Nekoliko meseci nakon oružanih incidenata u Subotici, migranti su pucali jedni na druge i naoružani marširali centrom Horgoša, pri čemu je stanovništvo pomenutog naselja i svih drugih pogođenih naselja godinama isticalo bezbednosni rizik koji je povezan sa njima. Dok centralna vlast naglašava pravo stanovništva na bezbednost u južnoj autonomnoj pokrajini Srbije, garantovanje bezbednosti je izgleda manje važno u slučaju severne pokrajine. Šta može da očekuje stanovništvo u pogođenim naseljima, i šta može da uradi SVM, pitali smo Ištvana Pastora, predsednika Saveza vojvođanskih Mađara, stranke, koja je prisutna na sva tri nivoa vlasti.
Ištvan Pastor je naglasio, da država ne može odustati od bezbednosti nijednog svog građanina, iliti od stvaranja prihvatljivih uslova za život. Kako je dodao, „ljude užasno boli, što s pravom imaju osećaj, da se sopstvena država odrekla bezbednosti sopstvenih građana”. Ištvan Pastor to naglašava ne samo u svetlu onoga što se dešavalo u četvrtak uveče, već dugi niz godina, od 2015. godine, ističući da je, na primer, pokrenut postupak protiv gradonačelnika Mihalja Bimboa zbog ksenofobije. Nakon što je progovorio o nesrećnim uslovima koji proističu iz prisustva migranata, i učinio sve da se situacija u Kanjiži promeni. Od tada je pritisak konstantno prisutan, a poslednjih godinu-dve i poslednjih meseci porastao je na nepodnošljiv nivo, rečeno je.
Situacija je, pre svega, najteža u Horgošu i Kanjiži, kao i u Severnom Banatu oko tromeđe, ali ono što se može doživeti u Subotici ukazuje isto na opsadno stanje, jer se na desetine neidentifikovanih ljudi pojavljuje u nekim trenucima, kretajući se organizovano, istakao je Pastor.
– Ovo što je rečeno nema veze sa ksenofobijom, nemam ništa protiv da stranci borave negde. Istovremeno, ako ne znamo ko su ti ljudi, i ako vidimo da se oni organizovano kreću, to ukazuje na organizovanost onih koji sele te ljude na komercijalan način, a to je zaista problematično. Ono što se dogodilo u četvrtak u Horgošu, i ono što se dešava poslednjih meseci, na primer u Selevenjskoj šumi, ili u šumi kod Makove sedmice, ili u drugim šumama, odnosno ta velika pucnjava, praktično je obračun bandi. Našli smo se u situaciji da je severni vojvođanski region, regija u kojoj žive Mađari, figurativno postao poput Bejruta, rekao je Pastor.
OD NEODRŽIVE DO RATNE SITUACIJE
Da li se neodrživa situacija pretvorila u rat? – pitali smo u nastavku razgovora predsednika SVM, koji je objasnio: „Gde pucaju bojevom municijom i gde se pojavljuju specijalci da zavedu red, nema šta drugo da se kaže. Kažu da redovna policija neće ni početi da se bavi ovom situacijom, jer ih je malo. Bande koje dominiraju ovim poslom su moćnije od redovnog državnog aparata za održavanje reda. Da bi država mogla da interveniše, ona mora da angažuje žandarmeriju i vojsku.”
U vezi sa tim šta SVM može da uradi da poboljša uslove, odnosno da li može ili namerava da učini da, na primer, prisustvo policije u Horgošu postane redovno, Ištvan Pastor je rekao: „Mi konstantno radimo u interesu toga. Stalno pričamo o tome, moljakamo i verujemo obećanjima, ali se kasnije ispostavi da obećanja ne prati delovanje. Ne dovodim u pitanje ničije dobre namere ili kredibilitet, ali ono što čovek vidi, nije zadovoljavajuće. Stalno govorim da bar policija bude tamo ili da patrolira, jer je to je važno i za stanovnike, a možda i da bi oni koji planiraju da napadnu državnu granicu, i oni da vide prisustvo policije. Ovo je, bar pre nekoliko meseci, još uvek imalo efekat odvraćanja. Naravno, ne mogu da znam da li bi prisustvo policije imalo efekat odvraćanja sada, kada se koristi vatreno oružje, ali je sasvim izvesno da je situacija neodrživa. S obzirom na trenutne okolnosti, postavlja se pitanje, da li država kontroliše situaciju na svojoj teritoriji. Imam šezdeset šest godina, ali osim poslednjih meseci, ne sećam se da je neko koristio vatreno oružje, osim za svadbe, ali ne i mitraljeze.”
Kako je istakao Ištvan Pastor, čak i nakon incidenta u Horgošu, pozvao je jednog od nadležnih na tu temu. Dobio je odgovor, da oni, koji su potrebni, su na terenu i zavode red.
– Uveren sam da je ova situacija nastala zato što je Srbija ucenjena pre 7-8 godina. Pretpostavljam da su to isti oni koji poslednjih meseci ucenjuju Srbiju u vezi sa sankcijama Rusiji. Tada je, prema mojoj pretpostavci, bio ucenjen sa ciljem da otvori ovu migrantsku rutu, objasnio je Ištvan Pastor.
PRISUSTVO KRIMINALNIH STRUKTURA JE NEPRIHVATLJIVO
O tome da li će državni vrh Srbije imati dovoljno snage da zatvori migrantsku rutu preko svoje teritorije, predsednik SVM je rekao da se nada tome, prema njegovim rečima, namera toga se ogleda u sporazumu Srbije, Mađarske i Austrije o zaštiti južne granice Srbije. Kako je dodao, sa stanovišta upravljanja migrantskom krizom neophodno je da ti ljudi ne ulaze na teritoriju zemlje, a ako uđu, da napuste zemlju.
– Zato je važno da se trilateralni sporazum uspostavi i da se što pre primeni. Za one koji su već ovde, treba otvoriti zeleni koridor, kako bi mogli da idu kuda hoće sa božjom voljom, ili tamo gde su pozvani pre 7 godina, rekao je Ištvan Pastor.
U nastavku razgovora bilo je reči o onima koji su se okoristili od migrantske krize, koji situaciju iskorišćavaju novčano. U istoj oblasti, organizovanje drugih zločina je takođe dostiglo neverovatne razmere, počev od maloletne prostitucije, do svih kriminalnih radnji koje mogu da se zamisle, rečeno je. Danas, bez obzira na migrantsku krizu, Horgoš, nažalost počinje da postaje naselje, u kojem je naseljavanje romske populacije poprimilo toliku meru, da tera ljude, istakao je Ištvan Pastor.
– Problem na Horgošu nije samo to, što su migranti tu i pucaju, već i to, da zbog blizine državne granice nastaje jedno središte kriminala. Ovo je neprihvatljivo, ove strukture se moraju demontirati. Smatram da je nezamislivo da rukovodstvo policije ne zna za ovo. Naseljavanje Roma ne organizuje država, već kriminalne grupe, čija je namera da stvore osnovne uslove za delovanje organizovanog kriminala, objasnio je Pastor.
Reagujući na naš komentar da razgovor ne završavamo optimističnim zaključcima, Ištvan Pastor je rekao: „Tamo gde ljudi pucaju iz vatrenog oružja, laž je govoriti o optimizmu, ali bi bilo dobro, kada bi neko konačno počeo da radi svoj posao.”
