„Pesniku uvek uspe”

Tradicionalno u Subotici, na sceni pozorišta „Jadran” je 15. marta održana centralna svečanost Saveza vojvođanskih Mađara, tokom koje je izvedena predstava za ovu priliku, pod nazivom „Za domovinu, nepokolebljivo! (Hazádnak, rendületlenül!)”, u režiji Gabora Mesaroša. Pozdravne i svečane govore održali su Janoš Nađ, državni sekretar zadužen za Programsku kancelariju premijera Mađarske i Ištvan Pastor, predsednik Saveza vojvođanskih Mađara.

Ištvan Pastor je svoj govor za ovu priliku započeo je oživljavanjem prošlosti, citirajući Šandora Petefija – Hajde, Mađari, domovina zove! – a zatim podsetio: „Ferenc Sikra, vlastelinski računovođa rođen u Komaromu, navodno mu je rekao da 'Mađari prvo moraju da se dignu na noge, prijatelju!' Naš najveći pesnik se najverovatnije složio sa tim, pošto je već u 'Pilvax' kafani recitovao tako, kao što od tada svako mađarsko dete, koje je naučeno, zna: Na noge, Mađari, domovina zove!”

Ištvan Pastor je istakao: na 175. godišnjicu izbijanja revolucije i borbe za slobodu 1848-49, kao i na 200. godišnjicu rođenja Šandora Petefija je još uvek aktuelno ono, na šta je računovođa vlastelinstva, jedna nebitna ličnost istorije, skrenuo pažnju junaku borbe za slobodu: da bi se čovek pokrenuo, prvo ga morate postaviti na noge.

– Pesniku uvek uspe. Šandor Petefi je uvek taj koji uvek iznova uspeva da podigne naciju na noge. Uz malo preterivanja, možemo reći i da se njime hrani taj osećaj ide martovskih. Njegovim rečima se pridružuju reči Mora Jokaija i drugih revolucionarnih umetnika. Ako to izgubimo iz vida, onda iz života nacije uklanjamo mađarsku kulturu, snagu izgrađenu malterom zajedničkog mađarskog istorijskog iskustva, koja čeliči naše duše”, rekao je Ištvan Pastor.

Ako se mađarska kultura ukloni iz života nacije, onda će se sve ono za šta se omladina martovska borila snagom pera i bajoneta, snagom razuma i duše, raspasti, podelio je svoje misli Ištvan Pastor sa okupljenima, a u nastavku istakao: „Mađarski narod održava njegova kultura, snagu mu daje pesnik, pesnik revolucije, čiji je talenat bio evropskog ranga i čija je odlučnost potresla svet.”

VEČITI KOMPAS

Prema rečima Ištvana Pastora, treba stalno podsećati na činjenice vezane za 15. mart i na tok dešavanja od pre 175 godina, jer to pomaže da se suština ne izgubi ili izbledi. „Pogotovo zato što danas nema potrebe za štamparskom presom koju treba zapleniti u ime naroda, ali u isto vreme svako može biti pesnik i borac za slobodu, a stepen njihove odlučnosti meri se brojem lajkova. Onaj ko može da kupi više lajkova, može da ubedi, da izražava volju naroda. Ili obrnuto: volja naroda direktno proizvodi onoga, za koga se kupuju lajkovi”, rekao je predsednik SVM-a.

– Ipak, za nas je 15. mart večiti kompas. Pomaže u snalaženju i danas, kada se sadržaj i značenje pojmova mogu proizvoljno menjati. Sadržaj i značenje reči plaćanje javnih dažbina, političko-pravna jednakost, predstavništvo naroda i nezavisna vlast izrasli su na krvlju natopljenom tlu Mađarske revolucije i borbe za slobodu 1848. godine. Svesni smo značenja i sadržaja reči i pojmova. Kao što Košutovi nisu tražili carski rečnik, tako ni nama, potonjim potomcima ljudi koji su tada živeli u pograničnom pojasu, tako nešto ne treba. Dobro je podsetiti sebe i svet da mađarska revolucija pre 175 godina nije počela uzvratnom paljbom, već tako, što je donja komora parlamenta u Požunu u rezoluciji proglasila, da predlog za upis Lajoša Košuta od 3. marta uključuje i emancipaciju kmetova i sprovođenja punog javnog oporezivanja pored državne odštete, a zatim je parlamentarna delegacija, ne znajući za događaje na ulicama Pešte, otputovala u Beč sa upisom prihvaćenim od glavnih klasa društva, kod kralja, koji je lako klimnuo glavom na to, pošto je i Bečlijama obećao. Nije velika umetnost obećavati. Prema zahtevu Mađara, dve zemlje je povezivala samo ličnost vladara. Olako klimanje glavom vladara na to pretvorilo se dva dana kasnije u jaku glavobolju, jer je tada postalo jasno da je mađarski narod stao na noge, naglasio je Ištvan Pastor.

U nastavku svog govora za ovu priliku, predsednik SVM-a je citirao Lajoša Košuta, iz njegovog govora održanog u Požunu 3. marta 1848. godine na poslednjem redovnom saboru: „Gledajući na našu istoriju, pred nama je uspomena na činjenicu da tri veka ne samo da nismo bili u stanju da razvijamo svoj ustavni život, već smo uglavnom morali da vodimo računa kako da ga održimo. Razlog tome je što je carska vlada Vašeg veličanstva, budući da nije ustavno orijentisana, paralisala nezavisnost naše vlade, kao i naš ustavni život“.

– Ujedno je i zastrašujuće i uzdižuće, kada je za jednu poruku u svečanom govoru dovoljno da citirate naše velikane. Govor Lajoša Košuta 3. marta važi i danas, njegova istina se susreće sa realnošću sadašnjosti. Snaga mađarske nacije leži u veličini njene kulture. Ako se toga odreknemo, raspašćemo se na komade. Osnova naše politike ne može biti drugačija od naše kulture, u kojoj tumačenje pojmova nije proizvoljno, ljudi imaju dostojanstvo i čast, narodi imaju nezavisnost, a sramotni postupci imaju posledice. Moramo da se držimo duha ’48-e Košuta, Petefija i ostalih, umesto da ih uvlačimo i pozivamo na rvanje u blatu. Postoje koncepti kod kojih ne možemo asistirati pri obesmišljavanju, ni kao Evropljani, ni kao Mađari, ni kao građani koji postoje van Evropske unije.

 Ide martovske nas podsećaju da nikada ne možemo biti sami, jer imamo po kome se voditi, rekao je Ištvan Pastor.

SAMO SLOBODNI POJEDINCI MOGU STVARATI SLOBODNU ZAJEDNICU

Subotica, za nas Mađare, je grad Dežea Kostolanjija, naglasio je u svom pozdravnom govoru Janoš Nađ. Kako je dodao, „pripada ne samo Dežeu Kostolanjiju, već i njegovom dedi, rođenom u Čantaviru, deliji, kapetanu 27. bataljona honveda, koji je služio zajedno sa mladim honvedskim majorom po imenu Šandor Petefi u vojsci čiče Bema.”

– Velika je stvar što smo Mađari i što živimo u mađarskoj kulturi, koja je i naša suština i naša strast. Govorimo mađarski, mislimo mađarski i imamo svoj kalendar, po kome nam proleće počinje 15. marta. Iz našeg mađarstva proizilazi da iznova i iznova koračamo u barijere, stajemo u zaštitu našeg posebnog jezika, naših nacionalnih simbola i naše mađarske kulture, kako bismo ispunili svoje dužnosti kao nacionalni čuvari, gardisti 48-e. Današnji dan je važan za nas ne samo zbog komemoracije, već i zbog toga što ove godine obeležavamo 200 godina od rođenja Šandora Petefija. Petefijev životni put je savršen primer kako biti Mađar nije pitanje krvi ili porekla, već stvar odluke, i to odluke koja zahteva celu osobu, naglasio je Janoš Nađ.

Vojvođanski Mađari imaju istrajnost, ponos i jedinstvo, naglasio je državni sekretar zadužen za Programsku kancelariju premijera Mađarske. Kako je dodao, nacionalna vlada Mađarske i čelnici Saveza vojvođanskih Mađara rade na tome da biti Mađar ne bude samo uzdižuća stvar, već i isplativa. „Ako se držimo zajedno i pomažemo jedni drugima, onda ni vrata pakla neće uništiti mađarski narod.

– Koliko god da iskrivljuju koncept slobode na Zapadu i koliko god pritiskali na nas, mađarska sloboda će i dalje značiti zaštitu naših judeo-hrišćanskih vrednosti i mađarskih porodica. Mi Mađari i dalje verujemo da samo slobodni pojedinci mogu da stvaraju slobodnu zajednicu, da samo slobodna zemlja može da bude samoupravna i da štiti svoj narod. Samo slobodna i nezavisna država može stupiti u saradnju i saveze sa drugim državama po sopstvenoj volji ili sopstvenom interesu. Ne dajmo iz '48-e, neka bude mir, sloboda i sloga! Neka bude mir u Evropi, između Mađara i Mađara, i između Mađara i Srba, i neka bude što pre prekid vatre! Ne gubeći iz vida tačke težišta, ali da se trudimo da težimo ka svim stepenima slobode. Kako nam je Savez vojvođanskih Mađara pokazao ovde u Srbiji. Odajmo poštovanje našim partnerima, i onda ćemo ga i mi dobiti. Zahvaljujemo se SVM-u i Ištvanu Pastoru što su pokazali da saradnja Srba i Mađara nije nedostižan san, obrazložio je Janoš Nađ.

Među istaknutim gostima ove manifestacije svečano su pozdravljeni i Jožef Mađar, ambasador Mađarske u Beogradu, Ester Čalokezi, generalni konzul u Subotici, Arpad Fremond, predsednik Nacionalnog saveta mađarske nacionalne manjine, kao i republički, pokrajinski i lokalni funkcioneri SVM-a, predstavnici Nacionalnog saveta mađarske nacionalne manjine i rukovodioci institucija vojvođanskih Mađara.