Proteklih godina se mnogo žitelja Vojvodine odselilo, privremeno ili trajno, u inostranstvo, u nadi za boljim životom. Među onima koji su otišli je puno Mađara. Slična situacija je u brojnim regionima Evrope.
Prema najnovijoj analizi Međunarodnog monetarnog fonda-IMF, od 1990. godine 5,5 posto stanovništva Istočne Evrope, skoro 20 miliona ljudi, je otišlo, baš iz ekonomskih razloga, iz zemlje rođenja. Većina njih se nastanila u Zapadnoj Evropi, prvenstveno u Nemačkoj, Italiji i Španiji.
Na put su krenuli većinom obrazovani, mladi, oni sa preduzetničkim duhom. Postoje regioni odakle sve više ljudi odlazi u inostranstvo, a i oni iz kojih manji broj kreće na put. Od država regiona izuzetak je samo Estonija, ali i tamo je prošle godine promenjena situacija, i to u toj meri da ova mala baltička država više privlači strance.
Za imigrantima bi postojala potreba i u drugim zemljama, prvenstveno u istočno-evropskim zemljama koje se u najvećoj meri protive prihvatanju migranata i izbeglica.
Posledice masovnog iseljenja, ekonomske migracije, su poražavajuće. Države odakle odlaze mladi i stručnjaci se suočavaju sa mnogim neprijatnim i trajnim privrednim teškoćama, dok zemlje koje prihvataju pridošlice mogu računati na dugotrajne i pozitivne ekonomske rezultate. Nije nezanimljivo ni da se u zemljama, koje migranti ostavljaju za sobom, sve više urušava nivo funkcionisanja države, polako sve zarasta u korupciju i sve se manje mogu ostvariti pravne norme.
Egzodus je poprimio razmere da već i usporava privredno približavanje cele regije Zapadnoj Evropi.
Stručnjaci IMF-a su zbog toga izradili predloge u cilju da slobodan protok radne snage bude koristan i privlačan i za zemlje iz kojih odlaze ljudi i za one koji prihvataju migrante. Prema njima, za vlade istočnoevropskih zemalja bi bila korisna liberalizacija sistema migracije i preformulisanje privredne politike, jer bi sa tim merama mogli čak i vratiti, barem deo, onih koji su otišli u inostranstvo.
Među predlozima se nalazi i jačanje saradnje sa dijasporom koja bi se mogla ostvariti i u tome da iseljenici inspirišu da investiraju u domovinu. Usaglašavanje obrazovnog sistema i očekivanja tržišta rada bi takođe pomogli, kao i proširenje daljeg obrazovanja na radnom mestu, odnosno, smanjenje tereta koji se stavljaju na plate.
Evropskoj Uniji se preporučuje ponovna podela koristi u okviru panevropskog rešenja. Sastav strukturalnih i kohezionih fondova unije bi se takođe modifikovao kako bi se u određenim zemljama kompenzovao nepovoljan privredni uticaj iseljenja.
Demografski institut iz Beča je nedavno izrekao konstatacije slične onima koje su formulisali stručnjaci IMF-a. Prema saradnicima, institucijama pravi migracioni talas, na duge staze, ne preti sa Juga, nego iz pravca Istočne Evrope. Zbog toga se moraju pripremiti da će u najvećem broju ljudi i dalje iz tog pravca stizati u Zapadnu Evropu.
Bečki institut upozorava i da čitavi regioni država mogu opusteti na istočnom delu starog kontinenta. Kao primer se navodi Rumunija gde već četvrtina generacije između 30 i 34 godine živi u inostranstvu, mahom na Zapadu.
