Nisu „samo” dnevne novine

Naš novinski članak možete pročitati i na mađarskom jeziku.

Ovom novinskom članku pripada i foto-galerija.

Naš dnevni list, koji je već u svojoj osamdeset prvoj godini, u četvrtak uveče je u sedištu Fondacije „Sekereš Laslo” u Subotici održao promociju u okviru serijala manifestacija pod nazivom „SzekerEST”. Tokom razgovora, koji je protekao u dobroj atmosferi, govorilo se o mnogo čemu: prošlosti, sadašnjosti, budućnosti, radu redakcije, čitaocima, pa i o svečanim publikacijama. Učesnici ove promocije uživo su bili Edvina Erdedi, direktorica „D.o.o Magyar Szo Lapkiado Kft.”-a, Marta Varju, vršilac dužnosti glavnog i odgovornog urednika, Katalin Mihalji, urednica rubrike za kulturu i obrazovanje, kao i novinari Peter Tot i Diana Der, a sa njima je razgovarala Hermina Gal, takođe novinarka našeg lista.  

Edvina Erdedi nam je omogućila da provirimo iza kulisa. Govorila je i o investicijama, planovima, kao i o jubilarnoj godini.

– Mnogo toga nam se desilo prošle godine, u našoj osamdesetoj godini. Pošta Srbije izdala je prigodnu marku u čast „Mađar soa”, na koju se s pravom možemo ponositi. Naš list je dobio više nagrada, uključujuči medijsku nagradu Udruženja mađarskih novinara Vojvodine, kao i odlikovanje grada Novog Sada. U našem sedištu odvija se širok spektar aktivnosti, a od sada radi i izdvojeno odeljenje subotičke Mađarske predškolske ustanove i vežbaone „Vackor”. Protekla godina je bila gotovo nezaboravna u svetlu ovih događaja. Mi smo se sa oduševljenjem pripremali i za proslavu. Izuzetno sam ponosna što smo uspeli da iznenadimo naše čitaoce sa tri svečane publikacije. Na jubilarnoj svečanosti dodelili smo nagrade zaposlenima, a u okviru redakcije uručene su tri nagrade. Održali smo nekoliko promocija uživo u proteklom periodu, i smatramo da je velika čast što smo mogli da se predstavimo u Briselu. Zahvaljujući snažnom zastupanju interesa i snažnoj mađarskoj zajednici u Vojvodini, i posle osamdeset godina smo prisutni. Naš list takođe ima moć da ujedini i održi zajednicu na okupu. „Mađar so” nisu „samo” dnevne novine, on je mnogo više od toga, naglasila je Edvina Erdedi.

Marta Varju je na proslavi godišnjice dobila nagradu za životno delo. Ona je nekada bila stipendista „Mađar soa” i radila je za dnevni list od 1985. godine. Tokom ove promocije uživo, v.d. glavnog urednika je istakla značaj komunikacije uživo, a sa publikom je podelila iskustva iz ranijih vremena.

– Tada je život u redakciji bio drugačiji. Ako bi neko otišao na sednicu ili neki drugi događaj, po povratku bi prezentovao to ostalima, kako bi se i kolege informisale i saznale važne informacije. Neki su vrlo lepo i živopisno izveštavali, neki čak i malo dodavali, a najčešće je to rezultiralo novim razgovorima. Mi, novinari početnici, jedva smo čekali da stignu stariji i da održe svoje dnevne informativne sastanke. Zadivljeno smo ih slušali dok su nas informisali.
Rad je takođe bio drugačiji. Novinari su diktirali daktilografima koji su radili na tradicionalnim ili električnim pisaćim mašinama. Buka je bila strašna jer su svi diktirali, mašine su škljocale, a i pričalo se u isto vreme. U početku mi je sve to delovalo čudno, ali sam se brzo navikla i posle nisam mogla bez toga. Nije bilo interneta, vesti smo dobijali faksom. Vesti su stizale u jednoj posebnoj prostoriji, na neverovatno glomaznim mašinama. Atmosfera u redakciji je uvek bila veoma dobra, posebno uveče. Jedva da smo hteli da idemo kući, tako smo se dobro osećali. Tad je u prilično kasno vreme bio krajnji rok za predaju teksta. Kada nas je rat zahvatio, stvari su počele da se menjaju. Promenio se i urednički tim, ali nije se promenio na gore. Kada su pozivi za vojsku počeli da pristižu, žene su preuzele glavne uloge, prisetila se Marta Varju, koja se dotakla i važnosti štampanih novina.

– Za mene to nikada nije bilo ni pitanje. Kada je štampana forma počela da se stavlja u drugi plan, razmišljali smo o tome kuda dalje, kako da novine na papiru učinimo još važnijim, kako da izazovemo interesovanje čitalaca. Tako su nastali naši novinski dodaci. Mnogo smo razgovarali sa čitaocima, i shvatili smo, da pored informisanja o važnim dnevnim događajima, treba da smislimo i zabavnije sadržaje. Danas smo stigli do toga da svakodnevno proizvodimo jedan dnevni i jedan nedeljni list, jer za svaki dan postoji nedeljni novinski dodatak, a dobro nam ide i u onlajn prostoru, čuli smo od Marte Varju.   
Katalin Mihalji je skrenula pažnju na nove publikacije našeg časopisa.

– Naš kalendar izlazi osamdeset godina i sadrži sve ono što i dnevne novine, ali na jednom selektivnijem i višem nivou. Zastupljena je spoljna i unutrašnja politika, mogu se čitati reportaže, intervjui, tehnička dostignuća, tu su ukrštene reči, humor, recepti, sport, kultura, likovna umetnost, fotografija. Urednik Kalendara je i ove godine bio Zoltan Nemet.

Naš svečani magazin prikazuje najvažnije, najzanimljivije i najznačajnije događaje u proteklih osam decenija, razvrstane po decenijama. Ponosni smo što imamo nekoliko književnika, fotografa i umetnika, pa možemo da steknemo uvid i u njihove kreativne aktivnosti. Draga su mi sećanja mojih kolega, a i o njima možete čitati u našem časopisu, koji je uredila Šara Lacko Varju.

U našoj publikaciji pod nazivom „80 godina, 80 tekstova, 80 autora” predstavljeni su tekstovi unutrašnjih i spoljnih saradnike našeg lista. Svako je mogao da izabere koje bi svoje tekstove želeo da vidi u ovom izdanju. Većina njih je birala intervjue i reportaže, ali možete čitati i književna dela, beleške i komentare. Tekstovi su propraćeni kratkim objašnjenjem, u kome autori objašnjavaju zašto su odabrali dati tekst i kakav se neki njihov doživljaj vezuje za njih. Ovu publikaciju je uredio Endre Mariaš.

Naš kolega Ištvan Fodor je pre deset godina napisao sedamdesetogodišnji istorijat „Mađar soa”, a pripremao se i za osamdesetogodišnji, ali je, nažalost, preminuo. Tako sam dobila ovaj zadatak. U ovoj publikaciji ne govorimo samo o životu dnevnog lista. Pošto smo preplavljeni informacijama, a pamćenje je ograničeno, u ovoj hronici od deset godina svoje mesto našla su i spoljna politika, unutrašnja politika, ekonomska i kulturna dešavanja, objasnila je Katalin Mihalji.

Ove godine nagradu za novinara godine dobio je Peter Tot, naš kolega iz Bačke Topole i Malog Iđoša.

– Tim u redakciji ima dosta dobrih novinara i ja sam ponosan što sam član ovog tima. Moramo da se prilagodimo novim vremenima i novim izazovima, a mislim da smo sve bolji i bolji u ovome. Sve uspešnije usklađujemo naš veb interfejs sa štampanim izdanjem tako da se međusobno dopunjuju. Neki tekstovi moraju biti odmah objavljeni, dok su drugi više za štampanu verziju. Iz tog razloga, uveren sam da i papirna verzija ima budućnost.

Ranije nikada nisam ni pomislio na to da ću postati novinar „Mađar soa”, ali sada je to postala bliska veza. Razvio sam direktnu vezu sa lokalnim čitaocima, koji mi se često obraćaju na ulici. Mogu reći da nas mnogo njih čita. Ovo je moje iskustvo. Sjajno je kada možemo da održavamo direktan kontakt sa čitaocima. Za „Mađar so” predstavlja poseban izazov da bude prihvatljiv za sve vojvođanske Mađare. To znači raznovrsnu čitalačku publiku, ali verujem da smo i u tome uspešni, i da svako može da nađe nešto da pročita u novinama ili onlajn, čuli smo od Petera Tota.

Diana Der, novinarka pri rubrici za kulturu i jedna od urednica rubrike video priloga „Magyar Szó Extra”, u jubilarnoj godini dobila je nagradu za perspektivnog saradnika.

– Divan je osećaj raditi na radnom mestu gde je tvoj rad prepoznat, što je retkost u današnjem svetu. „Mađar so” je prvi put imao veb stranicu 1999. godine, bili smo prvi predstavnici mađarskih medija u Vojvodini koji su se pojavili na svetskoj mreži. Od tada je ovo pretrpelo mnoge promene, ali smo se uvek trudili da se prilagodimo potrebama sadašnjeg doba, i da delimo sadržaje koji privlače pažnju i koje su interesantne. Takođe se trudimo da preko naših onlajn platformi dopremo do mladih ljudi, i osećam da smo sve uspešniji u tome. Rubriku video priloga „Magyar Szó Extra” uređujemo zajedno sa mojom koleginicom Herminom Gal. Ponosna sam što se broj pregleda povećava. Trudimo se da se bavimo temama i da postavljamo pitanja koja bi mogla zanimati mlade, zbog čega će pogledati ove video snimke. Naravno, nije nam važno samo da imamo veliki broj pregleda, već i da ih upoznamo sa „Mađar soom”, preporučimo im našu Fejsbuk i veb stranicu, i podstaknemo ih da čitaju naše vesti, informišu se ili da se čak i pretplate. Osim ponude zabavnog sadržaja, i ovo je takođe naš cilj, navela je Diana Der.

Brojne kolege, bivše kolege i spoljni saradnici takođe su bili prisutni na ovoj promociji uživo, uključujući i Eriku Kabok, članicu izvršnog odbora nacionalnog saveta, koja je zadužena za javno informisanje.