Povodom državnog praznika osnivanja države i sećanja na osnivača države, kralja Svetog Ištvana, Savez vojvođanskih Mađara organizovao je svoju tradicionalnu, centralnu proslavu dana Svetog Ištvana. U okviru manifestacije organizovane povodom jednog od najstarijih mađarskih praznika, mons. dr Laslo Kiš-Rigo, episkop segedinsko-čanadske županije je održao svečanu misu u katedrali Svete Tereze u Subotici. Na Velikoj terasi („Vigado”) na Paliću, u 18 časova počeo je gostujući koncert Subotičkog duvačkog orkestra, a kasnije je održano i ekumensko osvećenje hleba, pošto je 20. avgust ujedno i praznik novog hleba. U nastavku su svečane pozdrave uputili Bence Tužon, ministar pravde Mađarske i Ištvan Pastor, predsednik Saveza vojvođanskih Mađara. Kasnije je posetioce sačekala narodna fešta, a za dobru atmosferu pobrinuo se bend „Harmat” iz Budisave.
„Upotrebljavamo ga u izrazima i izrekama našeg jezika, ali u ovo vreme, na praznik našeg državotvornog kralja, dublje razumemo šta znači naše hrišćanstvo, šta su izreke prenosile kroz vekove rečima našeg maternjeg jezika, prenoseći ime Božije s kolena na koleno”, rekao je Ištvan Pastor. On je dodao da je Ištvan, kada je osnovao državu u Karpatskom basenu, radio dve stvari istovremeno, paralelno jedna sa drugom: prihvatio je sve ovde i stvorio državu sa njima i preko svog naroda, čiji je kontinuitet u nebu, a koje zemaljske teškoće ne mogu slomiti. Kako je istakao u svetlu ovoga, stoga je u istorijskim perspektivama neizbežno da se svetoištvansko nasleđe ispuni, da se podigne na nivo koji je sveti kralj očekivao: zajednički rad, saradnja, zajedničko planiranje i razvoj sa narodima koji ovde žive.
(Foto: Edvard Molnar)
– Planovi velikih sila bili su ljudski planovi, ali sveti kralj, koji je svoju zemlju ponudio na zaštitu Bogorodice, dao je Mađarima snagu i izdržljivost da opstanu. Odsečeni jedni od drugih, naterani na manjinsku sudbinu, decenijama zaboravljajući realnost nacije u celini i njenog jedinstva kao matične države, ali smo preživeli da se ponovo nađemo 2010. godine, da bi ponovno pronalaženje Mađara i Mađara dovelo do opredeljenja osnivača države: da zajedno prihvatamo i gradimo. Mi vojvođanski Mađari svake godine širom Vojvodine obeležavamo pomen na našeg državotvornog kralja, osnova našeg slavlja je Sveta misa, a poštovanje izražavamo gradeći budućnost u svojoj domovini, onako kako je planirao naš kralj državotvorac kada se naselio među ljudi koji ovde žive: u saradnji, od nas samih, i, ako je moguće, izvlačeći najviše i najbolje od onih koji žive sa nama, podelio je svoja razmišljanja sa slavljeničkom zajednicom Ištvan Pastor.
Što se tiče partijske politike, predsednik SVM-a je rekao: „Imali smo teška vremena. Bilo je teških svetoištvanskih praznika, koje je zasenila izdaja unutar stranke, namera da se zajednica podeli. Ne kažem da smo pobedili, ali kažem da su pobedile naše dobre namere, naša poštena volja i naša vera u saradnju. Tako smo mogli i mi da pobedimo. SVM je mogao da pobedi jer zajednica nije napustila našu stranu, naprotiv, stala je uz nas, bodrila nas i davala nam snagu. Takođe bih želeo da vam se zahvalim na ovome. Znamo šta je zamišljeno, znamo zadatke. Kada dođe trenutak, izlazimo na teren, kucamo na vaša vrata, obavezujemo se, ispunjavamo i često pokušavamo da ispunjavamo i preko naših mogućnosti. Mi, vojvođanski Mađari, zajednica smo čija legitimna stranka za zastupanje interesa ne vodi politiku na nivou reči, ne na nivou krilatica i pomodnih, doduše samoporažavajućih parola, već po volji zajednice i prema volja zajednice“.
– Naš državotvorni kralj bio je kralj čvrstih ruku, odlučan i istrajan. Znao je vrednost i bio spreman da plati cenu za sve što je u to vreme predstavljalo prednost i dobro pozicioniranje u Evropi, nije bio vođen kratkotrajnim simpatijama, pa je zadobio večno poštovanje svog naroda. Za nas, potonje potomke, dostojan je, iako težak i često bolan, zadatak da činimo shodno tome što nam daje poštovanje, a preko zajedničkog rada sa nama znači obostranu korist. Namera iza traženja neprimenjivih prava obično nije ništa drugo do odustajanje od onoga što je za nas stvarna prednost. Ovo će biti jedan od najvećih iskušenja vremena koje je pred nama, ali verujem da ćemo se snaći u tome, imajući u vidu nameru našeg državotvornog kralja, po kojoj je osnova naše nade za opstanak pored upornog rada, objašnjava Ištvan Pastor.
Povodom 20. avgusta vredi razmisliti da li je istorija duga više od hiljadu godina bila uspešna priča ili niz neuspeha, ovako je svoj govor započeo Bence Tužon. On je istakao da Mađari, kada razmišljaju o sopstvenoj istoriji, imaju tendenciju da se prisete tatarske invazije, bitke kod Muhija, turskog potčinjavanja, Mohača, neuspeha Rakocijeve borbe za slobodu, razaranja Prvog svetskog rata, strahota Drugog svetskog rata i poraza 1956. godine. Primetio je, da bi moglo izgledati kao da je za ovih hiljadu godina zaista bilo puno patnje i padova.
– Istovremeno, u okviru Evropske unije postoje dve države koje imaju državnost u kontinuitetu od 1000. godine, Mađarska i Francuska. U kojoj god teškoj situaciji bili, uvek je postojala država koja se zvala Mađarska. Mi Mađari treba da budemo ponosni na ovo. Mađari imaju posebnu sposobnost, sposobnost da opstanu. Kakva god bila situacija, mi Mađari smo uvek opstali. Tajna ovoga je mađarska kultura i naš lep mađarski jezik. Ostrvsku državu drži na okupu more, ali nas Mađare na okupu drži naš jezik. Kultura predaka isparava u trenutku ukoliko je naredna generacija ne stvori za sebe iznova i iznova. Treba pomoći sledećoj generaciji i preneti sećanja na kulturne ostatke koji žive u nama. Iza mađarske kulture mora da stoji zajednička vrednost. Kraljevstvo Svetog Ištvana postalo je moćno svojim oružjem, njegov ustav ga je učinio trajnim, ali njegovo hrišćanstvo ga je učinilo neizbežnim. Hrišćanska vrednost i njeno zastupanje su najvažniji, ona podupiru mađarsku kulturu. Važna je naša upornost i sposobnost da sa tim živimo. Nedavno smo postigli ogromne, istorijske rezultate. Ovdašnji Mađari su uradili nešto što možda niko u istoriji nije uradio, pošto su nepomirljivo suprotstavljanje naroda i nacija pretočili u prijateljstvo. Srbija i Mađarska su danas u prijateljskim odnosima i to moramo da održimo i ojačamo. Mi, Mađari i Srbi, moramo imati zajedničku volju i interes. Mi Mađari ćemo učiniti sve da Srbija uđe u jednu zajednicu sa Mađarskom i postane članica EU. Radićemo na tome i tokom mađarskog predsedavanja, objasnio je Bence Tužon.
Ministar pravde Mađarske je nastavio uveravanjem skupa da je Mađarska odgovorna za sve Mađare, zbog čega će nastaviti svoju politiku podrške. „Gradili smo i obnavljali crkve, vrtiće i škole, ovo je primer, na koji se može ugledati. Takođe ćemo se zalagati i jačati inicijative za razvoj poslovanja, jer nam je važno da ovaj region i Srbija u celini ojačaju, jer ako ćemo zajedno biti u EU, onda samo zajedno možemo da delujemo protiv napora koji su ponekad štetni za manje zemlje. Snaga je u jedinstvu i zajedništvu“, rekao je Bence Tužon.
Nyitókép: (Foto: Edvard Molnar)
