Za buduće generacije

Nacionalni savet mađarske nacionalne manjine proglasio je dodatne javne obrazovne ustanove ustanovama od posebnog značaja na svom 13. redovnom zasedanju u petak u Subotici. Arpad Fremond, predsednik nacionalnog saveta, naveo je u svom obrazloženju da, na osnovu zakona o nacionalnim savetima, svaka nacionalna zajednica može da izgradi mrežu institucija od posebnog značaja za očuvanje svog obrazovanja i identiteta, kao i za njenu promociju i razvoj. Odlukom koja je doneta u petak od posebnog značaja proglašeno je još 12 osnovnih i dve srednje škole, kao i četiri muzičke škole i pet predškolskih ustanova. „Doža Đerđ” u Gunarašu, „Aranj Janoš” u Trešnjevcu, „Kokai Imre” u Temerinu, „Žarko Zrenjanin” u Skorenovcu, „Petefi Šandor” u Hajdukovu, „Mora Karolj” u Sajanu, „Stari Kovač Đula” u Moravici i „18. oktobar” u Orahovu su dobili status od posebnog značaj među školama koje pružaju kpmpletno obrazovanje na mađarskom jeziku. „Novak Radonjić” u Molu, „Servo Mihalj” u Padeju, „Petefi Šandor” u Bečeju, kao Osnovna škola „Petefi Šandor” u Novoj Crnji ubuduće se takođe mogu pohvaliti ovim novim zvanjem. Po ovoj odluci postale su ustanove od posebnog značaja i „Snežana” u Senti, „Čika Jova Zmaj” u Adi, „Naši biseri” u Kanjiži, „Bambi” u Bačkoj Topoli i „Petar Pan” u Malom Iđošu.

Među srednjim školama, pomenuti status su dobile Srednja tehnička škola „Šinković Jožef” u Bačkoj Topoli i Hemijsko-prehrambena srednja škola u Čoki. Ovo zvanje su dobile i „Muzička škola” u Bačkoj Topoli, Osnovna muzička škola „Stevan Mokranjac” u Senti, Škola za osnovno muzičko obrazovanje i vaspitanje „Bela Bartok” u Adi i Osnovna muzička škola u Kanjiži.

Sve ovo, inače, stvara uslove da nacionalni savet u budućnosti postane suosnivač ovih ustanova. Kod škola od posebnog značaja, nacionalni savet dobija dodatna ovlašćenja, može da predlaže članove upravnog i školskog odbora, može da se izjašnjava o predlogu kandidata za direktora ustanova, kao i o školskom programu. Od 2011. do 2019. godine od posebnog značaja su proglašene 22 osnovne i 13 srednjih škola, dok ih ranije nije bilo među muzičkim školama i vrtićima.

OČUVANJE JEZIKA I VREDNOSTI

U svom govoru, Žofia Rigo Pal, potpredsednica nacionalnog saveta, navela je da se sa ukupno 23 novih ustanova od posebnog značaja broj obrazovnih institucija koje je nacionalni savet zvanično priznao za ustanove od posebnog značaja povećao na 58, a to je važno, jer od nas zavisi da li će biti živog mađarskog jezika kada se budu rađale sledeće generacije i tokom vaspitanja. Pored porodičnog gnezda, naš pogled na svet formira se u vrtiću i školi, a nacionalnim identitetom i vrednostima se može postupati odgovorno ili nemarno: to je stoga važna sledeća faza suštinskog procesa rada, navela je ona. Tatjana Varju Potrebić, članica izvršnog odbora nacionalnog saveta nadležna za obrazovanje, rekla je da se ovim korakom nije završio proces proglašenja institucija od posebnog značaja, i dalje postoje ustanove sa većim delom obrazovanja na mađarskom jeziku, oni će ih posetiti i ponuditi im ovu priliku takođe. Geza Šalamon, direktor škole u ​​Skorenovac, istakao je veliku čast što je njegova institucija proglašena za ustanovu od posebnog značaja, u kojoj je bio direktor poslednje 23 godine. Kako je rekao, ostali su verni svojim osnovnim ciljevima, očuvanju mađarskog jezika, negovanju kulture, formiranju zajednice. Cilj je prenošenje vrednosti i obučavanje odgovornih, obrazovanih, samostalnih mladih ljudi. Natalia Bačik Lerinc je naglasila da ovaj korak ima za cilj da potpomogne zajednici ostanak i prosperitet u zemlji, jer je očuvanje maternjeg jezika najvažnija stvar u zajednicama u rasejanju. Gabor Sabo je, navodeći slučaj škole „Hunjadi Janoš” u Čantaviru, rekao da je ona jedna od prvih koja je istaknuta, a iako je došlo do smanjenja broja učenika, broj učenika stagnira od 2018. godine, upisano je 460 učenika. čak i u „najlošijoj” godini, a 160 dece je u vrtiću. Zahvaljujući sredstvima podrške kompletno je renovirana zgrada vrtića, a počeo je sa radom i program dnevnog boravka.

ODELJENJA SA MALIM BROJEM UČENIKA

Savet je pozitivno ocenio i plan mreže srednjih škola pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje. Tatjana Varju Potrebić je rekla da će osnovnu školu u narednih nekoliko dana završiti 1.240 mađarskih osmaka, u 34 srednjih škola ima 1.996 mesta, na trogodišnjim smerovima 532, na četvorogodišnjim 1.464, a na raspolaganju su još i 104 mesta na specijalnim smerovima.

Na dnevnom redu zasedanja nacionalnog saveta bilo je ukupno 69 tačaka. Zahvaljujući radu izvršnog odbora, podržano je mišljenje o izboru deset direktora škola i vrtića, ali je u slučaju pet ustanova, savet odobrio i otvaranje odeljenja na mađarskom jeziku sa manje od 15 učenika u školama u Debeljači, Kikindi, Skorenovcu, Temerinu i Kupusini. Članica veća Ramona Tot je u svom govoru nazvala odeljenja sa malim brojem učenika bitnim za razvoj jezičkih veština i radi prenošenja kulturnog nasleđa, a oni imaju i svoje prednosti: svakom učeniku se pridodaje više pažnje, a to je personalizovaniji oblik obrazovanja.

PROFITERI, KOJI SE LAŽNO PREDSTAVLJAJU KAO MANJINE

U slučaju Biblioteke Eržebet Juhas u Bačkoj Topoli, podržali su raspisivanje konkursa za izbor direktora. Razmotrene su i konkursne prijave ministarstva kulture, pokrajinskog sekretarijata za kulturu i javno informisanje i lokalnih samouprava. U slučaju javnog informisanja, nacionalni savet je podržao 15 od 23 konkursnih prijava na osnovu republičkog budžeta od 49,2 miliona, 20 od 27 pokrajinskih prijava, a budžet za društva koja vrše privrednu delatnost i civilna udruženja iznosi 4,5 miliona. Erika Kabok, članica IO nacionalnog saveta zadužena za javno informisanje, rekla je da su videli nekoliko konkursnih prijava koji nisu ni bili usmereni na javno informisanje Mađara, već su samo videli mogućnost da crpe resurse manjina. U takvom slučaju bitna je reakcija i mišljenje nacionalnog saveta.

Savet je odobrio odgovarajuće mađarske nazive za 28 novoimenovanih ulica u Novom Sadu.

Nacionalni savet mađarske nacionalne manjine će svoje sledeće zasedanje održati početkom školske godine u septembru.