Na pokrajinskom nivou su takođe raspisani vanredni parlamentarni izbori za 17. decembar. Na izborima se nadmeće za 120 poslaničkih mesta u pokrajinskoj skupštini, a poslanici stiču mandate na osnovu glasanja na liste kandidata. Kod manjinskih partija koristi se prirodni prag i jedan povoljan količnik, koji je uvećan za jednu trećinu, a kod većinskih partija i koalicija parlamentarni cenzus je tri odsto.
Od januara obavljate funkciju direktora Pokrajinskog fonda za razvoj poljoprivrede. Koje promene je donelo ovo imenovanje?
– Imenovanje je značilo prihvatanje jedne velike odgovornosti. Pre toga, više od pola godine, kao v.d. direktora, uveli smo mnoge izmene i zakonske procedure u ovu instituciju, čime smo olakšali rad, napravili transparentniji sistem, dokumentujemo i arhiviramo. Novi IT sistem evidentira podatke o kreditima. Imamo mnogo baza podataka, važne su efikasnost, proverljivost i preciznost.
Da li je bilo promena u odnosu na prethodne godine?
– Fond je imao 11 kreditnih linija, a u poslednje 2 godine došlo se do 13: linija za kupovinu poljoprivrednog zemljišta za mala i srednja poljoprivredna gazdinstva, kredit sa petogodišnjim rokom otplate, jednogodišnjim grejs periodom i kamatnom stopom od jedan odsto godišnje. Drugi je kredit za nabavku materijala za reprodukciju. Uz jednogodišnju otplatu, kreditna linija za novac potreban za kupovinu semena i đubriva postala je dostupna.
Šta smatrate važnim rezultatima postignutim u proteklom periodu?
– Važno je da se garantuju uslovi pod kojima su se kreditni plasmani odvijali kada je došlo do kolapsa dela tržišta, usled nestabilnosti tržišta novca, centralne banke su podigle referentne kamatne stope, tako da je kamatna stopa od jedan odsto od januara prošle godine sada dostigao 6,5 odsto. Bankarski krediti su se tako plasirali između 15 i 20 odsto, umesto onih par odsto kamate na koje su poljoprivrednici navikli. To je veoma otežalo realizaciju investicija poljoprivrednika. Odlučili smo da damo veću pomoć, smanjili smo dosadašnju kamatnu stopu od 2-3 odsto na 1 odsto, kako bismo što više pomogli poljoprivrednicima.
Sa kolikim finansijskim okvirom radi fond, šta pokazuju podaci za 2023. godinu koja se polako bliži kraju?
– Ove godine je bilo na raspolaganju oko 700 miliona dinara, ranije 450–500 miliona. Poljoprivrednici su se prijavijivali za sve linije, veliko je interesovanje za 2 nove linije kredita, a ostalo je interesovanje za kredite za kupovinu opreme ili sistema za navodnjavanje. Fond je od 2020. do 2023. godine odobrio ukupno 351 kredit u iznosu od 800 miliona dinara. Fond je od početka rada porodičnim gazdinstvima odobrio više od 4.700 kredita u iznosu od 5,3 milijarde dinara, što dokazuje da je fond potreban, njegov osnovni zadatak je očuvanje i razvoj malih porodičnih gazdinstava.
Šta biste smatrali važnim da postignete u budućnosti?
– Poljoprivrednici su često prinuđeni da brzo reaguju, a u nedostatku informacija to ne mogu uvek da urade. Za mlađe bismo započeli jedan sistemski program obuke na republičkom ili pokrajinskom nivou, na kojem bi stručnjaci u 70 odsto vremena prenosili praktičnog znanja. To bi olakšalo odgovore na pitanja koja se javljaju u oblasti pripreme zemljišta, održavanja vodnog bilansa i prenošenja iskustava u vezi sa upotrebom hemikalija, đubriva i navodnjavanja.
Da li ćete kao poslanik u pokrajinskoj skupštini moći da doprinesete ostvarenju ovih ciljeva?
– Da. Obilazim porodična gazdinstva već 20 godina, mogu da pratim mogućnosti podrške u pokrajinskoj administraciji, mogu da ukažem na nedostatke i mogu da predložim odgovarajuće korekcije i nove linije podsticaja. Bitno je da su za poljoprivrednike odgovarajuće i zaista korisne mogućnosti podsticaja stalno otvorene.
