Naš novinski članak možete pročitati i na mađarskom jeziku.
Ričard III od Šekspira je davao svoje kraljevstvo za konja. A pecaroši Karpatskog basena – kako stvari trenutno stoje – davaće svoj čamac za kamilu. Nismo ubeđeni da je cena ova dva ekvivalentna, ali uz malu doplatu ili sniženje cene, posao se može sklopiti. Kada će se ovo dogoditi? Za sada je to samo daleka pretnja i voleli bismo da se to izbegne. Međutim, suša i dezertifikacija nam se bliže.
Potonuo je, ali ga je nizak vodostaj ostavio na obali (fotografija Mihalja Buzaša)
Ako pogledamo po našim predelima, ne vidimo ni trag od zime. Nije problem što se ono malo snega na ravnicama oko nas već davno otopilo. Pravi problem leži u tome što gore u planinama, odakle obilne vode dolaze u naše krajeve, isto tako nema snega kao ni ovde dole.
Zvuči čudno, ali vredi ponoviti da su u planinskom delu sliva Dunava zalihe vode u snegu uglavnom najveće upravo u ovo doba godine. Vrednosti koje odgovaraju višegodišnjem maksimumu dostizale su se u prvoj polovini marta i obično su prelazile dvadeset kubnih kilometara. Njihovo topljenje dovodilo je do formiranja veikih vodostaja koje su jedino bile tražene pri mračnom turizmu katastrofa. Ili možda čak ni tamo. Ove godine od ovih više od dvadeset kubnih kilometara nema ništa, a prema podacima od 11. marta, rezerve snežnih voda u slivu iznad Nađmaroša su manja od polovine kubnog kilometra. To je 2,5 odsto od maksimuma, odnosno četrdeset puta manja od njega. Dakle, rezervi vode iz snega brojčano ima ovoliko, pa praktično rezervi i nema.
Kamena obala ispod brane u Novom Bečeju već se navikla na sunčanje (fotografija Mihalja Buzaša)
U slivu Tise ovih rezervi ima još manje, i kvantitativno i proporcionalno gledajući. Tako su vode koje su poticale iz snega istekle tiho kao reka Maroš u pesmi onoj narodnoj.
Kad smo već kod ove reke, pravo je čudo što uopšte teče. Kriva protoka vode je skoro na dnu, nivo vode je jedva dvadesetak centimetara iznad najnižeg nivoa ikada merenog. Međutim, niski vodostaji na ovoj reci se obično ne formiraju u prvoj polovini marta. Obično za ovakve slučajeve imamo običaj da govorimo da ništa ne zna, ali je već počeo da zaboravlja.
Za sada još možemo da batalimo praktikovanje hodanja po vodi (fotografija Endre Buzaša)
S obzirom na prognoze za Tisu, utešno je, ako ne i ohrabrujuće, da u gornjem toku reke ima plavljenja, koja bi na prvi pogled mogla da dovede do porasta vodostaja od najmanje metar i po. Takođe, prema prognozama iz susedstva, ova voda neće biti iskorišćena za punjenje jezera Tise do letnjeg nivoa, ostaviće dosta i za nizvodni deo. Procenjuje se da će poplavni talas trajati četiri do pet dana, ali još nije jasno da li će trajati nedelju dana. Međutim, za nas je to svejedno, jer će ponovno akumuliranje vode kod brane u Novom Bečeju sigurno iznivelisati krivulju protoka vode. Ako ne, onda još bolje. Hidrometeorološki zavod Mađarske ne kaže ništa o ovoj poplavi, jer ne daju prognoze duže od četiri dana. Neka, u pravu su!
Od pre tri godine obala oko Beočina se sve više udaljava
Međutim, na Gornjem Podunavlju se ništa utešno ne dešava. Na najudaljenijoj tački od nas – u Ingolštatu – kriva protoka vode ne pomera se već više od dve nedelje, razvučena je poput kanapa za veš, ali nažalost ne toliko visoko na koliko bi kanap za veš trebalo da bude, već jedva šezdeset centimetara iznad najnižeg nivoa ikada. Slična situacija je i u Pasauu, s tom razlikom što se zbog brana i akumuliranja vode nivo vode ovde stabilizovao na višem nivou, na visini pogodnoj za postavljanje kanapa za sušenje veša iznad najnižeg nivoa ikada.
Međutim, nedostatak vode je najočitiji u onim delovima rečnog vodotoka gde akumulacije nema. Kao primer treba navesti deonicu Dunava na liniji Komarom-Estergom, gde je vodostaj trenutno neugodno nizak, jedva pedeset do šezdeset centimetara iznad najnižeg nivoa ikada. Ništa bolja situacija nije ni kod Budimpešte – zašto bi bila?! –, a čak ni kod Mohača, nama najbližoj ozbiljnijoj tački merenja vodostaja, vode jedva ima. Radi razjašnjenja: nivo vode je šezdeset do osamdeset centimetara iznad najnižeg merenog vodostaja. Šezdeset do osamdeset više od najnižeg nivoa ikada od početka zvaničnog prikupljanja mernih podataka i dalje je žalosno nisko. Kod Bezdana se danima mere negativne vrednosti, a manji poplavni talas sa reke Drave neće bitno uticati, jer je ušće Drave ispod Bezdana.
Međutim, ljudi u našem kraju više vole vožnju čamcem nego jahanje kamila, čak i za vreme niskog vodostaja, a čamcu nije potrebno ni seno. Zbog toga ne bi škodilo da istražimo zašto ima tako malo vode u koritima reka, i generalno zašto se presušuje naš predeo. Više o ovome uskoro.
Nyitókép: Hoće li se prošlogodišnji nizak vodostaj ponoviti na Trojnom Kerešu? (fotografija Gabora Lušćika)
