradnju i prilikom korišćenja finansijskih sankcija.
UN je još u decembru prošle godine izglasao rezoluciju o slabljenju finansiranja terorizma. Evropska Unija je početkom ove godine proglasila svoj akcioni plan sa istim ciljem. Brisel su na pooštravanje mera i na usaglašeniji evropski nastup prisilili nedavni islamistički napadi.
Među glavne ciljeve plana EU spada odsecanje opasnih organizacija od svojih izvora prihoda, odnosno sprečavanje transfera novaca i drugih sredstava, kao i otkrivanje terorista praćenjem kretanja novaca. Potpredsednik Evropske Komisije, Frans Timmermans se nada da će članovi terorističkih grupa moći „ređe putovati, kupovati oružje i eksplozivne materije, organizovati napade, kao i širiti mržnju i buditi strah putem interneta“, ukoliko se uspe stati na kraj finansiranju terorističkih organizacija.
