Železnička stanica u Bačkoj Topoli je relativno prometna. Teretni saobraćaj u pravcu sever-jug prolazi tuda, ali što je za građane još važnije je to da putnički staje ovde bez obzira na to da li putnici idu brzim vozom ili međugradskim. Međunarodni vozovi prema Budimpešti pokupe više putnika za Bačku Topolu.
Ovo će biti tako i u buduće, ali se kupovina karata malo izmenila jer je šalter zatvoren od 23.januara. O ovome stoji zvanična najava na vratima stanice, dok je na šalteru istaknuto da je ovo samo privremeno rešenje. Ali kao što znamo, ono što se kod nas jednom zatvori teško da će se ponovo otvoriti…
Zanimljivo je razmisliti o tome kako smo došli dovde. U početku svako ko nije imao kartu je bio kažnjavan, a u vozu je karte bila skupljačak I onda kada je šalter bio zatvoren, kondukteri su debelo naplaćivali kartu I govorili zašto je nismo kupili dok je šalter bio otvoren. Na primer, ako smo hteli da putujemo u nedelju popodne, kartu smo trebali kupiti u subotu (jer bilo je slučajeva da šalter uopšte nedeljom nije radio). Potom su doneli novo rešenje, ako je šalter zatvoren kartu možete kupiti u vozu po povoljnoj ceni. Kada je došao 23.januar, od tada samo u vozu mogu da se kupe karte. Vožnja u zemlji može ovako da prođe. Ali za one koji žele da putuju u inostranstvo je dat težak domaći zadatak, jer kartu samo do Subotice možete kupiti u vozu. Oni moraju sići na stanicu, tamo da kupe kartu do Budimpešte, da se trkom vrate nazad u vozilo i posle još klackaju 3-4 sata do prestonice Mađarske. To je kao da se vozite sa presedanjem u drugi voz, samo što u ovom slučaju putnik seda u isti voz.
Uprkos svemu tome, nadamo se da naš grad neće proći kao Mali Iđoš, gde samo s vremena na vreme stane pokoji voz, koji ide u intervalima koji nikome ne odgovaraju.
