Redefinisali su šta se smatra javnim interesom u vezi sa javnim informisanjem, kako se to može sprovesti, razjasnili detalje procesa finansiranja na osnovu projekata, uspostavili jedinstven informacioni sistem, registrovali one koji služe medijskim sadržajima, proširili prava novinara i razjasnili njihova radna prava, pozvali na formiranje inspekcije za otkrivanja nezakonitosti koje ugrožavaju rad novinara, to su najvažnije izmene novog zakona o javnom informisanju i medijima. O ovome, kao i o pojedinostima zakona o elektronskim medijima, juče je u Novom Sadu, u velikoj sali gradske skupštine, održana javna rasprava na kojoj su izneti brojni predlozi za izmene i dopune tekstova predloga zakona, ali je debata bila prilično zasenjena političkim komentarima i manifestacijama podela koje definišu svet medija.
U zavisnosti od toga ko je član kog novinarskog udruženja, optužuje „drugi“ tabor za preovlađujuću situaciju u medijskom prostoru Srbije, za objavljivanje tekstova koji ne priliče novinama, pa je tokom debate moderator morao više puta da upozori da ovo nije skupštinska sednica, da ovde nema potrebe za retoričkim obrtima i blaćenjem protivnika, pa ni za naknadnim replikama i povicima, već su potrebna razmišljanja i predlozi koji unapređuju sam tekst zakona.
Dr Mihailo Jovanović, ministar kulture i javnog informisanja, naglasio je da je napisan nacrt zakona zasnovan na demokratskim principima, koji uvažava sve evropske direktive i očekivanja u oblasti medija. On je nazvao važnim rezultatom i korakom napred to što je projektno finansiranje detaljno objašnjeno i precizirano u tekstu, kao i to što ovo ministarstvo po prvi put može osnovati i inspektorat, koji može da sprovede detaljniju istragu u vezu sa mogućim nezakonitostima koje utiču na zaposlene u medijskim kućama. U tekstu se veliki akcenat stavlja na zaštitu maloletnika, reguliše oblast rijaliti programa, ali i vodi računa o ostvarivanju prava osoba sa invaliditetom, rekao je on.
„PREVIŠE REGULISANI” MANJINSKI MEDIJI
Novi nacrt zakona, naravno, takođe formuliše odredbe koje se tiču štampe na jezicima manjina. S tim u vezi, novinarka Erika Kabok, penzionisana zaposlena našeg dnevnog lista, članica Izvršnog odbora Nacionalnog saveta mađarske nacionalne manjine zadužena za informisanje, rekla je da su određene promene svakako neophodne. Ona je istakla da manjinski mediji imaju ne samo ulogu javnog informisanja, već i ulogu očuvanja identiteta, brige o maternjem jeziku, negovanju jezika, a u skladu sa tim i sa svešću o ovim zadacima, moraju pristupati i pitanjima medija. Ona je dala prigovor da, prema nacrtu, članovi nacionalnih saveta ne mogu da budu članovi upravnih odbora medijskih kuća – kako je rekla, manjine nemaju tako jak potencijal da „proizvedu” toliko stručnjaka da bi se mogla napraviti takva razlika, pa je predložila rešenje da članovi i funkcioneri rukovodstva nacionalnih saveta ne mogu da konkurišu za ovu funkciju, ali članovi saveta da mogu. Navodeći slične razloge, smatrala je neprihvatljivim da se petogodišnje iskustvo kao medijski rukovodilac vezuje za mogućnost sticanja direktorske funkcije. Ona je predložila da princip treba da bude pet godina iskustva u poslovnom rukovođenju bilo koje vrste, ili neodređen period prethodnog iskustva u rukovođenju medijima. Ona je kritikovala to što u medijskim kućama čiji je osnivač Nacionalni savet treba tražiti mišljenje urednika tajnim glasanjem o kandidatima za glavne urednike i da to bude obavezujuće, šta god ova formulacija značila. Kako je rekla, ovaj metod je već ugašen, smatra se zastarelim rešenjem, štaviše, takvo ograničenje je uvršteno samo u nacrt za manjinske redakcije, a u slučaju medija na većinskom jeziku o njemu nema govora. Kako je rekla, treba ostaviti mogućnost medijskim kućama da pomenuto pitanje regulišu po svojim statutima.
LOKALNE SAMOUPRAVE IZLOŽENE ŠOK EFEKATIMA
Onome što je rekla Erika Kabok u javnoj raspravi pridružio se i sekretar nacionalnog saveta Emil Lulić, koji je ukazao na pravne aspekte nedostataka. Povodom formulacije „puno poštovanje” koja je korišćena u slučaju tajnog uredničkog glasanja o kandidatima za glavne urednike, on je rekao da zakon ne prepoznaje takav termin, a to bi moglo dovesti do različitih tumačenja, što bi dovelo do toga, da se kvalitet zakona pogoršava.
Poverenik za protokol i javno informisanje Kanjiže, Livia Vranić Varadi, skrenula je pažnju na težak položaj zaposlenih u lokalnim opštinama, rekavši da je šokirana sa koliko će novih zadataka zakon opteretiti opštine u vezi sa projektnim finansiranjem, dok ministarstvo ne želi da ih ojača, kako bi se obezbedilo da ima dovoljno kadrova i kapaciteta za obavljanje posla koji im je poveren. Ona je pozvala ministra da učini sve da bi promene krenule u pozitivnom smeru.
Željko Bodrožić, predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) je na javnoj raspravi u Novom Sadu naveo da u sadašnjem zakonu, ali i u novom nacrtu ima mnogo dobrih rešenja – loša vest je da je sve to beskorisno, ako se ne primene u praksi, a to je karakteristično za medijski svet u Srbiji, zbog čega danas postoji toliki jaz unutar sfere između organa koji se pridržavaju novinarskog kodeksa i onih koji ga zanemaruju.
Nyitókép: Erika Kabok je predstavila stavove nacionalnog saveta (Foto: Andraš Otoš)
