„Strategija obrazovanja za narednih šest godina mora da bude spoj bezbroj dobrih iskustava iz prošlosti i programa usmerenih na ispunjavanje potreba budućnosti”, izjavila je Tatjana Varju Potrebić, članica Izvršnog odbora zadužena za obrazovanje, u vezi sa predstojećim donošenjem obrazovne strategije Nacionalnog saveta mađarske nacionalne manjine, sa kojom smo detaljnije razgovarali o nekim od planiranih novih programa, ali smo se dotakli i teme učenja srpskog jezika.
Nedavno je održana izložba visokog obrazovanja Edu-ekspo u suorganizaciji sa nacionalnim savetom, kakvi su prvi utisci?
– Sada još sumiramo, kao što to vredi raditi uvek nakon završetka zadataka većih razmera. Procenjujemo šta je bilo korisno i stoga vredno očuvanja, kao i šta bi trebalo delimično izmeniti ili potpuno preoblikovati. Izložbu bih ocenila uspešnim, pošto smo se uspeli obratiti srednjoškolcima. Mnogi učenici četvrtog razreda do sada su se već opredelili gde žele da nastave školovanje, ali ako smo uspeli da bilo koju od visokoškolskih ustanova u Vojvodini učinimo privlačnom samo nekolicini od njih, onda ova manifestacija se može nazvati uspešnom. Ove godine smo se obratili i fakultetima koji do sada nisu učestvovali na ovoj izložbi visokog obrazovanja, poput Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu. Naravno, još imamo kome se obratiti. Od ove godine, Edu-ekspo ćemo organizovati na početku školske godine, a ove godine 13. septembra. Ova obrazovna izložba će trajati dva dana, a drugog dana ćemo predstaviti srednjoškolske mogućnosti na mađarskom jeziku u Vojvodini za učenike osmih razreda osnovnih škola.
Kako sada stoji obrazovna strategija i na koje principe se oslanja?
– Još radimo na nacrtu koji je pripremio prethodni sastav nacionalnog saveta. Trudimo se da zadržimo ciljane programe, kao i da u dokument ugradimo važnije zadatke i elemente. Strategija obrazovanja za narednih šest godina treba da bude spoj bezbroj dobrih iskustava iz prošlosti i programa usmerenih na zadovoljenje potreba budućnosti. Prema mojim nadama, javne rasprave možemo da organizujemo krajem proleća, a nakon finalnih dorada, nacionalni savet će strategiju doneti krajem prve polovine ove godine. Jedan od primarnih zadataka nacionalnog saveta je da podrži dalje školovanje i prosperitet u domovini. Trudimo se da realizujemo programe koji podstiču osnovce da nastave srednjoškolsko školovanje u svojoj zemlji, dok bih u pogledu pomoći studijama visokog obrazovanja istakla različite konkurse i stipendije, kao i pripremu za prijemni ispit, kao i dopunski kurs srpskog jezika. Naše srednje škole i gimnazije su konkurentne, ali planiramo da dodatnim programima pojačamo njihov nivo kvaliteta. Postoji jedan program koji bih želela da pomenem u svakom pogledu, važnost ovoga je već istaknuta, možda može da postane što istaknutiji element strategije koja se priprema, to je program karijerne orijentacije. Proširenje i jačanje sistema učeničkih domova je takođe od suštinskog značaja u smislu unapređenja daljeg školovanja u zemlji i očuvanja naših srednjih škola, ali je cilj i modernizacija digitalne opreme obrazovnih ustanova i unapređenje digitalne pismenosti učenika i nastavnika. U planovima je i proširenje pedagoško-psihološkog savetovanja na mađarskom jeziku, u Kanjiži već radi logopedska, kao i psihološko-pedagoška služba.
Prema kojim idejama bi se razvijao program karijerne orijentacije?
– Karijerna orijentacija mora biti ojačana u osnovnim školama. Inače, imam naviku da govorim da karijerna orijentacija počinje u vrtiću, jer vaspitači već uočavaju specifične sposobnosti i talente dece. Izuzetno važnu oblast karijerne orijentacije je kreator programa poverio na savest razrednih starešina. Ministarstvo je pre deset godina najavilo dvogodišnji tematski projekat koji je finansirala Nemačka, ali je imao istu sudbinu kao i drugi slični projekti: aktivnost je trajala do utroška novca za projekat. U ovom periodu obučavali smo takozvane mentore karijernog vođenja širom Srbije. Intenzivnije su radili sa učenicima sedmih i osmih razreda osnovnih škola, obilazeći fabrike i razne ustanove. Cilj je bio da učenici uspešno izaberu srednju školu ili gimnaziju. Pre deset godina program je bio uveden u sve osnovne škole u državi, ali je nastavnicima bilo prepušteno da odluče ko će i kako njime da se bavi. Prema mojim saznanjima, to je u nekim školama mrtav program – nije bilo vremena za program, ili nije bilo nastavnika koji bi ga preuzeli. S druge strane, postoje škole u kojima je, na primer, školski pedagog ili školski psiholog koji radi u stručnoj službi smatrao da je ova aktivnost stvar njegove savesti, pa je zato program ugradio u redovan rad sa učenicima. Moramo dobro da razmislimo o karijernoj orijentaciji. Verujem da ćemo, ako sada budemo sposobni i vešto planiramo, moći da uđemo u osnovne škole od septembra ove godine. Prema planovima, tokom leta ćemo posetiti nastavnike koji će moći odvojeno da se bave karijernom orijentacijom. Ovo će učenicima koristiti u svakom pogledu.
Koliko podsticaja program karijerne orijentacije može imati u smislu zadržavanja učenika u zemlji?
– I dalje bi postojala opasnost od nastavka školovanja u inostranstvu. Istovremeno, smatramo da ukoliko se, tamo gde je to primereno, redovno radi sa decom od petog do osmog razreda osnovnih škola, a da se tema stalno skreće na pažnju roditelja, koji zajedno sa učenicima prepoznaju da se stručnjaci bave učenicima, koji njihovu budućnost smatraju ličnim uspehom, formiraće se uzajamno poverenje. Uzajamno poverenje između stručnjaka i roditelja, odnosno između učenika i nastavnika je odlučujuće, jer doprinosi tome da roditelji i učenici daju kredibilitet savetima nastavnika u vezi sa izborom karijere, kao i savetima u vezi sa izborom obrazovnih institucija u domovini.
Poznavanje srpskog jezika je u određenim slučajevima neophodan za dalje školovanje, ali kasnije pri zaposlenju je svakako neophodan. Istovremeno, čini se da poznavanje srpskog jezika među mladima vojvođanskih Mađara, posebno u sredinama sa većinskim udelom mađarskog stanovništva, i dalje nije zadovoljavajuće, uprkos ranije sprovedenim merama reformi i programima nacionalnog saveta. U razgovoru sa decom i adolescentima često se stiče osećaj da ne žele da uče srpski jezik jer „ne vole to”. Koje bi druge mere bile potrebne?
– U svakoj zemlji prikladno je znati i govoriti državni jezik, jer inače ne možemo biti konkurentni. Osim toga, bez poznavanja državnog jezika ne možemo da se zalažemo za svoja prava, i tipično je da se držimo po strani, jer smo nesigurni. Kao žiteljka Kanjiže, mogu da se poistovetim sa situacijom u sredinama sa većinskim mađarskim stanovništvom. Nažalost, kao rezultat štetnih procesa proteklih 25-30 godina, mađarska deca nisu učila srpski, a srpska mađarski. Nekada to nije bio slučaj, učili su jedni drugima jezik igrajući se, družeći se, baveći se sportom. Smatram da je to bilo zdravo i svrsishodno. Trebalo bi da vratimo prirodnu atmosferu u kojoj društvo prepoznaje da što više jezika čovek zna, to je vredniji. Dopunski kurs srpskog jezika nacionalnog saveta prvenstveno je namenjen onima koji će svoje visokoškolske studije započeti na srpskom jeziku, ali su to studenti čije je poznavanje srpskog jezika već na takvom nivou da se usuđuju da nastave dalje školovanje na nematernjem jeziku. Po mom mišljenju, trebalo bi se preispitati zašto se u vrtićima – posebno u sredinama sa većinskim mađarskim stanovništvom – deci nudi, na primer, samo obrazovanje na engleskom jeziku, dok se to ne radi u pogledu srpskog jezika. Verujem da bi unapređenje jezičkih veština predškolaca, na primer uz pomoć nacionalnog saveta, bilo izuzetno korisno. U osnovnim školama srpski jezik je deo nastavnog plana i programa, međutim, po mojoj proceni, ili bi trebalo izmeniti udžbenike ili izdati dopunske udžbenike. Kada dete stigne u srednju školu, njegovo poznavanje srpskog jezika treba da bude na istom nivou kao i znanje engleskog, odnosno da bude bar na konverzacijskom nivou.
Nyitókép: Tatjana Varju Potrebić (Foto: Edvard Molnar)
