2024. november 23., szombat

Naša baština i moć ustrajnosti

Na centralnoj svečanosti dana mađarske kulture u Senti u petak uveče uručene su nagrade KSVM-a

– Može li postojati veći dar životu, nego što imamo zadatak na ovom svetu? U ovom računanju vremena po Karpatskom basenu, u kome su jedinstvo, neukrotivost, držanje jedne za druge, posvećenost i precizna organizacija, naša baština i moć ustrajnosti, rekao je u svom svečanom govoru Aron Šutuš, predsednik Kulturnog saveza vojvođanskih Mađara u petak uveče u Senti, na centralnoj svečanosti povodom dana mađarske kulture u Vojvodini. Na manifestaciji, kojoj su prisustvovali istaknuti predstavnici javnog i kulturnog života vojvođanskih Mađara, kao i matice, uručene su nagrade „Mađarsko drvo života”, čiji je osnivač Kulturni savez vojvođanskih Mađara, „Zlatna plaketa” i „Plaketa”, a objavljeni su i rezultati konkursa „Lepa mađarska knjiga za 2022. godinu”.

Margit Binec, umetnički rukovodilac i rukovodilac udruženja, organizator zajednice i kulture, čuvar maternjeg jezika, penzionisana nastavnica mađarskog jezika i književnosti iz Kovina, Janoš Čizmadia i Ana Čizmadia st., bračni par narodnih umetnika, pružaoci etnografskih podataka, etnografski kolekcionari iz Kupusine su dobili nagradu Mađarsko drvo života, dr Karolj Harmat OFM, franjevački monah, starešina franjevačkog samostana „Svetog Jovana Kapistrana” u Novom Sadu, osnivač i direktor franjevačke izdavačke kuće i štamparije „Agape” , kao i franjevačke kuće duhovne prakse „Domus Pacis” u Horgošu, osnivač i izdavač verskih časopisa „Agape” i „Hitelet”, kao i Laslo Pašćik, bibliograf iz Bačke Topole, književni i zavičajni istoričar, etnografski istraživač, osnivački član Zavičajnog društva vojvođanskih Mađara, član Etnografskog društva „Kiš Lajoš”.

Aron Šutuš drži svoj svečani govor (Foto: Arpad Gergelj)

Aron Šutuš drži svoj svečani govor (Foto: Arpad Gergelj)

Kulturno društvo vojvođanskih Mađara dodelilo je ove godine „Zlatnu plaketu” mr. Jene Hajnalu, nastavniku mađarskog jezika i književnosti, kulturnom medijatoru, osnivaču institucija i organizatoru zajednice.

Nagradu „Plaketa” su dobile Marija Ereš, zanatlija rukotvorina iz Pančove–Hertelendifalve, umetnica narodnih zanata, čuvar i prenosilac nasleđa sekeljskog šivenja, Jolanka Kovač, društvena i književna organizatorka iz Mužlje, pisac, pesnik, urednik, književni prevodilac, predsednica Umetničke scene „Siveri Janoš”, Juliana Šimon iz Bačke Topole, vezilja i tkalja, vođa radionica rukotvorina, Monika Sakal, kulturni i društveni organizator iz Silađija, umetnički rukovodilac, nastavnica mađarskog jezika i književnosti, kao i Kulturno društvo „Petefi Šandor” iz Malog Iđoša, koje ima značajnu ulogu u organizaciji mađarske zajednice i kulturnog života srednje Bačke.

Atmosferu događaja su svečanijim učinili ansambl „Mečvirag” iz Sente, hor „Musica Sacra” iz Sente, pod dirigentskom palicom Magdolne Edelenjija, kao i Ana Berec-Čizmadia.

Svojim prisustvom su uveličali ovaj događaj između ostalih i Judit Sabo Pirićine, rukovodilac Glavnog odeljenja za jug i dijasporu Državnog sekretarijata za nacionalnu politiku kabineta premijera Mađarske, dr Tibor Kajzinger, prvi konzul Generalnog konzulata Mađarske u Subotici, dr Balint Pastor, potpredsednik Saveza vojvođanskih Mađara, Balint Juhas ml., predsednik Izvršnog odbora Saveza vojvođanskih Mađara, Arpad Fremond, predsednik Nacionalnog saveta mađarske nacionalne manjine, kao i potpredsednica ovog organa, Žofija Rigo-Pal. Na događaju su pozdravljeni i prisutni članovi Izvršnog odbora nacionalnog saveta: predsednik Ištvan Šarkezi, članovi Ričard Huđik, Erika Kabok i Ramona Tot, i prisutni predsednici odbora saveta i rukovodilac kancelarije nacionalnog saveta, kao i književnik Đeze Bordaš, koji će proslaviti svoj 75. rođendan u bliskoj budućnosti. Na svečanosti je prisustvovao i predsednik opštine Sente Rudolf Cegledi, a učestvovali su i zvaničnici drugih naselja naseljenih Mađarima, kao i predstavnici crkava mons. Ferenc Fazekaš, eparhijski guverner Subotičke eparhije i Bela Halas, episkop Reformatske hrišćanske crkve u Srbiji.

Oni su takođe poželeli dobrodošlicu Đenđi Kormanjošu Katoni, v.d. direktora Zavoda za kulturu vojvođanskih Mađara i Karolju Dudašu, počasnom predsedniku Kulturnog saveza vojvođanskih Mađara.

LEPA MAĐARSKA KNJIGA

Odlukom žirija u sastavu Aniko Pal, tehničkog urednika, grafičkog dizajnera, Imre Šebešćena ml., grafičkog dizajnera, tipografa i Arpada Blaško, industrijskog umetnika, grafičkog dizajnera i tipografa, Nagrada „Lepa mađarska knjiga Vojvodine za 2022. godinu” dodeljena je knjizi „Ronđike Kristine Enekeš”, koju je uredila Oršolja Benčik, a izdao Izdavački zavod „Forum”. Istovremeno, knjiga je nagrađena i u kategoriji naučnih proznih dela, stručnih knjiga i visokoškolskih publikacija. Žiri je posebno izdvojio i pohvalio Eleda Černika za njegovu korekturu i tehničku redakciju ove publikacije. Publikacija je štampana u štampariji DOO Magyar Szo Kft-a.

U kategoriji beletrističkih publikacija, tročlana stručna komisija dodelila je nagradu za najlepše uređeno izdanje izdavačkoj kući „zEtna”, za publikaciju „Esterina knjiga” od Marije Vašađi. Publikacija je štampana u Štampariji „Grafoprodukt”.

U kategoriji knjige za decu, nagradu za najlepše uređenu publikaciju dobila je knjiga Monike Čik i Erike Janovič „Bez gaća”, u izdanju „Eletjel” knjige. Žiri je čestitao zajedničkom radu autora i ilustratora, a istakao je i tehničko uređivanje izdanja. Publikaciju je štampala Štamparija „Grafoprodukt”.

U kategoriji umetničkih knjiga i albuma, tročlana stručna komisija dodelila je nagradu za najlepše uređenu publikaciju izdavačkoj kući „Grafoprodukt”, za knjigu recepata „Torda – Jela naših baka” od Žužane Mezei. Publikaciju je štampala Štamparija „Grafoprodukt”.

Gosti svečanosti u Domu kulture u Senti (Foto: Arpad Gergelj)

Gosti svečanosti u Domu kulture u Senti (Foto: Arpad Gergelj)

Stručna komisija dodelila je pohvalnicu i:

a) Za dve publikacije u kategoriji beletristike:

– Izdavačkom zavodu „Forum”, za roman „Lepe Amalije” od Ildike Lovaš. Žiri je pohvalio dizajn korice i knjige Lenarda Lacka, a istakao je i tehničko uređivanje knjige. Publikaciju je štampala Štamparija „Grafoprodukt”.

– Izdavačkom zavodu „Forum”, za omladinski roman „Beskućnici” od Fani Semeredi. Žiri je izdvojio i pohvalio Aniku Bečkei, ilustratorku i tehničku urednicu knjige. Publikaciju je štampala Štamparija „Birograf Comp”.

b) U kategoriji naučnih proznih dela, stručnih knjiga, visokoškolskih publikacija, žiri je pohvalnice dodelio za dve publikacije:

– Izdavačkom zavodu „Forum”, za knjigu „Zemlje se menjaju, kulture ostaju“ Ferenca Nemeta i Tibora Varadija. Žiri je posebno istakao dizajn omota knjige, koju je dizajnirao Eled Černik, i pohvalio Mihalja Buzaša, tehničkog urednika knjige. Publikacija je štampana u štampariji DOO Magyar Szo Kft-a.

– Žiri je dodelio pohvalnicu Zavodu za kulturu vojvođanskih Mađara, za knjigu „Dok lišća sa drveta opadnu – Bajša u velikom ratu (1914–1918)” od Tibora Molnara. Žiri je posebno istakao i pohvalio dizajn omota knjige i ujednačenu tehničku izvedbu knjige. Knjiga je štampana u Štampariji „Panonia-Print”.

c) U kategoriji umetničkih knjiga i albuma žiri je dodelio pohvalnice za dve publikacije:

– Izdavačkom zavodu „Forum”, za knjigu pod naslovom „Jevanđelje Rokon Ilonke” od Sabolča Vaša. Žiri je knjizi posebno čestitao na evangelističkoj kompleksnosti i organizovanju autorovih opomena i smernica u niz tomova. Publikacija je proizvedena u štampariji DOO Magyar Szo Kft-a.

- Galeriji moderne umetnosti u Subotici, za knjigu „Od susreta likovnih umetnosti, do Galerije moderne umetnosti u Subotici: 60 ​​godina”, urednice Tamare Kucor. Žiri je izdvojio i pohvalio grafičkog dizajnera Viktoriju Salmu za dizajn i tehničku izvedbu imidža publikacije. Publikaciju je štampala Štamparija „Grafoprodukt”.

g) U kategoriji knjige za decu, žiri je dodelio pohvalnicu Izdavačkom zavodu „Forum”, za knjigu „Drvo lala Rantantulija” od Fani Šišakoša. Žiri je izdvojio i pohvalio ilustratorku knjige, Alisu Tot. Publikacija je štampana u Štampariji „Šajnoš”.

e) U kategoriji serijali knjiga, Stručna komisija dodelila pohvalnicu Izdavačkom zavodu „Forum”, za serijal „Učite sa nama mađarski jezik!”.

80 éves a Magyar Szó, Magyar Szó Online kiadás

Nyitókép: Gosti svečanosti u Domu kulture u Senti (Foto: Arpad Gergelj)