Osniva se Fondacija „Vojvođansko salašarsko pozorište”

Nacionalni savet mađarske nacionalne manjine razmatrao je i usvojio 86 predloga na 7. redovnom zasedanju u Subotici u petak. Ovogodišnji budžet saveta je izmenjen, prema rečima Ištvana Šarkezija, predsednika Izvršnog odbora, prihodi i rashodi saveta povećani su sa 1,269 milijardi dinara na 1,314 milijardi dinara.

Predsednik Arpad Fremond rekao je da je za nacionalni savet iz pokrajinskog budžeta predviđeno 4 miliona dinara više od planiranog, pa se godišnja podrška iz ovog izvora povećava na više od 28 miliona dinara. Predsednik je među lokalnim samoupravama koje su povećale podršku izdvojio Kanjižu i Bačku Topolu, zahvaljujući kojima je u budžetu bilo moguće integrisati programe koji su teritorijalno povezani sa pomenutim opštinama.

U nastavku je izglasana klauzula o osnivanju Fondacije „Vojvođansko salašarsko pozorište”, kao i podnesak na predlog člana saveta, Ričarda Huđika, člana Izvršnog odbora zaduženog za kulturu, koji će predstavljati nacionalni savet u budućoj fondaciji.

Tokom svojih 45 godina postojanja, Salašarsko pozorište je postao neodvojivi deo kulturnog života vojvođanskih Mađara, a značajan je bar koliko i pozorišta u kamenom zdanju, naglasio je Arpad Fremond, obrazlažući ovaj podnesak. On je dodao da se Salašarsko pozorište kontinuirano razvijao poslednjih decenija, od 2018. godine ima sedište u Kavilu, ali održavanje kompleksa zgrada postavlja mnoga pitanja i izazove za glumački ansambl koji funkcioniše kao udruženje.

Prema Arpadu Fremondu, potrebe zajednice i publike mogu se zadovoljiti samo institucionalizacijom Salašarskog pozorišta. Pregovori o mogućnostima institucionalizacije počeli su 2021. godine, a zatim su postali intenzivniji ovog proleća, rekao je Arpad Fremond. Kako se ispostavilo, Fondacija „Vojvođansko salašarsko pozorište” imaće pet osnivača, Udruženje „Salašarsko pozorište”, nacionalni savet, opštinu Bačka Topola, Kulturni savez vojvođanskih Mađara i Zavod za kulturu vojvođanskih Mađara – Upravni odbor će isto imati 5 članova, a ovaj odbor će izabrati upravitelja. Udruženje „Salašarsko pozorište”, „VMMI”, „VMMSZ” i opština Bačka Topola prethodno su jednoglasno odlučili da se pridruže fondaciji, naglasio je Arpad Fremond. On je rekao da fondacija institucionalizuje, kao i da omogućava dogovore i organizacione poslove koji se odvijaju iza kulisa Salašarskog pozorište, a takođe daje odgovarajući okvir za rad i održavanje kompleksa zgrada.

Prema rečima Ričarda Huđika, zadaci koje nacionalni savet preuzima obuhvataju obezbeđenje rada obrazovnih, kulturnih i informativnih institucija vojvođanskih Mađara, što podrazumeva i preuzimanje zadataka održavanja. Samo Udruženje „Salašarsko pozorište” je pokrenuo proces institucionalizacije stvaranjem kompleksa zgrada čiji rad, održavanje i popunjavanje sadržajem prevazilazi organizacionu formu udruženja, rečeno je, kao i da na ovaj način žele stvoriti temelje pouzdanog poslovanja.

Govor Erike Kabok, članice IO koja je zadužena za  informisanje, otkrio je, između ostalog, da, prema rečima stanovnika Kavila, u njihovom selu postoje tri velika praznika: Božić, Uskrs i premijera Salašarskog pozorišta. Ona je dodala da je Kavilo već početkom osamdesetih postao kulturno hodočasničko mesto. „Nijedno naše pozorište u kamenom zdanju nema toliko gledalaca u jednoj sezoni kao što to ima Salašarsko pozorište tokom jedne turneje”, rečeno je. Prema rečima Erike Kabok, Salašarsko pozorište je blago, posvećenost i kulturna misija, ima ulogu u stvaranju i očuvanju zajednice, stoga zaslužuje svu podršku.

O tome je raspravljao i Odbor za kulturu, a njegova predsednica se raduje što je na raspravi prisustvovao i predsednik Udruženja „Salašarskog pozorište”, jer su uspeli da razgovaraju o mnogim pitanjima koja se javljaju u vezi sa ovom temom široke lepeze, rekla je Ildiko Lovaš. Ona je istakla da ova inicijativa nije nova, bilo je dovoljno vremena da o tome razmisli i ekipa Salašarskog pozorišta, a da i novi sastav nacionalnog saveta ovo razmotri, jer preuzimanje finansijskog tereta podrazumeva ozbiljnu odgovornost.

ODELJENJA SA MALIM BROJEM UČENIKA ŠIROM VOJVODINE

Otvaranjem odeljenja sa manje od 15 učenika nacionalni savet se bavio u okviru 30 tačaka dnevnog reda, odnosno dao je saglasnost na prethodne odluke Izvršnog odbora s tim u vezi. Član Odbora za obrazovanje Erika Munjin Sokola izrazila je žaljenje što je u Osnovnoj školi „Jovan Jovanović Zmaj“ u Srbobranu – gde radi kao učiteljica – prvi put do sada morala da se prijavi za otvaranje odeljenja sa malim brojem učenika, dosad je uvek bilo više od 15 učenika u prvom razredu. Ona je dodala da su, prema njenoj oceni, učinili sve da do toga ne dođe, a u tekućoj školskoj godini imali su više od 20 učenika u prvom razredu, dok su prethodnih školskih godina u školi uvek bila otvorena dva mađarska razreda, istakla je ona. Iboja Olaj, koja je isto članica Odbora za obrazovanje, objasnila je: pomenuti podnesci odražavaju tužnu realnost, ali se mora imati na umu i važnost otvaranja ovih odeljenja zahvaljujući propisima u Srbiji. Nacionalni savet će nastaviti da se bori za opstanak mađarskog obrazovanja i ubuduće, naglasila je ona.

Izglasane su i prethodne odluke IO u vezi sa davanjem mišljenja za mreže osnovnih škola grada Novog Sada i opštine Kanjiža, kao i za procedure izbora direktora obrazovnih ustanova, kao i podnesci stavljeni na dnevni red u vezi sa promenama članova školskih odbora. Na dnevnom redu je bilo i odobravanje tri udžbenika i jednog nastavnog sredstva.

DEČIJE I OMLADINSKE MANIFESTACIJE OD POSEBNOG ZNAČAJA

Usvojen je akt o definisanju mađarskih dečjih i omladinskih manifestacija od posebnog značaja u Vojvodini, kojim je registrovano 17 kampova i 22 takmičenja i nadmetanja. Cilj je da život mađarske dece i omladine u Vojvodini zauzme istaknuto mesto u zajednici, rekao je Ištvan Šarkezi. On je dodao da manifestacije od posebnog značaja doprinose očuvanju kulture, tradicije i drugih nacionalnih obeležja mađarske omladine koja živi u regionu. Nacionalni savet ne samo da uzima u obzir ove manifestacije, već im daje i moralnu i profesionalnu podršku, naglasio je Ištvan Šarkezi i dodao da je cilj i da se nacionalno takmičenje u recitovanju i predavanju proze „Dudaš Kalman”,takmičenje u folkloru i narodnom plesu za osnovne škole  „Keketanc”, takmičenje u folklornoj muzici „Soj, šip, soj!” i takmičenje u jeziku i pravopisu „Sarvaš Gabor” dobiju kvalifikaciju za sticanje bodova, jer bi se tako rezultati mađarske dece na takmičenjima priznavala u procesu upisa.

Na dnevnom redu su bile i procedure izbora direktora javnih ustanova kulture: Savremena galerija u Subotici – Viktoria Salma –, Biblioteka „Sarvaš Gabor” iz Ade – Eva Makšo –, Istorijski arhiv u Senti – ml. Ištvan Fodor –, Biblioteka „Eržebet Juhas” u Bačkoj Topoli – Zita Bednarik Prokec –, Muzej opštine Bačka Topola – Marina Radaković.

Na sednici je doneta odluka o imenovanju novinara Ištvana Lataka, zaposlenog u našem listu, za člana Upravnog odbora Fondacije „Vojvođanske rvačke akademije”. Nacionalni savet je prihvatio šest podnesaka u vezi davanja mišljenja o konkursima za informisanje i kulturu.