Neka svako iskoristi svoje glasačko pravo

U Srbiji će 13. novembra po četvrti put biti održani neposredni izbori za nacionalni savet vojvođanskih Mađara. Sledeće nedelje izlazimo na izbore da biramo novi Nacionalni savet mađarske nacionalne manjine. Republička izborna komisija je objavila jednu izbornu listu, i to „Mađarske sloge” sa 35 kandidata. U intervjuu sa Ištvanom Pastorom, predsednikom Saveza vojvođanskih Mađara, govorili smo o ulozi i značaju nacionalnog saveta, kao samouprave naše zajednice, o dosadašnjim rezultatima i značaju učešća na izborima.

Gospodine predsedniče, ove godine su već bili izbori, a za nedelju dana će nacionalne manjine imati još jedno glasanje. Kako biste podstakli pripadnike mađarske zajednice da glasaju?

– Kao i na svakim izborima, čovek ohrabruje svoje poznanike sa tim, da je to osnovno pravo, koje jedino ima smisla, ako ga koristimo. Hajde da sami odlučimo kome ćemo poveriti vođenje naših zajedničkih poslova. Ovo je generalni pristup, a isto mogu da kažem i za sadašnje izbore, iako je malo drugačiji, jer su to izbori zajednice vojvođanskih Mađara, koji se odnose na vođenje sopstvenih poslova, koji prvenstveno pripadaju nama, a drugačije je jer osim liste „Mađarske sloge” neće biti ni jedne druge liste kandidata. Bez obzira na to, izbor je važan, jer pojavljivanje na njima znači preuzimanje uloge u donošenju odluka, što ukazuje na to koliko je to pitanje važno za ljude. Stoga, sa naglašavanjem i s poštovanjem molim sve da ostvare svoje biračko pravo, naravno one koji su se upisali u birački spisak. Po brojkama je to oko 120.000. To daje težinu nacionalnom savetu, čiji je sastav, pošto postoji samo jedna lista, jasna. Ali nije važno koja snaga stoji iza toga. Jer barem jedna od stvari kojima se bavi nacionalni savet je važna za svaku porodicu: vrtići, škole, fakulteti, kultura, upotreba jezika, informisanje. To su hleb i puter naših života, a upravljanje tim poslovima se na kraju sprovodi preko nacionalnog saveta.

SVM je već duže vreme najjača politička organizacija vojvođanskih Mađara, pa ne čudi što predstavnici koje podržava čine većinu u Nacionalnom savetu mađarske nacionalne manjine. Po kojim kriterijumima je sastavljena lista kandidata?

– Ne samo da smo najjača politička organizacija, već nije preterano konstatovati činjenicu da smo jedina mađarska politička organizacija u Vojvodini. Ne govorim o tome ko još postoji na papiru, već ko daje znake života na političkoj sceni. A sa izuzetkom SVM-a, takvih nema.

Počinje treća decenija perioda od kada postoji Nacionalni savet mađarske nacionalne manjine. Osnovan je 2002. godine po tadašnjem saveznom zakonu, a 2009. godine, zahvaljujući našem političkom zalaganju, usvojen je Zakon o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, koji nam je omogućio da direktno biramo članove našeg nacionalnog saveta. Da bi se ovo realizovalo, trebalo je napraviti poseban birački spisak pripadnika manjina. Mnogi verovatno još pamte ovaj period, kada su naši aktivisti obišli Vojvodinu, skupljajući one koji su hteli da se upišu u birački spisak, što je rezultiralo brojem od 120.000 ljudi. Zahvaljujući tome, sada već po četvrti put biramo neposrednim putem. Od tada je prošlo dosta vremena, više od dvadeset godina, odnosno 12 godina od realizacije neposrednih izbora. Promenile su se prilike, menja se javni život, pa se čovek ne može zacementirati u drugoj postojanosti mimo postojanosti osnovnih ciljeva. Stoga se lista sada razlikuje od liste iz 2010. ili 2014. i 2018. godine. Ne razlikuje se ona sa stanovišta osnovne pozicije SVM-a prema listi, jer je ona od početka neprekidna i neupitna, budući da je to, što se nacionalni savet održao na nogama, političko dostignuće SVM-a, rezultat naših napora do sada. Ovoga puta spisak je drugačiji, jer se mora poći od toga kakvo je iskustvo u odnosu na prethodnu, i koje zadatke je nacionalni savet obavljao u prethodne četiri godine. Sada se čini da je na listi potrebno snažno prisustvo SVM-a, drugačije od onoga što je bilo pre osam godina. Zato je broj članova SVM na njemu veći nego pre osam ili 12 godina, kada se SVM deklarisano izjasnio da će ostati u maloj većini, jer su nas optuživali za svakakve gluposti. Optužili su me ljudi koji su u međuvremenu otišli u zaborav. Mislim da je, koliko je lista SVM, a koliko nije, statističko pitanje. „Mađarsko sloga” je jedna kompaktna, od posvećenih ljudi sačinjena lista, ispred koje predstoje velika dostignuća i zadaci.

Nedavno ste pomenuli da su najveća dostignuća u poslednje četiri godine u izgradnji proširenje Fondacije „Laslo Sekereš” i osnivanje Centra za obuku, istraživanje i kulturu vojvođanskih Mađara (VM4K). Zašto?

– Tom prilikom sam govorio o značaju proširenja Fondacije „Laslo Sekereš” i osnivanju „VM4K”, što smatram odlučujućim, budući da su kroz sistem isturenih studija univerziteta iz Mađarske, rad konsultativnih centara i kulturnih aktivnosti u Subotici, sa stanovišta javnog života, fondacija i „VM4K” za vrlo kratko vreme stekli svoje pravo na postojanje, priznatost i prihvatljivost. To se najviše vidi iz činjenice ko sve dolazi kao gost, i da smo uspeli da postignemo ono što smo dugo želeli, a to je istraživački rad. Važno je da se procesi mogu meriti u vidu statističkog istraživanja javnog mnjenja, i to je urađeno u okviru „VM4K”. Ovo mora biti suštinski element perioda koji je pred nama, jer da bi neko mogao da se nosi sa stvarima i upravlja procesima, mora dublje razumeti rezultate istraživanja, i poznavajući te informacijama može mirnije i sigurnije donositi odluke. Ne možete napredovati bez planiranja. Zato dosta govorim o strateškim planovima i strateškoj politici. U proteklih 15 godina SVM se izdvaja od sebe iz prethodnog perioda i drugih po tome što nismo vodili politiku strmoglavog obrušavanja, već smo imali i još uvek imamo konkretne ideje. Pokušavamo da realizujemo ove ideje političkim sredstvima, metodom investicija i obezbeđivanjem ljudskih resursa kroz razvoj. Da bi u ovome sa većim samopouzdanjem mogli da napredujemo, i da bi se stvorila jedna javna volja zajednice, neophodno je biti u stanju da merimo procese i da imamo pregled celog sistema na papiru. Tada možemo tačno da vidimo gde, u šta, koliko da uložimo, i šta da uradimo i promenimo. Analiza je ukazala gde je šta postignuto i gde su najveći problemi. Na primer, nedostatak ljudi je bio najčešći problem u pozorištima, muzejima, bibliotekama i arhivima. Mađarskih stručnjaka nema dovoljno. Zato što su otišli, zato što je došlo do smanjenja broja zaposlenih, ili nismo dovoljno snažno pristupili merama vezanih za dozvole. Uzimajući u obzir čitavu paletu, od pozorišta do arhiviranja, prvi korak bi trebalo da bude stavljanje u borbeni red najmanje pedesetak ljudi kako bismo mogli da kažemo: ispunili smo zadatke koji su trenutno aktuelni. Ovo istraživanje je to pokazalo. Ovo je bilo jedno veliko popunjavanje praznine za nas.

Nacionalni savet mađarske nacionalne manjine je nesumnjivo nacionalni savet koji najuspešnije funkcioniše, a to prepoznaju i drugi. Kako se rezultati mogu objasniti? Da li je SVM pružio podršku kako bi nacionalni savet uspešno mogao da radi?

– Strašno je teško razdvojiti ove stvari, ali ne bi se ni smelo. Bitna je volja i stvaralačka snaga zajednice, a ja verujem da je s jedne strane služenje tome zadatak političke scene. Nacionalni savet nije cilj sam po sebi, već alat za izgradnju, zastupanje interesa, razvoj mogućnosti i postavljanje i upravljanje procesima. Kada kažemo da je nacionalni savet zasnovan na javnom pravu, pre svega mislimo na to da je država na osnovu datih zakona poverila upravljanje određenim poslovima nacionalnim savetima kao javnim organima manjinskih zajednica. Sa ove tačke gledišta, zajednica, nacionalni savet i legitimna politička organizacija su neodvojivi. Ako pokušamo da ih odvojimo jedan od drugog, sva tri elementa završavaju u vakuumu. Samo u ovoj trostrukoj kompoziciji može se razotkriti mogućnost očuvanja identiteta, jer se onda cela stvar svodi samo na to. Smatram veoma značajnim to što nacionalni savet nije ugrađen u javno pravo nigde u Panonskoj niziji, samo ovde, gde se rad ovog javnog organa svodi na poslove očuvanja identiteta koje je država poverila zajednici. Kako stvari trenutno stoje, izgleda da u dogledno vreme nigde drugde neće ni biti primera za to. Ako, sa ove tačke gledišta, morate da kažete ohrabrujući rečenicu zašto bi trebalo da učestvujete na izborima za nacionalni savet, moj odgovor je; jer ako ne cenimo ono za šta smo se sami izborili, ko će onda drugi.

Činilo se da je u poslednje četiri godine rad nacionalnog saveta a dostigao svoj vrhunac. Da li je rešavanje obaveza bolje napredovalo nego ranije?

– Vremena i okolnosti se menjaju, menja se i sistem mađarsko-srpskih odnosa. U Srbiji se promenio i položaj i ugled Mađara, povećani su i zadaci koji su nam dodeljeni, akcenat se pomerio, uslovi su sada drugačiji nego ranije, a drugačija je i kondicija poverenja. To je dovelo do toga da su se mnoge stvari mogle promeniti. Ne treba zaboraviti zašto se zajednica ne odvaja od nacionalnog saveta i političkog zastupanja interesa. SVM, kao legitimna politička snaga, parlamentarna politička partija koja je deo skupštinske većine, ima državne sekretare u raznim ministarstvima, npr. u prosvetnoj, kao i u pokrajinama, a u opštinama imamo mogućnost da sprovedemo u delo sve ono što je ranije stavljeno na papir, ali nije ostvareno u praksi. Uloga je ispunjena korišćenjem svih naših kapaciteta kako bismo obuhvatili jedan po jedan slučaj, pokušali da pronađemo rešenje i realizujemo ga. Ovo se desilo sad, i od ovoga se ne može se oduzeti neupitan nivo podrške koju smo dobili od matice. Ovo je delom politička i moralna, ali dobrim delom i materijalna podrška. Da nije bilo toga, ne bismo uspeli da uradimo milion i jednu stvar koju smo uspeli da uradimo. Međutim, tačno je i to, da ako ova zajednica nema stvaralačkog duha i vitalnosti koju ima, i da nema političku organizaciju i manjinsku samoupravu kroz nacionalni savet, onda ne bi bilo nikoga i za šta da tražimo tu potencijalnu podršku matice, u čemu smo i uspeli. Dugo smo živeli u vremenu blagodeti, možda sad i više ne, jer je ukrajinsko-ruski rat i njegove posledice nadjačale mnoge stvari. Ali uradili smo mnogo u poslednjih nekoliko godina. Izgradnja materijalnog karaktera, renoviranja, izgradnja i jačanje institucija, dobro smo iskoristili dati period.

Kada biste morali da izdvojite odlučujući trenutak iz dosadašnjeg rada i života nacionalnog saveta, šta biste izabrali?

– Za mene je najveći uspeh poslednjih godina saradnja, stvaranje neupitnog poverenja i atmosfere saradnje. To je nešto što nije postojalo jako, jako dugo, to je nešto što je kulminiralo sramotom koja se desila pre šest-sedam godina, sa čijim se posledicama borimo i danas, jer nije donelo ništa dobro, ali je nanela toliku štetu koju ćemo moći da izlečimo tek posle jako dugo vremena. U proteklih četiri-šest godina razvio se neupitan odnos poverenja i saradnje, koji je očigledno mogao da donese rezultate. Volja zajednice, stvaranje kritične mase je zadatak svakidašnje manjinske politike. Danas je ovo stanje uspostavljeno, iako je bilo perioda kada se raspala i trebalo je mnogo snage da se vrati u normalno stanje. Najveći doprinos poslednjih godina je to, što je uspostavljena usklađenost i saradnja. To ne znači da svi misle isto o određenoj stvari, ili da morate da sarađujete tako da svi misle isto, nego je ključ rešenja da morate da razgovarate, a kao rezultat razgovora, volju većine morate da definišete u zaključku, a od tada pa nadalje, ovaj zaključak mora biti obavezujući. Takođe i za one koji nisu zastupali ono što je odlučeno u raspravi. Jer ako nije tako, ne možemo napred, samo se okrećemo oko sopstvene ose. Najveće dostignuće je to što sada idemo napred u jednom pravcu.

Da li se do sada postignuti rezultati mogu još dodatno nadograditi sa novim sastavom nacionalnog saveta?

– Nadamo se. Možda je istina da nova metla dobro mete. Na sadašnjoj listi ostaje oko 15 odsto od bivšeg sastava nacionalnog saveta. To nije zato što neko ne može biti zadovoljan radom preostalih 85 odsto, već zato što su se oni već ostvarili, razumeli sistem, i kada više ne budu u nacionalnom savetu, mogu da sarađuju u odborima, i da podrže i pomažu rad nacionalnog saveta. Mi smo tako jaka i velika zajednica, imamo toliko spremnih ljudi, da moramo dati šansu i onima, koji je inače ne bi je dobili ako bi smo zadržali stari sastav nacionalnog saveta. Ovi koji sada dolaze će, nadam se, dobiti podršku od onih koji su bili u nacionalnom savetu prethodne četiri godine ili pre toga. To će značiti novi podsticaj u rešavanju zadataka. Važno je da ih što više ljudi podrži svojim glasovima.