Ako uzmemo u obzir samo strukturu budžeta među četiri oblasti Nacionalnog saveta mađarske nacionalne manjine, posle obrazovanja, kultura je druga po važnosti. Očekuje se da kulturna strategija bude usvojena do kraja ove godine, rekao je za naš list o izradi ovog dokumenta, o istraživačkom radu na terenu, proceni situacije, kao i o problemima kulturnih društava Rihard Huđik, član Izvršnog odbora nacionalnog saveta zadužen za kulturu (na slici).
Dokle ste stigli u procesu pripreme kulturne strategije?
– Izradu kulturne strategije za period od 2023. do 2028. godine započeli smo terenskim radom, prikupljanjem podataka i empirijskim istraživanjem. Obilazimo pojedine male zajednice, odnosno lokalne samouprave i naselja. U prvom krugu razgovaramo sa predstavnicima kulturnih društava i civilnih organizacija. Kasnije ćemo se konsultovati sa rukovodiocima mreže obrazovnih i kulturnih ustanova čiji je osnivač ili suosnivač država ili lokalna samouprava, ili su od posebnog značaja. Tek smo počeli da pripremamo kulturnu strategiju, pošto ne radimo po već postojećim konceptima. Centar za obrazovanje, istraživanje i kulturu vojvođanskih Mađara ima publikaciju koja sadrži izuzetno značajan skup podataka i anketu. Gde god mogu, odem u posetu, radi upoznavanja kulturnih udruženja i razvijanja ličnih odnosa. Svako može slobodno i nezavisno da izrazi svoje mišljenje, kao i da prijavi tipične poteškoće i konflikte. U praksi, ovi sastanci izgledaju tako, da pozovemo predstavnike datog naselja i civilnih organizacija koje deluju u njegovoj okolini, i poslušamo izveštaje o njihovim aktivnostima, kao i njihove ideje o mogućnostima razvoja. Dobra terenska anketa je ona u kojoj se razvija smislen dijalog, u okviru kojeg zajedno razgovaramo o dobrim i lošim praksama, kao i o problemima, i tražimo rešenja za njih. Zahvalan sam što mogu da učestvujem u ovom procesu, jer možemo da upoznamo neposrednu realnost naših kulturnih udruženja.
Kakva je ova realnost, i da li postoje zapažanja i problemi, koja se ponavljaju?
– Svako naselje ima specifično socio-kulturno okruženje, ali zbog prirode teme, neka pitanja se ponavljaju. Upoznali smo mnogo lepih priča, ali smatram da ima mnogo pesimizma, i da čašu često vidimo kao polupraznu, iako je napola puna. Potrebna je promena fokusa i gledišta da bismo rešili naše probleme uprkos našem siromaštvu i bedi. Iz ove perspektive, na raspolaganju su brojne mogućnosti, ali samo ako ulogu dobiju oni ljudi koji aktivnosti udruženja smatraju svojom. Kada govorim o promeni perspektive, ne mislim na autosugestiju. Morate se suočiti sa činjenicama i prepoznati mogućnosti za podsticanje razvoja. Ne govorim o ružičastoj magli, verujem da zaista ima ljudi, koji mogu da utiču na društvo, kao kvasci. Oni imaju viziju i spremni su da rade na ostvarenju zajedničkog cilja čak i bez novca. Ne da bi ispunili različita očekivanja ili ideologije, već slobodno i sa zadovoljstvom. Svojim entuzijazmom umeju da okupe ljude oko sebe, odnosno stvaraju zajednicu. Sa ove tačke gledišta, ličnost ima suštinsku ulogu u formiranju zajednice. Nebo je zajednica, ne postoje pojedinci, nego smo u zajednici. Zato su kulturna udruženja važna, jer stvaraju šansu za stvaranje, a potom i održavanje zajednica. Što se tiče sličnih poteškoća, kao što su sedište, problemi sa skladištenjem ili problemi sa popunjavanjem članstva.
Kako bi se pomenuti problemi mogli otkloniti?
– Ako govorimo o pitanju sedišta, na primer, rešenje se može naći u saradnji, čak i sa lokalnim kulturnim centrom ili bibliotekom. Naravno, ovo postavlja mnoga pitanja, jer stav da „dva gajdaša ne mogu da stanu u jednu kafanu” (mađarska poslovica) proizilazi iz ljudske prirode. Ona kulturna društva koja imaju sedište mogu se suočiti sa izazovima u pogledu održavanja u nedostatku stabilnog finansiranja – čak i kroz redovnu uplatu članarine. Ako postoji opštinska ili državna podrška, onda je nešto jednostavnija stvar. Kulturna društva ne mogu da imaju prihod, jer onda ne mogu da konkurišu. S druge strane, ako se na svaki poziv konkuriše njih puno, i ako želimo da svakome damo nešto, onda nije izvesno da će dato udruženje uspeti da u potpunosti realizuje svoje ideje. Stoga je važno naglasiti da civilnu organizaciju osnivamo jer želimo da stvorimo zajednicu. Ako to rade ljudi, kvasci društva, ne škrgućući zubima, već koji i pored neuspeha idu napred, onda mogu da nastanu neke veoma lepe priče, gde možemo da uzmemo za primer Bačku Topolu, Tornjoš ili Feketić.
U čemu je tajna uspeha kulturnog društva i udruženja pomenutih naselja?
– Verovanje da se vrednost prenosi na sledeću generaciju. Bave se kulturom radi nje same. Generalno, ova udruženja se bave očuvanjem tradicije, imaju sekcije za pravljenje rukotvorina, horove narodnih pesama, ansamble narodnih igara, citeraške bendove.
Ako se ne varam, kulturna društva imaju svoja sedišta u pomenutim naseljima...
– Da, većina ih ima, ali postoje kulturna društva i civilne organizacije koje „molbom ulaze” u tuđe prostorije. I to je u redu. Ponavljam, ako u datom naselju postoji osoba koja želi da formira zajednicu i veruje da je to moguće, onda o tim pitanjima i ne razmišlja. Onaj čovek, koji kao kvasac utiče na društvo, je nezamenljiv ne samo za određeno udruženje, već i za saradnju kulturnih društava datog naselja ili kraja. Princip saradnje između različitih udruženja treba podržati na svaki mogući način. Nek pokušaju da ljudskim tonom da razgovarate sa jedni drugima, nek sednu da razgovaraju i nek pokušaju da idu zajedno. Različite organizacije plivaju jedna pored druge kao ribe u moru kulturnih udruženja i pokušavaju da opstanu. Svakako mnogo pomaže ako postoji institucija sa podržavajućim, pragmatičnim i racionalnim stavom, kao što je biblioteka, muzej ili kulturni centar datog naselja, a koja ima zaposlenog koji se ovim bavi. Na vojvođanskom nivou, ogromna pomoć udruženjima su aktivnosti Kulturnog društva vojvođanskih Mađara i Zavoda za kulturu vojvođanskih Mađara.
Kakav bi trebalo da bude put na koju bi strategijom postavili kulturu?
– Strategija treba da se odnosi na viziju gde želimo da idemo i kakvu viziju imamo za ovu zajednicu. Ovo ne bi trebalo da bude iznuđena stvar, potrebna je pozitivna, napredna i konstruktivna vizija. Suočavajući se sa realnošću i izazovima u međuvremenu. Neophodan je prateći dokument, koji predstavlja kreativan stav i služi kao vodič. I u kulturi smo prinuđeni da prihvatimo okvire u kojima živimo, da moramo da se oslonimo na sebe. Da prihvatimo da moramo da biramo na osnovu vrednosti, jer vrednosti određuju naše svakodnevne postupke. Ne želimo da ova zajednica nestane, već da je stabilizujemo da vrednost za život u ovim krajevima – o ovoj viziji je neophodno govoriti. Nacrt strategije će, nadamo se, biti stavljen na javnu raspravu oko septembra, odnosno biće objavljen na sajtu nacionalnog saveta, a javne rasprave biće organizovane na 5 lokacija. Konstruktivni komentari sa javne rasprave biće uvršteni u strategiju.
