Atila Juhas, diplomirani inženjer poljoprivrede, deset godina je državni sekretar za poljoprivredu, a na tu funkciju ga je ponovo imenovala vlada na predlog Saveza vojvođanskih Mađara.
Čemu ste uspeli da doprinesete u protekloj deceniji kao državni sekretar, kako ste uspeli da zastupate pitanja koja su kao prioritet formulisali mađarski poljoprivrednici u Vojvodini?
– Uveo sam da svake godine, nakon utvrđivanja budžetskih činjenica, sa kolegama ekspertima obilazimo teren. O aktuelnim prilikama i stanju poljoprivrednike smo upoznali na tribinama u gotovo svakom naselju. Lični i direktan kontakt je skoro jednako važno kao i ispunjavanje uslova koalicionog sporazuma. Da biste donosili efektivne odluke, morate poznavati uslove u sektoru, kao i poljoprivrednike. Na taj način možemo da saznamo šta je njima bitno, što kasnije možemo da ugradimo u budžet kroz mere agrarne politike. Konstantno sam radio na rešavanju problema i pronalaženju odgovora na otvorena pitanja i ispunjavanju naših obaveza. Ministarstvo je pre nekoliko godina doneo pravilnike za male poljoprivredne proizvođače, omogučivši poljoprivrednicima da prerađuju sirovine životinjskog i biljnog porekla i potom ih prodaju. Na našu inicijativu izmenjen je zakon o poljoprivrednom zemljištu na takav način da stranci sada ne mogu bezuslovno da pribave poljoprivredno zemljište u Srbiji, zakonska rešenja garantuju zaštitu našim poljoprivrednicima. Izvršene su i zakonske izmene, koje su omogućile da se izbegne obaveza registracije onih priključnih poljoprivrednih mašina koja zbog svojih tehničkih karakteristika nisu ispunjavala uslove za registraciju, i omogućila registraciju polovnih poljoprivrednih mašina čiji vlasnici nisu imali račun za dokaz o prvom vlasništvu. Promenjen je način isplate zarada tokom porodiljskog odsustva i odsustva za negu deteta, pa su u sistem sada uključene i žene zaposlene u poljoprivredi, kao i članovi njihovih porodica. Kontinuirano smo se zalagali za povećanje površina subvencionisanog poljoprivrednog zemljišta i iznosa subvencije, pa je površina povećana sa 20 hektara na 100 hektara, dok je visina subvencije po površini povećana sa 6.000 na 18.000 dinara. Povećana je i premija za mleko i subvencija za gorivo.
Jedan cilj tek treba da se postigne, a tiče se činjenice da poljoprivrednici doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje plaćaju srazmerno svojim prihodima, odnosno u skladu sa ekonomskom snagom svog gazdinstva. Da li mogu da prihvate očekivanu izmenu zakona u narednom ciklusu na vlasti i da li mogu da ponište nagomilani glavni dug i kamate? Pored ovoga, koji su vaši budući planovi?
– Što se tiče doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje, na inicijativu SVM-a formirana je radna grupa, u kojoj su učestvovali predstavnici svih nadležnih ministarstava i institucija, za razvoj dugoročnog pravednog i funkcionalnog sistema. Studija je završena, u kojoj je formulisano koje aspekte treba koristiti za određivanje ekonomske moći porodičnih gazdinstava i različitih kategorija zainteresovanih strana. Nije svejedno koja privreda posluje u kom sektoru ili sektorima. Nema sumnje, sistem doprinosa će se transformisati: visina doprinosa biće proporcionalna ekonomskoj moći gazdinstava i visini prihoda od poljoprivrede. Dug je ogroman, više od polovine su kamate. Radna grupa planira da preporuči donosiocima odluka da oni koji nisu mogli da plate doprinos iz objektivnih razloga, otpišu dug, dok model reprograma smatramo pravičnim za ostale poljoprivrednike. SVM poziva da se izmena zakona što pre uputi u skupštinsku proceduru. Planirano je da se, uzimajući u obzir dobro argumentovane predloge SVM-a, projekti razvoja i izgradnje lokalnih, novih sistema za navodnjavanje i odvodnjavanje ubuduće u većem obimu finansiraju iz republičkog budžeta, jer klimatske promene zahtevaju efektivnu akciju. Bilo bi dobro da se republika i pokrajina fokusiraju na izgradnju kanalizacionih sistema dvostruke namene za odvodnjavanje unutrašnjih voda i za navodnjavanje. Zalažemo se za reformu i razvoj rada poljoprivredne savetodavne službe iz budžetskih sredstava, kao i za povećanje broja zaposlenih u službi, njeno podmlađivanje, bolje plate. Važna je i kontinuirana obuka poljoprivrednika, uz učešće konsultantskih i naučnoistraživačkih instituta. Bliska saradnja sa ovim poslednjima je prioritet, a dosadašnje iskustvo podržava efikasnost saradnje. Zalažemo se za izradu nove strategije poljoprivrednog i ruralnog razvoja kako bi se na osnovu rezultata poljoprivrednog popisa sprovedenog krajem 2023. godine utvrdila koherentna, predvidljiva i jedinstvena politika razvoja poljoprivrede i ruralnih oblasti za narednih 10 godina. Želimo da zastupamo princip da država na neki način favorizuje mlade poljoprivrednike.
Koje konkursne mogućnosti postoje i koliko one ispunjavaju očekivanja poljoprivrednika?
– U velikoj meri. Čujem na javnim tribinama da se mnogi poljoprivrednici prijavljuju. Saradnja sa Savezom agrarnih udruženja Vojvodine je dobra, ali je odlučujuća i uloga seoskih agronoma, koji mnogo pomažu u prenosu informacija. Seoski agronomi i VAS su takođe odigrali veliku ulogu kod portala e-Agrar, pomažući poljoprivrednicima u registraciji i drugim izazovima. Konkursi su dobri, voleli bismo da budu bolji, zato smo stalno na terenu.
Vi ste nedavno, prilikom posete poljoprivrednicima u Srednjem Banatu, izjavili da i u poljoprivredi treba stajati na više nogu. Na šta ste tačno mislili?
– Možda nikada nije ni bilo moguće stajati na jednoj nozi. Cena energenata i sredstava za reprodukciju na svetskom tržištu je porasla, ali cene useva nisu mogle da prate. Nekoliko godina cena ratarskih kultura je bila dobra, ali je zbog trenutnih uslova veoma je teško ostvariti dobar profit samo od ratarstva. Poljoprivrednici bi trebalo da razmotre da se okrenu radno intenzivnom biljnom uzgoju ili da ponovo počnu da uzgajaju stoku. Na ovaj način se može povećati dodata vrednost. Spremni smo da im i u tome pomognemo.
