U više od dva i po sata dugoj javnoj raspravi o nacrtu medijske strategije u Vojvodini, koja je održana juče u konferencijskoj sali Doma učenika „Karolina Satmari” u Zrenjaninu, dvadesetak njih je dalo komentar. S obzirom na mesto razgovora, ovog puta se najviše govorilo o važnosti pružanja usluga javnog informisanja u rasejanju, njegovim poteškoćama i efikasnijoj podršci.
Nakon uvoda dato je mnogo konstruktivnih komentara o dokumentu. Sumirajući diskusiju, Arpad Fremond se zahvalio novinarima koji rade u rasejanju, koji svojim radom doprinose opstanku svoje zajednice.
– U Zrenjanin smo pozvali medije koje rade u rasejanju na jedan sastanak. Smatramo da područje Banata i određena područja u rasejanju imaju najveći broj mikroregionalnih medija, koji su u proteklim godinama uspeli opstati u datim sredinama. Za svaku malu zajednicu, bilo da su novine, radio, ili bilo koja vest, u njihovom životu su veoma važna. Naš zadatak je da pomognemo ovim časopisima i ovim dopisnicima. Strategija uključuje i činjenicu, da želimo da dugoročno da povećamo broj distributera i dopisnika. Za ovim postoji velika potreba i to je od velikog značaja. Uveren sam da ćemo i u narednom periodu uspeti da napredujemo u ovoj oblasti, rekao je predsednik Nacionalnog saveta mađarske nacionalne manjine.
Cilj medijske strategije je da mađarski medijski potrošači dobijaju kvalitetne novine i programe. Ovo očigledno uključuje i rasejanje, naglasila je Erika Kabok, članica Izvršnog odbora nacionalnog saveta zadužena za informisanje.
– To što su ove male lokalne novine opstale, rezultat je entuzijazma i posvećenosti nekih ljudi. Ako oni ovo ne bi radili, prestalo da postoji. I vrlo često su ovi lokalne, male novine jedino sredstvo javnog informisanja na mađarskom jeziku lokalno, sa izuzetkom, naravno, „Mađar soa”, kao nacionalnog dnevnika, ili velikih televizija. Veoma je važno da se prenesu lokalne vesti o lokalnim ljudima. I to je zapravo cilj naše strategije. Podržavamo novinarstvo sa mađarskim duhom i hrišćanskim vrednostima. Što nije ništa drugo do pisati o sebi, pružajući našoj zajednici kvalitetno novinarstvo. Da mi nismo pisali o sopstvenim uspesima i tugama, ko bi drugi. Dakle, ovo je naš posao, i moramo to da radimo profesionalno, na najvišem mogućem nivou, to je cilj ove strategije, rekla je Erika Kabok.
„Novocrnjanske novine” izlaze već 28 godina, četiri puta godišnje, a saradnici ga pripremaju neplaćeno. Novine se besplatno dostavljaju svim domaćinstvima u Novoj Crnji, ali su dostupne i članovima „Kluba novocrnjana” u dijaspori.
– „Novocrnjanske novine” održavamo sredstvima sa konkursa, i smatramo da je medijska strategija veoma važna, jer od nje mnogo očekujemo. Novine, ove male lokalne novine, muče razni problemi. Posebno finansijski problemi. Tako da čekamo da vidimo kakvu finansijsku pomoć možemo da dobijemo, kakve obuke, kakvi susreti se mogu organizovati, rekla je Eržebet Nađ, glavna urednica časopisa „Novocrnjanske novine”.
Govoreći u ime „Mađar soa” i Udruženja mađarskih novinara Vojvodine, Endre Mariaš, zamenik glavnog i odgovornog urednika našeg dnevnog lista, smatra susret struke i političara povodom medijske strategije srećnim, čiji će benefit biti podrška profesionalnim nagradama za novinare.
Medijska strategija za 2024–2029. godinu posvećuje više pažnje nego ranije javnom informisanju u rasejanju, ali je i smernica za redakcije.
– Medijska strategija je konačno mislila i na rasejanje. Nisam ovo ranije doživela na ovaj način. Krajnje je vreme da prigrlimo rasejanje i organizujemo dopisničku mrežu. „Mađar so” je to već uradio i bavio se ovom temom. Pokrenuli smo čitav serijal u izdanju časopisa „Hetvege” o rasejanim zajednicama, i sabrali ih u dva toma, odnosno izdata je u vidu dve knjige. Ali sve ovo nije dovoljno. Morate stalno da se bavite sa temom rasejanja. Ova medijska strategija pruža ruku pomoći onima koji žive u rasejanju. Veoma sam optimistična u vezi ovoga. U svakom slučaju, celu medijsku strategiju smatram veoma pozitivnom, dobrom i korisnom. Medijska strategija nije diktat, već je dobronamerna. Redakcije mogu da se oslone na njega, i on im pokazuje put, rekla je Marta Varju, glavna urednica našeg lista.
„Torđanske novine” će za nekoliko nedelja proslaviti 25. godina postojanja. Izdaju se u četiri stotine primeraka. Izveštavaju o događajima u selu, ali i o onima, koji su se iselili iz ovog sela.
– Očekujemo da će ova diskusija ovim mikroregionalnim medijima dati jedan čvrst temelj. Dakle, ne treba uvek zavisiti od toga i plašiti se da li ćemo dobiti novac na konkursu. Zato što nam je ovo veoma važno, da novine izdajemo, i bitna je sigurna pozadina. Dok postoji sigurna pozadina, do tada će novine izlaziti, naglasila je Žužana Mezei, glavna urednica „Torđanskih novina”.
Poslednja stanica javne rasprave biće održana u petak u Novom Sadu, u sedištu „Mađar soa”. Komentari na nacrt Strategije razvoja javnog informisanja i medija mogu se poslati pismeno na mejl adresu Nacionalnog saveta mađarske nacionalne manjine do 16. oktobra.
Nyitókép: Dugoročno, želimo da povećamo broj distributera i dopisnika u rasejanju – rekao je Arpad Fremond, predsednik nacionalnog saveta, koji je sumirao javnu raspravu (Foto: Čila David)
