Vitalnost i sposobnost samoorganizovanja

Razvoj mađarsko-srpskog sistema odnosa, izgrađeno međusobno poverenje, široka prava vojvođanskih Mađara, koji se smatraju najistaknutijim na nivou Karpatskog basena, sve su to dokazi da nacionalna politika može da postigne velike rezultate sa partnerima voljnim da sarađuju, rečeno je u petak na jednoj od centralnih diskusija, na okruglom stolu o nacionalnoj politici 32. Letnjeg slobodnog univerziteta i studentskog kampa „Balvanjoš” u Rumuniji. u zemlji Sekelja, u Tušnadfirdeu, na kojem su svi predstavnici regiona izvan granice, zvaničnici vlade Mađarske izvestili o događajima u protekloj godini, i definisali zadatke za budućnost. Na već tradicionalnom panelu, Ištvan Pastor, predsednik Saveza vojvođanskih Mađara, istakao je da su se u Tušnadfirdeu mogli čuti rezultati nacionalne politike i podaci o razvoju delova nacije van granice jer je politiku vlade Mađarske u poslednjih deset godina karakterisala jedna uspešna realizacija, a pre toga i jedno sveobuhvatno planiranje, za koje se može reći da svedoči o jednoj autentičnosti. Takođe se može reći, nastavio je Pastor u svojoj analizi, da su mađarske zajednice izvan granice uspele da očuvaju svoju sposobnost samoorganizovanja i u teškim vremenima, i da tu sposobnost moraju negovati i u budućnosti. Rezultate i danas garantuje stabilnost funkcionisanja institucionalnog sistema, nastavak započetih razvojnih projekata, koje garantuju ne samo izvori matične države, nego i domaci, a to je zbog činjenice da je vojvođansko-mađarska stranka već duže vreme deo procesa odlučivanja. Ištvan Pastor je izrazio mišljenje da se više ne radi samo o dobrosusedskim odnosima Srbije i Mađarske, da je reč o mnogo više od toga, dve države su započele strateško planiranje i saradnju, a naravno da vojvođanski Mađari mogu da učestvuju u tom procesu, kao i da će moći da imaju koristi od ideja koje će se realizovati u budućnosti.

Predsednik SVM-a je podsetio da su prošle godine održani izbori za nacionalne savete, osnovan je novi nacionalni savet Mađara, a naredni meseci će se takođe smatrati periodom strateškog planiranja u pogledu rada ove institucije. Kako je rekao, u vreme kada je manje novca na raspolaganju, zajednica mora da se trudi da održi postignute rezultate i napravi listu sledećih prioriteta i zadataka. On je istakao da se u narednoj godini u Srbiji mora računati na opšte izbore, pokrajinska, lokalna i vanredna republička parlamentarna glasanja, pa će među zadacima, priprema za njih biti jedan od najvažnijih. On je podsetio i da su vojvođanski Mađari zainteresovani i za izbore za Evropski parlament sledeće godine kroz dvojno državljanstvo.

Ištvan Pastor nije previše optimista po pitanju okončanja rusko-ukrajinskog rata, kako je rekao, rešenje, razvezivanje Gordijevog čvora, očekujemo od onih koji su već dokazali svoju političku nesposobnost u brojnim slučajevima, na primer u slučaju migrantske krize. Srbija i Mađarska ne žele da prihvate da sve rade po nalogu drugih, smatraju da se države ne mogu naterati da sprovode odluke koje su u suprotnosti sa njihovim suverenitetom. Zato je, uprkos ogromnim pritiscima, Pastor dao podršku srpskoj politici odbijanja uvođenja antiruskih sankcija, jer je naveo, ko se odrekne prava da slobodno odlučuje, ostaće bez ičega.

DIGITALNO DRŽAVLJANSTVO

Potpredsednik vlade Mađarske Žolt Šemjen pokušao je da prikaže rezultate nacionalne politike u brojkama od 2010. godine. Kako je rekao, danas mađarska država troši 100 milijardi forinti godišnje za podršku prekograničnim inicijativama, a od 2010. godine realizovano je 50.000 subvencija u vrednosti od 500 milijardi forinti. Danas postoji 96 ustanova od nacionalnog značaja, hiljadu mađarskih vrtića u Karpatskom basenu van Mađarske je izgrađeno ili nadograđeno, a tri hiljade crkava je obnovljeno za 13 godina. Svaka forinta uložena u inostranstvo donosi dve forinte, rekao je on. Uspešan je i plan nacionalnog ujedinjenja, do danas je 1,1 milion novih mađarskih državljana prošlo kroz pojednostavljenu proceduru naturalizacije. Uskoro će biti pokrenuta i aplikacija digitalnog državljanstva sa istim nazivom, svaki mađarski državljanin će moći da dobije mađarsku IP adresu registracijom na VPN servis, što će mu omogućiti pristup mađarskim javnim medijima i gledanje sportskih prenosa, najavio je on.

MEĐUNARODNA PAŽNJA JE KORISNA

Arpad Janoš Potapi, državni sekretar Mađarske zadužen za nacionalnu politiku, složio se da danas glavni fokus treba da bude na očuvanju postignutih rezultata, a da je od sada izuzetno važno podržavati zakarpatske Mađare i garantovati njihovu fizičku egzistenciju u jeku ratnih uslova.

Andrea Bočkor, poslanica Fidesa u Evropskom parlamentu iz zakarpatskog regiona, izvestila je da iako je zakarpatska oblast tokom rata smatrana ostrvom mira, uslovi su teško opteretili ljude, žene su morale da rade muške poslove, a mnogi su napustili zemlju, iako privremeno. Drugi problem je što se od 2017. godine prava manjina u Ukrajini kontinuirano sužavaju.U tom pogledu možda namera za članstvo u NATO i EU može biti pozitivna okolnost, jer na međunarodnoj sceni više pažnje posvećuju zakonodavstvu u Kijevu, a već su osudili zakone koji se tiču manjina.

NADMETANJE U ERDELJU, ALI ODMERENO

Zoltan Zakariaš, predsednik Saveza erdeljskih Mađara, koje je formirano iz više partija, rekao je da se broj Mađara u Erdelju smanjuje i da se taj trend ne usporava, već se stalno ubrzava. Organizacija bi ojačala mađarsku zajednicu na lokalnom nivou, a sledeće godine, kako je rekao, biće održana četiri izbora u Rumuniji, i trudiće se da sarađuju sa konkurentskom strankom erdeljskih Mađara. S tim u vezi, Barna Tancoš, bivši ministar Demokratskog saveza Mađara Rumunije, rekao je da su danas Mađari u Rumuniji tamo gde treba da budu. Zajednici ove veličine potreban je politički pluralizam, ona mora biti spremna za nadmetanje, tamo gde to okolnosti dozvoljavaju, ali i na dogovor, gde to nalaže situacija, mađarski interes.