Pre nego što počnemo da objašnjavamo zašto u delu sliva Dunava iznad Nađmaroša i delu sliva Tise iznad Segedina nema snega, hajde da nešto razjasnimo. Naime, činjenica je da velika većina voda koje prolaze kroz naše krajeve dolazi od naših suseda. Ali ne potiče sve tamo, već i tamo dolazi odnekud. Dakle, ne škodi da izvadimo svoje prašnjave atlase ili onlajn mape i osvežimo svoje znanje o planinama i hidrografiji sa starih časova geografije. Jer ako to uradimo, neće nam tolko zameriti što se bavimo vodnim pitanjima komšija. Međutim, za sada je reč samo o snegu. Čega još nema. Pa hajde da iznesemo neke brojke!
Kad je pola Dunava peščana sprud (fotografija Mihalja Buzaša)
U slivu Dunava iznad Nađmarosa, rezerve vode u snegu jedva su veće od jednog kubnog kilometra. Ili, ako želite, milijardu kubnih metara. Zvuči mnogo, ali je užasno malo. Periodični minimum – najmanji koji se obično javlja u ovo doba godine – je nešto manji od dva kubna kilometra, dok prosek prelazi šest, a maksimum petnaest kubnih kilometara. Međutim, nemojmo sada da brinemo o tome kad ga ima puno, jer za sada ga ima malo. A snežna situacija je slično loša ne samo na Dunavu, već i na slivu Tise. Razlika između ova dva sliva je u tome što sliv Tise može biti bez snega u ovo doba godine, bilo je trenutaka kada ga nije bilo tokom periodičnih minimuma. Sadašnjih 0,2 kubna kilometra je tako malo da nakon otapanja ništa od toga ne bi završilo u reci, dok bi tamo stiglo, isparilo bi ili bi bilo apsorbovano u tlo. Periodični prosek je dva, a vrh je šest kubnih kilometara. Da, znamo, zima je još pred nama... Ali!
Suša je svela vodostaj na nulu, negativan raspon je prekriven peskom (fotografija Mihalja Buzaša)
Prema zapažanjima, rezerve vode akumulirane u snegu u slivu reke Tise obično dostižu svoj vrhunac u drugoj polovini januara, dakle uskoro, a zatim opadaju u talasima. U slučaju Dunava, voda od otapanja snega svoj vrhunac obično dostiže početkom marta, bar kada ima mnogo snega. U slučaju prosečnih vrednosti, do topljenja može doći i mesec dana ranije, dok su minimumi... Jedini problem sa ovim podacima je što su to podaci iz više godina. U međuvremenu, godine prolaze i okolnosti se menjaju. Uključujući i klimu. Ovde se ne radi o globalnom zagrevanju i „svi ćemo umreti”, već o jednostavnoj činjenici da otkad postoji klima, ona se menja. Međutim, ponekad se čini da se to dešava brže nego ranije.
Možete pogledati na dno ne samo čaše, već i Trojnog Kereša (fotografija Gabora Lušćika)
Naša osnovna briga u vezi sa stanjem resursa voda u snegu je da se plašimo kad ga ima puno. Bojimo se da će obilje snega dovesti do jakih prolećnih poplava, a mi nećemo moći da ostanemo suvi. Ovaj atavistički strah, koji vreba u onima koji žive pored reka, čini se nepremostivim. A dok smo se plašili visokog vodostaja, nismo shvatili da su pravi problem niske vode.
Već smo naučili iz strmih uzlaznih krivulja toka bujičnih poplava da one brzo zamiru. Dolaze češće, traju kratko, a naša odbrana je dovoljno jaka da se nosi sa njima. Samo u prolazu da kažemo da su Tisa, Sava, pa čak i deo Dunava ispod Beograda, u ovom veku doživeli najviši vodostaj. Najniži vodostaji su, međutim, bili u prošlom veku. Ako posmatramo stvari na ovaj način, smetnućemo sa uma činjenicu da oseke traju nepopustljivo veoma dugo. Sve duže i duže. Dakle, živimo u doba kratkotrajnih poplava i dugotrajnih oseka. Reč je o klimatskim promenama u Karpatskom basenu. Moglo bi se reći da smo do grla u suši. A moglo bi biti i još gore.
Opadanje vode daleko odavde, u dolini Uz (fotografija Ištvana Imeča)
U ovim krajevima naši preci su se od pamtiveka borili sa poplavama. Zatim, dok su završili sa odvodnjavanjem, kontrolom poplava, izgradnjom kanala i postavili zaštitu od poplava, voda je opala. Rezultati viševekovnih napora da se vode što brže odvode sada se smatraju štetnim. Poslednjih decenija postalo je jasno da bi bilo dobro da se ova tekućina zadrži ovde što duže, ima šta da se radi sa njim, jer ima ozbiljnu vrednost.
Odlično je što smo ovo prepoznali. Naravno, ne svi mi. Za sada, oni koji su neobrazloženo isključeni iz donošenja odluka su oni koji su najglasniji po ovom pitanju. Iako oni jasno vide situaciju. Sada kada snega iz planinskim delova vodenih slivova ne samo da neće biti preko glave, neće je biti ni preko članaka, postoji nekoliko stvari na koje treba da se fokusiramo. Prvi je da se ovde zadrži što više vode od prolećnih poplava, ma koliko ga bilo, jer je greh propustiti ga između nasipa. Drugi, ali podjednako važan, jeste da bi imali šta da zadržimo, treba da se molimo za prolećnu kišu sada. Jer snega nema.
Nyitókép: Mali Dunav se smanjio na veličinu jarka (fotografija Mihalja Buzaša)
