Školska godina je počela pre nedelju dana u našim školama. A pre neki dan su u skupštini prihvaćene izmene zakona koje je podnelo Ministarstvo prosvete. Kako su izmene zakona povezane sa sprovođenjem školske godine ili sa vojvođanskim Mađarima, pitali smo državnu sekretarku za obrazovanje, Anamariju Viček.
– Skupština je glasala za izmenu četiri zakona u vezi sa obrazovanjem, od kojih su većina dorade koje su se pokazala neophodnim pri primeni ovih zakona. U slučaju zakona o inspekcijskom nadzoru postoji jedan mali amandman – preciziranje naziva ministarstva, jer su u mandatu koji je počeo 2022. godine, promenjena ovlašćenja Ministarstva prosvete, a nauka, tehnološki razvoj i inovacije od tada spadaju pod posebno ministarstvo. Izmene zakona o visokom obrazovanju, nacionalnom okviru kvalifikacija, dualnom obrazovanju su takođe dorade, ali su sve tri oblasti važne sa aspekta mađarske zajednice u Vojvodini – saznajemo od Anamarije Viček.
Anamarija Viček (Foto: Andraš Otoš)
Savez vojvođanskih Mađara već godinama posebnu pažnju posvećuje priznavanju diploma stečenih u inostranstvu.
– Za nas je važno da se studenti koji studiraju u inostranstvu, i to uglavnom u Mađarskoj, po završetku studija vrate u domovinu i počnu da rade ovde, u Vojvodini, ili da počnu da se bave preduzetništvom, prosperiraju kod kuće i da se snađu na tržištu rada. Značajan napredak ostvaren je osnivanjem ENIC/NARIC centra, a potom i Agencije za kvalifikacije, u okviru koje navedeni Centar nastavlja sa radom. Minulih godina definicija kratkih studijskih programa je bila uvrštena u prethodne izmene i dopune Zakona o visokom obrazovanju, a vlade Mađarske i Srbije zaključile su bilateralni sporazum o međusobnom priznavanju diploma i svedočanstva. Svi ovi koraci doveli su do toga da je slučaj problematičnih nostrifikacija, koji se ranije odugovlačio godinama, okončan, a proces priznavanja diploma kod novoprijavljenih podnosilaca zahteva se uspešno rešava za nekoliko nedelja. S obzirom na to da su neke struke i neki smerovi vezani za određene kvalifikacije, bilo je važno usvojiti nacionalni okvir kvalifikacija za njihovu nostrifikaciju, koji je usklađen sa Evropskim kvalifikacionim okvirom, tako da je sada moguće nostrifikovati i diplome koje do sada nije bilo moguće. U stalnom smo kontaktu sa Nacionalnim savetom mađarske nacionalne manjine, a jedna od naših zajedničkih tema je rešavanje problematičnih nostrifikacija, pa sam uverena da će i ove izmene pomoći u njihovom rešavanju u budućnosti, čuli smo od državne sekretarke za obrazovanje.
Doneta je i odluka o izmenama i dopunama zakona o dualnom obrazovanju.
– Vredi napomenuti da ova institucija, koja je ranije funkcionisala kao dualni sektor, a sada kao posebna agencija, konstantno posebnu pažnju posvećuje obrazovanju na jezicima manjina. Tako su, za vreme pandemije izazvane virusom korona, kada su, uz saradnju Nacionalnog saveta mađarske nacionalne manjine i Panon RTV-a, naši nastavnici obezbedili video snimke na hiljade školskih časova, istovremeno je dualni sektor ministarstva vršio i snimanje video materijala za dualno obrazovanje na mađarskom nastavnom jeziku – bez posebnog zahteva ili molbe. Pri dosadašnjoj primeni zakona, nastao je problem što poslodavac koji je obezbeđivao pohađanje prakse nije mogao da obezbedi rukovodioca prakse koji zna mađarski, pa stoga ju velikom broju slučajeva kompanija nije mogla da sklopi ugovor sa školom o dualnom obrazovanju na mađarskom jeziku. Amandmanom će biti moguće rešiti ovaj problem, tako što će škola obezbediti osobu koja govori mađarski za rukovodioca prakse kod poslodavca. Drugi amandman je tehnička dorada, ali je isto važna u vezi sa obrazovanjem na manjinskom nastavnom jeziku, jer od sada program dualnog obrazovanja takođe obuhvata detaljno i ovo, i to u posebnoj tački, tako da program određuje način na koji se obrazovanje sprovodi ako se dualno obrazovanje realizuje na jeziku nacionalne manjine. Ovim amandmanima, spektar dualnog obrazovanja koji se nudi studentima koji kao maternji jezik govore mađarski, može se proširiti u budućnosti, jer će više preduzeća moći da implementiraju dualnu radnu praksu i na mađarskom jeziku, naglasila je Anamarija Viček, koja je istakla i sledeće:
– U skupštinskoj proceduri je još jedan paket zakona o obrazovanju, koji još nije stavljen na dnevni red. O ovim zakonima biće važno govoriti i kada budu usvojeni, jer je u slučaju nedavnog porasta vršnjačkog i digitalnog nasilja i zlostavljanja potrebna ozbiljnija, stroža i dublja akcija od strane obrazovnih institucija. Istovremeno, međutim, takođe znamo da je pojava nasilja i zlostavljanja mnogo dublji i složeniji problem nego da samo od obrazovnog sistema i škola očekujemo njihovo rešenje, već podešavanjem funkcionisanja škola i tretmana nasilja i zlostavljanja, nadamo se da će i ove izmene zakona doprineti efikasnijem rešavanju problema.
U Srbiji je prošla školska godina završena ranije zbog tragedije u maju, a tokom leta u medijima i na društvenim mrežama objavljene su mnoge spekulacije i pretpostavke u vezi sa pravilima za novu školsku godinu. Krajem avgusta škole su od Ministarstva prosvete dobile detaljne smernice u kome su, kao novinu, institucijama stigle sugestije za fleksibilniju i kreativniju realizaciju prve nedelje nastave. Zašto je ovo bilo važno?
– Smernice koje je poslalo Ministarstvo prosvete trebalo bi zaista da služe samo kao podsetnik, jer nije u njima sve novo. Ministarstvo je u Strategiji razvoja obrazovanja usvojenoj u junu 2021. godine već prepoznalo značaj vaspitne funkcije obrazovnog sistema, a akcionim planom na osnovu strategije predviđene su aktivnosti koje razvijaju kompetencije, sposobnosti, veštine i stavove koji bi mogli da rezultiraju jednim tolerantnijem, empatičnijem, naklonjenijem i saosećajnijem društvu, koji je sada preko potrebno. Uloga roditelja u obrazovanju dece nije nova, jer je porodica primarna, a u mladosti i najvažnija arena socijalizacije deteta. Zato smatramo da je od najveće važnosti saradnja sa porodicom koja treba da prevaziđe održavanje roditeljskih sastanaka i prijemnih sati, ali ne treba da se radi o tome da roditelj daje komentare, kritike na sadržaj ili metodologiju rada nastavnika, kao ni na performanse njihovog deteta. Naprotiv, neophodno je da i roditelji i nastavnici prepoznaju i priznaju partnera jedni u drugima, i da vođenje dece na pravom putu istinski dožive kao zajedničku misiju, kako u smislu njihovog intelektualnog, kognitivnog, tako i u smislu duhovnog i emocionalnog razvoja. Smernice takođe ističu ulogu učeničkih samouprava i učeničkih parlamenata, jer je važno da škole slušaju glasove učenika kada planiraju aktivnosti u vezi sa godišnjim programom, ali i vršnjačke grupe moraju imati važnu ulogu u prevenciji i pristupu problemima i konfliktima. Školski dani, ekskurzije, putovanja i slobodne aktivnosti na nedeljnom nivou mogu se povezati sa nastavnim planom i programom, ali je takođe važno realizovati programe kada program nije nužno vezan za nastavni plan ili nastavno gradivo, jer se druženje dece, u školi tokom časova i van nje, kao i vreme provedeno zajedno van škole, takođe mogu biti značajni u smislu razvoja ličnosti, samosvesti i prevencije i pristupa konfliktima. Volela bih da nastavnici, roditelji i deca ovakve prilike ne doživljavaju kao „gubljenje vremena“, već naprotiv, kao vrhunac školske godine, kako bismo u junu mogli da se osvrnemo na ovu školsku godinu kao na jednu dobru, uspešnu školsku godinu bez problema.
Nyitókép: Anamarija Viček (Foto: Andraš Otoš)
