Na komandnoj tabli u automobilu stoji pet imena na papiru. Na toj listi su imena osoba koje će staratelj Irena Takač da poseti u selu. Naravno, obići će i one kojima je njena pomoć potrebna. Već u sedam sati ujutru zvoni na prvu adresu i do popodnevnih sati poseti sve starije osobe, odvede ih kod lekara, obavi kupovinu, pomaže im oko sređivanja kuće ili jednostavno popriča malo sa njima.
Irena svojom belom Dačijom postiže da radi ovaj posao, često odveze starije osobe do lekara, čak i one koji nisu na njenoj listi, jer su vremenski uslovi loši i ne mogu da idu pešice. Da ovo ne radim ja, ti ljudi bi bili primorani da zaposle nekoga, da plaćaju gorivo ili taksi kako bi obavili sve poslove, a sa malom penzijom to ne mogu da priušte.
Mešter Gizela bi bez pomoći teško stigla do lekara (Foto: Gergelj Arpad)
Do 11 sati pre podne ona je već obišla bolnicu i Dom zdravlja, obavila kupovinu, nabavila lekove a sutradan će podići rezultate. Tri stavke sa liste je već uradila a ipak je čeka još mnogo posla.
– Kod jedne žene od 84 godine idem svaki dan jer je imala operaciju oka i treba da stavlja kapi, drugog opet svakog dana vodim na inekcije. Ne vodim ih samo kod lekara već i na pijacu, groblje, u banku ili poštu, unesem im drva za ogrev a leti pokosim travu. Na listi imam 40 ljudi, kod kojih idem jednom mesečno da ih obiđem, odnesem socijalnu pomoć, a imam 30 ljudi kod kojih moram da idem dva puta nedeljno, tako da u proseku dnevno radim osam-devet sati. Na karaju dana odem kod jednog čoveka radi dogovora za sutradan, on nema nogu a supruga je takođe bolesna i nemaju nikoga da im pomogne. Ima mnogo ljudi u selu koji su bolesni i kojima ova pomoć jako puno znači. Svi oni imaju decu ali žive daleko, zauzeti su I nemaju vremena da ih obilaze. Tek sada vidim koliko mnogo ljudi živi samo i kako im je teško- rekla je Irena, jedina žena među starateljima.
Irena u pre podnevnim satima mora da odvede baku Mešter Gizelu kod doktora. Ona ima 80 godina, i uprkos tome što živi sa sinom, na njega ne može da računa jer radi kao noćni čuvar a danju spava, tako da veliki deo posla ostaje na njoj iako se teško kreće.
– Postoji velika potreba za osobama kao što je Irena jer bez njene pomoći ne bih uspela da odem kod doktora niti da odem u kupovinu. Dođe po mene, odvede me kod doktora i vrati me kući. Sama ne bih mogla ni do ulice da izađem, tako da se u velikoj meri oslanjam na njenu pomoć – rekla nam je baka Gizela.
Sente Rozalija je veoma srećna kada joj Irena svrati na čašicu razgovora (Foto: Gergelj Arpad)
Nakon ove posete, Irena je žurila kod Rozalije Sente koja ima 76 godina da joj odnese lekove.
Osnivanje podrške ovog tipa je bila jako dobra ideja! Ja živim sama već 23 godine. Bilo nas je 9 braće i sestara, ostalo nas je ćetvoro, ali smo svi bolesni i ne možemo jedni kod drugih da odemo. Moj sin puno radi i živi u svojoj kući a kćerka živi u Mađarskoj i dođe svake druge nedelje ali po ovakvom vremenu ne može ni ona da dolazi. Sin dođe kad može ali uglavnom sam sama tako da se obradujem kada Irena dođe makar na razgovor. Juče sam se prošetala do prodavnice koja je malo dalje i dva sata sam bila napolju ali treba da se krećem. Irena me odveze u bolnicu, ode u kupovinu, donese mi lekove a najvažnije je da ipak neko dolazi da me obiđe-rekla nam je Rozalija.
Iako u Kelebiji ima potrebe za još staratelja, za sada ne postoji način da se još neko primi na ovo radno mesto. Mađarska je finansirala ovu službu sve do leta, ali Irena je sigurna da će nastaviti ovu praksu i dalje.
