U Mađarskom kulturnom centru na Paliću u petak je održana prezentacija rezultata istraživanja Centra za obrazovanje, istraživanje i kulturu vojvođanskih Mađara „VM4K”, pod nazivom „10 godina kulturnog života vojvođanskih Mađara“. Kao što je poznato, „VM4K” je u martu ove godine uputio detaljan upitnik akterima kulturnog života, sa ciljem mapiranja sprovođenja i rezultata Kulturne strategije vojvođanskih Mađara, koju je 2011. godine usvojio Nacionalni savet mađarske nacionalne manjine.
U istraživanju su učestvovala udruženja, civilne organizacije, institucije vojvođanskih Mađara, čiji je suosnivač nacionalni savet i koje su proglašene za institucije od posebnog značaja, kao i one za koje se smatra da su od posebnog značaja sa stanovišta celokupne zajednice vojvođanskih Mađara: pozorišta, zavodi za zaštitu spomenika, biblioteke, ustanove kulture, arhivi, muzeji, izdavačke kuće, centri rasejanja, kulturna udruženja i civilne organizacije.
Na prezentaciji je prisutne pozdravio Ištvan Pastor, predsednik SVM-a, koji je u svom uvodnom izlaganju podelio svoje misli o mogućnostima koje pruža kulturna autonomija, kao i o dijalogu, odgovornosti i zadatku:
- Obaveza dijaloga, formulisanje zadatka i dužnost sprovođenja važe za sve. Sa ove tačke gledišta, ovaj zajednički sastanak je i poučan, a trebalo bi da se vratimo na ovu temu nekoliko puta kako bismo sagledali i potom formulisali zadatke.
Želeo bih da se zahvalim odlazećem sastavu nacionalnog saveta, koji je pri kraju mandata, listi „Mađarske sloge”, predsedniku nacionalnog saveta, jer smatram da su uradili veoma pošten i predan posao, čiji rezultati se mogu meriti u vidu podataka, i mogu se prikazati i projekcijom.
Jedno od najvećih dostignuća ove četiri godine iza nas, u sferi kulture, u građevinskom smislu, jeste proširenje Fondacije „Laslo Sekereš” i osnivanje „VM4K”. Iz tog razloga želim da se zahvalim svima onima koji su, nakon što su prevazišli bol usred ponižavanja, nipodaštavanja i špalira za premlaćivanje, ipak smatrali da ovo ima smisla. Svojom aktivnošću dokazali su da su svi napadi i neprincipijelni postupci koji su formulisani, i koji zatrovali javni život poslednjih godina, zapravo bili neosnovani. Uložili smo mnogo energije da Fondacija „Laslo Sekereš” bude dostojna svog imena, tako da njene aktivnosti ne budu ograničene samo na isplatu donacija male vrednosti. To je onda odbačeno i skrajnuto sa takvom žestinom i superiornošću, da nismo imali ni teorijske šanse. Poslednjih godina ova situacija se promenila, a svi oni koji su bili nosioci i pobornici ovog uverenja, pali su u ambis javnog života. Na scenu su stupili oni, koji su rezultirali onim, što je danas Fondacija „Laslo Sekereš”. Mislim da su zasluge Ildiko Lovaš u celom ovom procesu vanvremenske, bez nje ništa od ovoga ne bi bilo.
Kada je reč o mogućnostima kulturne autonomije, mislim da ću, u formulisanju suštine, najsvrsishodnije postupiti koristeći pozdravnu reč Jenea Hajnala, koji je napisao na sajtu nacionalnog saveta 2017. godine, gde kaže, da je nacionalni savet demokratski izabrana nacionalna samouprava mađarske nacionalne zajednice, glavna organizacija mađarske kulturne autonomije, posredstvom koje mađarska nacionalna zajednica, koja ovde živi, ostvaruje svoje kolektivno pravo na samoupravu, u oblasti kulture, obrazovanja i informisanja, kao i u oblasti službenog jezika i pisma. Personalni sastav ovog javnog organa sada će se po četvrti put birati direktno. Postigli su neverovatan rezultat u zajednici, i mnogi od njih imaju večne zasluge u tome. Ono što smo mi sa javnopravne tačke gledišta uspeli da postignemo u proteklih deset godina, drugi su još veoma daleko od toga. Ovde se radi i o tome, da znamo da koristimo prava i mogućnosti predviđene zakonom, kada država da zajednici pravo, da sama upravlja svojim poslovima. To nam je zakonom dato, da u obrazovanju, kulturi, informisanju i upotrebi jezika sami regulišemo, organizujemo, kažemo kako će nam najbolje biti. Imamo autonomiju u tome. Kao i poslednjih dvanaest godina, takođe i vreme koje nam predstoji, trebalo bi da govori o tome, kako možemo da iskoristimo ovu priliku.
Mnogi ljudi se dive nacionalnom savetu. Ne postoji nijedna nacionalna zajednica čiji nacionalni savet, a takvih u zemlji ima više od dvadeset, da je uspeo da pokaže nivo i učinak, kao što je pokazao Nacionalni savet mađarske nacionalne manjine. To znači da su odgovornost, pripremljenost, snalažljivost i posvećenost zajednice na takvom nivou, da nam niko nije ni blizu. Ovo nam je važno. To dokazuje, da iako je istina da nas je sve manje, ali oni koji su ovde drže se svojih korena, svoje sadašnjosti i budućnosti. Ne odustaju od toga. Ovo je jedna od najvećih lekcija u ovih poslednjih deset godina. I ovo istraživanje to dokazuje.
Dijalog, odgovornost, zadatak stvaraju kontekst o čemu se ovde radi. Mi se razlikujemo od mnogih drugih zajednica u Panonskom basenu po tome, što se kada se bavimo poslovima naše zajednice, ne bacamo uzde među konje, već ih držimo čvrsto. To znači da razmišljamo sistemski, u tom procesu pokušavamo da spoznamo našu situaciju, i zacrtamo put kojim želimo da idemo. Ovo takođe daje smisao i objašnjava zašto je ovo istraživanje bilo važno, i zašto je bilo važno razmišljati strateški, formulisati tu strategiju i kretati se u tom pravcu u narednim vremenima. Strateško razmišljanje stvara mogućnost kreiranja zajedničkog imenioca. Stvara mogućnost da postignemo dogovor unutar zajednice. To se dešavalo u proteklih deset godina, a to daje smisao i ovom istraživanju, koje pokazuje rezultate strateškog razmišljanja u proteklih deset godina, gde se nalazimo, i na osnovu toga, sada možemo da pričamo kuda želimo da idemo, i gde želimo da idemo. To možemo samo ako odvojimo vreme da slušamo jedni druge, ako razgovaramo, razmenjujemo mišljenja, čak i ako se ne slažemo u svemu. Mora se formirati većinska pozicija, nakon čega možemo da odredimo kuda treba da idemo i šta nam je cilj. Ovo je zadatak koji je pred nama, a ova prezentacija je uvod u njega.
Govoreći o odgovornosti i zadatku, onda, kada smo počeli da razmišljamo o strategiji, pre više od deset godina, rekli su da nije moguće formulisati strategiju kulturnog života, jer bi to remetilo slobodu stvaralaštva i ugasilo je. Kulturna strategija se ne odnosi na stvaralačku slobodu, već na institucionalne i materijalne uslove koji treba da obezbede razvoj i razvijanje kreativne slobode. Ovo je ta velika razlika između njih dvoje. Strategija nije predviđena da se čuva u fioci. Nadam se da će, nakon izbora nacionalnih zajednica, novoformirani nacionalni savet nastaviti završne radove, koji vode do usvajanja obrazovne strategije, a ista je u osnovi već završena vezana za informisanje. Ranije je nacionalni savet prihvatio i onu strategiju, koja se odnosi na upotrebu jezika, a nadam se da će ona, koja se odnosi na kulturni život, stupiti na snagu do prve polovine sledeće godine, pa da onda vidimo kako dalje, u smislu institucija, resursa i obrade postojećih kapaciteta, čuli smo od Ištvana Pastora.
Rezultate istraživanja pod nazivom „10 godina kulturnog života u vojvođanskih Mađara” predstavili su sociolog Jene Barlai, stručni rukovodilac istraživanja, politikolog Viola Varga Dioši, referent istraživanja „VM4K”, i Andrea Salai, saradnica u „VM4K”, pri tome pokrivajući sve segmente kulturnog života.
Prezentaciji su, između ostalih, prisustvovali i mr. Jene Hajnal, predsednik nacionalnog saveta, Arpad Fremond, potpredsednik SVM-a, nosilac liste „Mađarske sloga”, Balint Juhas ml., predsednik Administrativnog odbora SVM-a, Edvina Erdedi, potpredsednica nacionalnog saveta i Zoltan Kudlik, pomoćnik pokrajinskog sekretara za kulturu, informisanje i verske zajednice.
