Možda je već prošle godine trebalo formirati mešovite, vojne i policijske jedinice u cilju odbrane graničnog područja. Šta više, prema mom mišljenju, postoji potreba i za uključenjem rezervnih jedinica – izjavio je za naš list politički analitičar, Branko Radun, reagujući na odluku srpske vlade donete u toku vikenda, prema kojoj će uskoro biti formirane zajedničke vojne i policijske jedinice u cilju povećane kontrole srpsko-bugarske i srpsko-makedonske granice. Rekao je da se čini da se Turskoj smiruju tenzije, ali ova država ima ključnu ulogu po pitanju sređivanja izbegličke krize.
– Mere, koje će biti preduzete, su, naravno, deo državne i vojne tajne - dodao je Radun - ali je očigledno da će država koncentrisati vojne i policijske snage na delove države gde za to postoji potreba, pripremajući se za novi talas izbeglica, jer samostalno ni jedna jedinica ne bi umela sprečiti izbeglički talas. Ova pojava nije jedinstvena, u Evropi je učestala praksa da policija i vojska sarađuju u borbi protiv terorizma, u cilju odbrane graničnog pojasa i u sličnim zadacima. Saradnja raznih informativnih službi, odnosno vojnih i policijskih snaga, kao i drugih bezbedonosnih službi je danas već uobičajena pojava. Ova odluka vlade, može se reći, je izazvana rizikom mogućih opasnih radnji. Pre svega mislim na masovniji dolazak izbeglica zbog puča u Turskoj. Da je u Turskoj izbio veći haos, verovatno je da bi prema Evropi krenuo veći talas izbeglica. Ali i bez dešavanja u Turskoj postoji opasnost, što znači da je svakako razumno formirati ove mešovite vojne i policijske jedinice. Prema mom mišljenju postoji potreba i za rezervnim jedinicama.
Na kakve rezervne jedinice mislite?
– Već je i ranije bilo primera formiranja rezervnih jedinica koje se sastoje od vojnika i policajaca. To su obučeni ljudi koji su odslužili vojsku, ali koji nikada nisu bili profesionalni vojnici. Mislim da postoji potreba i za njima jer u kritičnoj situaciji nije dovoljan rad postojećih jedinica. Decenijama je država održavala rezervne policijske i vojne jedinice, koje su poslednjih godina ukinute. Mislim da se trebaju obnoviti, jer se i u drugim državama održavaju rezervne jedinice za slučajeve krize. Očigledno je da ne živimo u mirnodopskim uslovima, moramo biti spremni na sve, i na gore situacije nego koje su se desile proteklih dana.
Tokom prošle godine su izbeglice u većem broju stizale u Srbiju. Zbog čega se treba baš sada pojačati kontrola granice?
– Kao što sam već rekao, zbog haosa u Turskoj. Nije potpuno jasno, šta se dešava u Turskoj, tamo je haos. Da je bilo većih problema, na granicama se moglo pojaviti i milion izbeglica. Ovlašćeni ljudi sigurnosnih službi na jednu takvu situaciju ne bi bili u stanju adekvatno da odreaguju. Istovremeno je drugačija situacija, ako država odluči da propusti migrante takozvanom balkanskom rutom, a opet drugačija, kada se ta ruta zatvori. To nije samo unutrašnjopolitička, već istovremeno i spoljnopolitička odluka. Kada jedna država zatvori svoje granice, to znači angažovanje znatno većeg broja ljudi. Svakako postoji potreba za dodatnim jedinicama. Možda je to trebalo uraditi već prošle godine.
Srbija je mala zemlja. Pored angažovanja mešovitih jedinica kakve šanse ima da one odreaguju prilikom dolaska eventualnog većeg talasa izbeglica?
– Za sada se ne zna ni kolike će biti jedinice koje će biti formirane, a ne zna se ni sa koliko ljudi će se oni susresti na granici. Veoma je teško proceniti sa kakvim uspehom će moći naše jedinice odbraniti državnu granicu. Ali se ne zna ni kakve će posledice imati puč u Turskoj, iako se sada čini da ishod neće biti isuviše dramatičan. Ipak moramo biti spremni za svaku situaciju. Istovremeno je pitanje i koliko je ljudi zapravo potrebno, jer i tehnička oprema u značajnoj meri olakšava odbranu pograničnog područja. Bolja tehnologija za kontrolu granice omogućava da se sa manje ljudi kontroliše veća teritorija u pograničnom pojasu.
Tehnička opremljenost države je ograničena...
– Jeste, ali danas već nije toliko skupo postaviti kamere i razne senzore. Skuplje je obučiti one koji rade sa tom tehnologijom. Naravno, ništa se ne može rešiti preko noći, ali za pola godine, godinu dana, Srbija bi mogla imati i savremenu kontrolu granice.
Situacija se menja skoro iz minute u minutu. Ima li Srbija vremena da se pripremi na savremeno osiguranje granice?
– Teško je to proceniti. Ne znamo šta će biti za mesec dana, ali se ni dešavanja u Turskoj nisu mogla predvideti. Trenutno je najvažnije da jedinice koje kontrolišu granice budu pripremljene za izazove. Specijalna jedinica ne može imati samo jednu vrstu obuke. Bezbedonosne strukture moraju biti spremne za svaku situaciju. A za to je potrebno vreme, novac i obuke. Priprema jedinica takođe iziskuje vreme.
Na severnom delu države je usporen, skoro i onemogućen, prelazak granice za izbeglice, a na jugu je stalan ilegalan prelazak granice. Može li biti posledica ako grupa od više hiljada izbeglica ostane u Srbiji, iako im Srbija nije ciljna država, i ne žele tu da ostanu?
– Može se i to desiti, ali trenutno ima dovoljno otvorenih graničnih delova gde izbeglice mogu da napuste Srbiju. Prema Rumuniji, ili prema Bugarskoj, prema Bosni i Hercegovini ili Crnoj Gori mogu proći. Čak i da Hrvatska zatvori svoje granice, ne bi bilo problema. Da se u Turskoj, gde se nalazi više miliona izbeglica, desilo nešto veće, onda bi sigurno stigao veći talas izbeglica, što bi moglo da ima i posledice. Ali to ne bi destabilizovalo samo Balkan, već i čitavu Evropu. Trenutno postoje problemi sa tranzitom, ali većina izbeglica na ovaj ili onaj način uspeva da se dokopa zemlje u koju želi otići. Mislim da je malo uvećan strah od toga da će izbeglice ostati na teritoriji Srbije.
