Feketićani su na završnom programu lokalnog kulturnog društva saznali sjajnu vest da je njihovom meštaninu, Akošu Hajvertu, dodeljena titula Viteza mađarske kulture. Hajverta je opština Mali Iđoš predložila za ovo priznanje, kao predsednika Saveza pesnika vojvođanskih Mađara. Viteško zvanje dodelila je Fondacija za kulturu sela, koja je u više navrata prepoznala rad udruženja. Hajvert ovu titulu vidi kao priznanje svom radu tokom proteklih decenija i povratnu informaciju da ono što radi ima smisla.
– Fondacija ovu titulu dodeljuje ljudima koji aktivno rade za mađarsku kulturu u Karpatskom basenu i širom sveta, koje smatra dostojnim. Kandidat, naravno, mora biti nominovan na ovu titulu, a u ovom slučaju opština Mali Iđoš je predala nominaciju. Ova fondacija je 2020. donirala ovom udruženju Pehar za nasleđe za negovanje mađarske kulture preko granice, a pre toga Kazincijev reljef 2010. godine za godinu mađarske kulture. Donatorska organizacija prati rad udruženja, što je velika stvar jer je i naše udruženje na paleti univerzalne mađarske kulture. Ovo priznanje je veoma lepo, ali osećam da ova titula nije dodeljena samo meni, već i kolegama koji nesebično rade u ovoj organizaciji.
Recitovanje poezije prisutno je u vašem životu mimo udruženja. Na kom nivou se bavite ovim?
– Proteklih 15-16 godina aktivno se bavim recitovanjem poezije i od tada mi je to zaista ispunilo skoro svaki deo života. Izvođačka umetnost i recitovanje poezije me drže negde u ravnoteži. Poezija je za mene lični interes, sa stanovišta da u njoj mogu da pronađem sopstvenu ravnotežu. Međutim, sve ostalo što radim kroz ovo, ne radim u svoju svrhu. Već 17 godina zajedno sa predsedništvom teramo kola udruženja pesnika, a veoma se radujem i radu sa decom. Trenutno radim sa najmanje 25 mladih u osnovnoj školi u Malom Iđošu, a istovremeno radim i sa mladima u Feketiću, ali ovde više sa srednjoškolcima i starijim ljudima. Oni dolaze ovde iz Kule, Srbobrana i Bečeja, a radimo zajedno. Sve su to veoma dobri radovi, a pripremamo i zbirke poezije i pesničke pozorišne predstave. Istovremeno, recitujem poeziju i pojedinačno, ali ovako, nešto preko četrdeset, mislim da ovde ima talentovanih mladih ljudi, i njima treba dati prostora. Ono što radimo ima smisla samo ako oni to preuzmu.
Akoš Hajvert (snimak Janoša Lakatoša)
Koja su izuzetna dostignuća na osnovu kojih ste dobili viteški zvanje?
– Ne osećam da sam izuzetan, radim ono u čemu sam donekle dobar i što me pokreće iznutra. Da mi je neko pre 20 godina rekao da ću postići uspeh u poeziji, odmahnuo bih glavom. U udruženju sam od 2006. godine i od tada aktivno recitujem poeziju. Pre toga sam se bavio pozorištem, na amaterskom i pozorišno-pedagoškom nivou, ali nisam mislio da ću sledećih 17 godina proći ruku pod ruku sa poezijom. Istovremeno, u proteklom periodu uspeli smo da postignemo rezultate sa brojnim mladima i ne tako mladima, koji su bili zapaženi. Moram da pomenem ime mog prijatelja Petra Loranta Tota, sa kojim smo imali mnogo zajedničkih pesničkih nastupa i proputovali ceo karpatski basen. Verovatno je i to skrenulo pažnju na ono što radimo. Takođe bih želeo da pomenem ime Ištvana Lenđaka, koji je vitez mađarske kulture, a naše prijateljstvo je veoma staro. Njegova podrška i pomoć su isto bili neophodni da bih 21. januara dobio ovu titulu. Ne postoji recept kako neko može da zaradi tako počasnu titulu, kada sam prvi put čuo za to, sumnjao sam da sam ja taj koji treba da bude nominovan na ovu titulu. Moj egzibicionistički ego kaže da je ovo veoma dopadljivo. Da li ja to zaslužujem ili ne, nije na meni da odlučujem.
Na šta vas motiviše ova titula?
– Do sada sam dobijao stručne nagrade na pojedinim pesničkim takmičenjima. Ovo su one vrste povratnih informacija kada se osoba posebno priprema za određenu manifestaciju i uspe da bude najbolji među najboljima tamo. Ovo je, s druge strane, opštije, ali veoma uzdižuće priznanje, jer će posle toga uvek biti tu uz ime osobe, da je to već njegovo. To neće stvarno promeniti moju budućnost, ali će me inspirisati. Međutim, za sada ne razmišljam o ovim stvarima, jer stalno imam šta da radim. Trenutno se jedna mlada dama iz Feketića, Palma Noa Vajda, sprema za svoje prvo solo veče i zatražila je moju pomoć. U isto vreme, zajedno sa plesnom grupom Cirkalom iz Bačke Topole i studijom Aurora, imaćemo zajednički nastup povodom Dana mađarske kulture 22. januara, koji će biti posvećen mađarskoj himni i Kelčeiju. Pored toga, neki moji prijatelji i ja radimo na veoma uzbudljivoj gastro pozorišnoj produkciji.
Nyitókép: Akoš Hajvert
