Simbol suživota i praštanja

Foto-galeriju, koja pripada ovom novinskom članku, možete pogledati OVDE.

Nakon što su odali počast mađarskim žrtvama na području Šajkaša, koja je organizovana kod skulpturalne kompozicije „Megtépázott Krisztus” (Izmučeni Hrist) u Čurugu, kao i komemoracije srpskim žrtvama racije, koja je takođe održana u Čurugu, u „Topalov magacinu”, predsednik Srbije, Aleksandar Vučić i Mađarske, dr Tamaš Šujok, rukovodstvo Saveza vojvođanskih Mađara, kao i zvaničnici Nacionalnog saveta mađarske nacionalne manjine posetili su u Žablji nedavno renoviranu crkvu „Snežne Gospe”. Blagoslov povodom osvećenja crkve dao je biskup subotičke biskupije mons. Ferenc Fazekaš, a i ovde su svoje govore održali visoki zvaničnici. Kako je rečeno na licu mesta, vlada Mađarske je omogućila obnovu crkve uz podršku od blizu 240 miliona dinara. Svečanoj ceremoniji prisustvovali su i Balint Juhas, predsednik skupštine pokrajine, Maja Gojković, predsednica vlade Vojvodine, Arpad Fremond, predsednik Nacionalnog saveta mađarske nacionalne manjine i drugi zvaničnici.

U svom govoru dr Tamaš Šujok je rekao sledeće: obnovljena crkva u Žablji simbol je pomirenja među narodima, a istovremeno svedoči o snazi povezivanja vere, čovečnosti i evropskog duha. Renoviranje se može tumačiti i kao još jedno pružanje ruke dva naroda koji žive zajedno više od hiljadu godina, pa je dodao, i kao nastavak novog poglavlja započetog istorijskim pomirenjem od pre jedne decenije.

Šujok je ukazao: oba naroda su priznala zlodela počinjena u senci svetskog rata, hladnih dana i represalija, ali je uvek bilo jasno da su ova dva naroda i na početku dvadesetog veka drugačije zamišljali svoju budućnost: katolička crkva i pravoslavna crkva Svetog Nikole stoje jedno do druge u centru Žablja, ovo je savršen dokaz ove tvrdnje. Šef mađarske države je rekao da je ovo sveto mesto poprište pobede, jer šalje poruku da i male sredine mogu imati budućnost ako su dovoljno jake i rešene da opstanu. On je na kraju svog govora rekao da je ovo jasan odgovor Beograda i Budimpešte istoriji da je život pobedio smrt.

Aleksandar Vučić se podsetio vremena kada je Ištvan Pastor, pokojni predsednik SVM-a, 2009. godine prvi put izneo inicijativu o rešavanju mađarsko-srpskih odnosa.

Kako je rekao, pokojni predsednik i mađarski premijer Viktor Orban bili su najvažniji pobornici pomirenja. Prema njegovim rečima, ovaj proces nije bio lak, jer posle decenija neprijateljstva, često mržnje, nije lak zadatak postići da se ljudi međusobno poštuju, pa čak i da smatraju jedni druge prijateljima. Jasan rezultat rada na pomirenju nije samo održavanje mira, već i uspostavljanje što boljih prijateljskih odnosa, ocenio je u svom govoru šef srpske države. On je dodao: po njegovom mišljenju, Evropa je suočena sa mnogim teškim izazovima, a Srbi i Mađari moraju zajedno da stanu za pobedu razuma i mira, ovoga puta u savezu sa drugim narodima.

Predsednik Republike Srbije je naveo da je jedan od opipljivih rezultata saradnje brza železnička pruga između Beograda i Budimpešte, a zatim slikovito dodao: Ištvan Pastor je dva naroda uveo u brzi voz plodnih srpsko-mađarskih odnosa. Očuvanje ovih rezultata Vučić je nazvao jednim od najvažnijih zadataka za budućnost. On je kritikovao one koji bi danas u Srbiji vodili politiku, čak i unutar stranke koju podržava, ne pitajući Mađare pri pojedinim stvarima. Kako je rekao, sve dok ima uticaja na politiku, neće dozvoliti da sadašnje dobre odnose bilo šta zaseni.

Predsednik SVM-a je rekao da na ovom mestu padaju na pamet reči zahvalnost i hrabrost, pre svega zato što nije bio lak zadatak pokrenuti proces istorijskog pomirenja. Dr Balint Pastor rekao je da se obnova crkve „Snežne Gospe” može tumačiti i kao dalje jačanje srpsko-mađarskog saveza. On je istakao da je pomirenje rezultat načina razmišljanja koji ne pravi razliku između žrtava, jer se za mađarsku zajednicu žrtve srpskog i mađarskog naroda koji su pali u olujama istorije smatraju potpuno istim. On se posebno zahvalio predsedniku Srbije što je kao premijer ukinuo uredbe o kolektivnoj krivici Mađara donete posle Drugog svetskog rata, rekavši da bi se to smatralo činom iznad svega sama po sebi i da ništa drugo nije uradio tokom svoje karijere. Ostvarenje mađarsko-srpskog prijateljstva je i politički životni cilj Ištvana Pastora, naglasio je on.

Arpad Fremond, predsednik Nacionalnog saveta mađarske nacionalne manjine, istakao je da su, zahvaljujući pomirenju, spomen-obeležja u Čurugu i Žablju simboli ne samo žalosti, već i praštanja. Bol se ne može povezati sa nacionalnošću, dodao je Fremond. On je izrazio uverenje da srpsko-mađarski odnosi postoje ne samo simbolično, na nivou reči, već i u stvarnosti, i daju rezultate, a za to ima dosta dokaza. Važnim je nazvao i uspostavljanje drugih spomen-obeležja.