Savez vojvođanskih Mađara učestvovaće samostalno i sa kompletnom listom kandidata na vanrednim republičkim parlamentarnim izborima zakazanim za 17. decembar. Među 250 kandidata, ima onih koji su već bili u stranačkim bojama na funkciji u republičkoj zakonodavnoj ili izvršnoj vlasti, ali možemo sresti i neka nova imena. U našem serijalu predstavljamo Vam prvih deset kandidata republičke izborne liste SVM-a, koji izlazi na izbore pod rednim brojem 6, sa nazivom „Savez vojvođanskih Mađara – Za našeg predsednika, za našu zajednicu, za budućnost!”, i pitaćemo ih o njihovim planovima ili, u zavisnosti od slučaja, dosadašnjim dostignućima.
Anamarija Viček, logoped-master pedagog i potpredsednica SVM-a, osmi je kandidat na republičkoj izbornoj listi stranke. Od 2014. do 2016. godine bila je poslanica u narodnoj skupštini u poslaničkoj grupi SVM-a, a od septembra 2016. godine je državna sekretarka ministarstva nadležnog za obrazovanje.
Na koje zadatke i teme ste se fokusirali tokom poslednjeg ciklusa na vlasti, to jest perioda?
– Od 2016. godine zadaci iz moje nadležnosti su kontinuirano prošireni. Pored obrazovanja na jezicima manjina, inkluzivno obrazovanje i prevencija i tretman vršnjačkog nasilja bili su deo moje odgovornosti. U oblasti obrazovanja na jezicima manjina, jedan od mojih prioritetnih zadataka bilo je odobrenje otvaranja odeljenja sa malim brojem učenika u obrazovnim ustanovama vojvođanskih Mađara, ili na kojima se nastava izvodi i na mađarskom jeziku. U svim slučajevima bilo je moguće odobriti otvaranje odeljenja sa manjim brojem učenika od zakonski predviđenog. Za to je bila neophodna i saradnja Nacionalnog saveta mađarske nacionalne manjine i pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje, jer je i sekretarijat mogao da da pozitivno mišljenje na predlog saveta, ali je finansiranje moralo da odobri ministarstvo. Druga istaknuta oblast je bilo odobravanje smerova i mreža srednjih škola. Razvili smo dobru praksu u ovoj oblasti, a počeli su sa radom i novi smerovi. Na primer, u Subotici, smer dramske i audiovizuelne umetnosti. Zakoni o obrazovanju su u skladu sa nadležnostima nacionalnih saveta manjina i pokrajine. Na nivou državnog sekretara možemo da obezbedimo da se u slučaju izmena zakona o obrazovanju ne krše prava nacionalnih manjina i pokrajinska ovlašćenja, tako da se predlozi dostavljaju u skupštinsku proceduru u formi koja nam odgovara – primer je izmena zakona o udžbenicima. Kroz projekat „Horizontal Facility” Saveta Evrope omogućavamo učešće više institucija na mađarskom nastavnom jeziku u mentorskim školama. Projekat je dobar primer kako sa različitim projektima možemo poboljšati kvalitet obrazovanja.
Kako su bila raspoređena bespovratna sredstva na konkursima?
– Na godišnjem konkursu ministarstva, na kome podršku dobijaju nevladine organizacije, na konkursu za 2020. godinu bespovratna sredstva je dobilo 5 nevladinih organizacija u vezi sa Mađarima u iznosu od 2,250 miliona dinara, a u konkursnom ciklusu 2021. godine 6 mađarskih organizacija je dobilo podršku u iznosu od 2,4 miliona dinara. U 2022. godini nevladine organizacije povezane sa Mađarima dobile su 1,955 miliona dinara. U konkursnom ciklusu za 2023. godinu sve mađarske nevladine organizacije su uspešno konkurisale, a programi realizovani na mađarskom jeziku dobiće 4,360 miliona dinara. Nevladine organizacije koje su povezane sa Mađarima su dobile ukupno 2.120 miliona dinara.
Poslednjih godina već su preduzeti koraci da se nastava srpskog kao nematernjeg jezika učini efikasnijom. Da li ste zadovoljni rezultatima? Smatrate li da bi dalje mere i produbljivanje reforme bili opravdani?
– Nastava ovog predmeta se veoma promenila poslednjih godina. Pedagoški zavod Vojvodine je 2006. godine objavio diferencirani nastavni plan i program sa dve vrste potprograma za učenike koji žive u klasteru i rasejanju. U nacionalno i jezički homogenim sredinama, nastavi srpskog jezika ne treba pristupati kao da se uči državni jezik, već treba koristiti metode obrazovanja stranog jezika. A u rasejanju neku drugačiju metodu. 2016. godine, uz podršku OEBS-a, počela je reforma obrazovanja na srpskom jeziku. Reformom nastavnog plana i programa koja počinje 2018. godine, reformisan je i ovaj predmet. Nastavnici u Vojvodini treba da predaju u skladu sa ovom reformom. Nastavnicima je bilo obezbeđeno dosta dodatnih usavršavanja, ali prema praksi nastava ovog predmeta još uvek nije dovoljno efikasna u homogenim jezičkim sredinama. Rad se mora nastaviti i sa daljim stručnim usavršavanjima treba povećati kompetencije nastavnika. Nacionalni savet je prepoznao značaj ovoga, pa kroz dopunsku obuku srpskog jezika organizovanu za buduće studente, veliki akcenat stavlja na to da mladi ljudi koji planiraju da studiraju u Srbiji dobiju intenzivnu obuku koja im olakšava studiranje na srpskom jeziku.
Šta, koji aspekti treba da odrede aktivnost u budućnosti, kakvi su planovi u pogledu obrazovanja?
– Od 2016. godine napravljen je veliki pomak u svim oblastima koje se tiču obrazovanja na jezicima manjina. I dalje se mora obratiti pažnja na mala odeljenja, sada je dogovor i praksa da tamo gde ima 5 učenika može da se odobri i samostalno odeljenje. Što se tiče naturalizacije diploma, osnovan je ENIC/NARIC centar, koji efikasno i brzo obavlja nostrifikaciju, a pre nekoliko godina potpisan je sporazum o ekvivalentnosti između Srbije i Mađarske. Neke diplome se nostrifikuju skoro automatski. Nostrifikacijakurseva kratkog ciklusa predstavlja problem jer ih srpski sistem ne priznaje. Na uspostavljanje i osamostavljivanje školske direkcije u Subotici se čeka već godinama. Ovo je bilo uključeno i u koalicioni sporazum SVM-a i SNS-a u prošlim ciklusima, ali politička spremnost za to još uvek nedostaje. Nije sigurno da su očekivanja realna. Zapošljavanje proporcionalno udelu stanovništva je važno, da bi pri zapošljavanju novih radnika školski odbori vodili računa o tome da li govore jezik manjine, u našem slučaju mađarski jezik.
Nyitókép: (Foto: Edvard Molnar)
