Nova Vlada Srbije je formirana pre neki dan, a povodom ovoga razgovarali smo sa Anamarijom Viček, koja je na funkciji državnog sekretara Ministarstva prosvete poslednjih 8 godina. Ona je u svojoj fejsbuk objavi pisala o okončanju ovog mandata kao o završetku jedne važne profesionalne i političke faze u njenom životu. Od 2016. do 2024. godine bila je na funkciji državnog sekretara za obrazovanje u tri mandata na predlog Saveza vojvođanskih Mađara.
Koje ciljeve ste postavili sebi prilikom preuzimanja ove uloge pre 8 godina?
– Od svog prvog imenovanja za državnog sekretara morala sam da obratim pažnju na razvoj zakonske regulative i njegove praktične primene pri obrazovanju na mađarskom nastavnom jeziku. Tako su moji najvažniji zadaci uključivali pitanja koja su usko povezana sa očuvanjem i unapređenjem kvaliteta obrazovanja na mađarskom jeziku, kao što su odobravanje odeljenja sa malim brojem učenika, obezbeđivanje udžbenika, olakšavanje nostrifikacije diploma i poboljšanje efikasnosti obrazovanja na srpskom kao nematernjem jeziku.
– Pored ovih, u centru moje pažnje i aktivnosti su bili i srazmerno zapošljavanje u sistemu obrazovanja ili vezano za njega, kao i upotreba službenog jezika. U praksi, svi rezultati i napredak koji sam postigla u vezi sa pomenutim temama zapravo su koristili i ostalim nacionalnim manjinama, jer se promene nisu odnosile samo na obrazovanje na mađarskom nastavnom jeziku, već su predstavljale značajan sistemski napredak u obrazovanju na jezicima manjina. Vremenom mi je ministar poverio i druge oblasti, a mogla sam da se bavim i poslovima koji su bili usmereni na razvoj celokupnog obrazovnog sistema i unapređenja kvaliteta obrazovanja, od čega je posredno koristi imala i naša mađarska zajednica.
Rukovodili ste i nadzirali, na osnovu službenog ovlašćenja ministra, Odeljenjem za manjinska i ljudska prava pri ministarstvu, u oblastima predškolskog vaspitanja i obrazovanja, obrazovanja na jezicima manjina, inkluzivnog obrazovanja i prevencije i sprečavanja nasilja i diskriminacije u obrazovanju. Koju oblast biste istakli kao najvažniju?
– Vaspitanje i obrazovanje u vrtićima i inkluzivno obrazovanje su mi veoma bliske teme, jer sam u ovoj oblasti radila kao logoped i defektolog skoro 15 godina pre nego što sam prešla u oblast obrazovne politike. Veliko mi je zadovoljstvo što sam kao državni sekretar mogla da učestvujem u procesima reforme koji su rezultirali uvođenjem novih osnova vaspitanja i obrazovanja u vrtićima, kao i uspostavljanjem razvojnih i resursnih centara podrške u oblasti inkluzivnog obrazovanja. Tokom proteklih 8 godina, moje kolege i ja smo razvili održiva rešenja na sistemskom nivou koja su dugoročno rešenje za sve ove osetljive, ali veoma važne teme. Mogla bih da spomenem, na primer, mrežu spoljašnjih savetnika koji rade pri školskim upravama, a koji su poslednjih godina angažovani u vezi više tema – pa npr. pored savetnika zaduženih za inkluzivno obrazovanje i prevenciju nasilja, u sistemu postoje i savetnici zaduženi za razvijanje kompetencija za demokratsku kulturu, među njima je raspoređen i dobar broj kolega koji govore mađarski, a pored toga imamo savetnike za sve manjinske jezike, uključujući i mađarski, za obrazovanje na jezicima manjina, što nas jača i u oblasti srazmernog zapošljavanja. Sa stanovišta obrazovanja na mađarskom jeziku, moji zadaci i aktivnosti u vezi sa obrazovanjem na jezicima manjina su nesumnjivo bili najvažniji. Ogromna je stvar, a koja dokazuje političku snagu SVM-a, to što ministarstvo odobrava formiranje samostalnog odeljenja čak i za 5-oro dece, iako je zakonom 15 definisan kao minimalni broj, a otvaranje odeljenja sa manjim brojem učenika bi moglo bi biti dozvoljeno samo po diskrecionom pravu ministra. Naš pokojni predsednik Ištvan Pastor se dogovorio sa ministrom Šarčevićem da će 5 biti minimalni uslov za odeljenja na nastavnom jeziku manjina, a moj zadatak je posle toga bio da se borim i da zadržim ovaj minimum za svako mađarsko odeljenje posebno, i to sa uspehom bez izuzetka u poslednjih godina. Ni u slučaju odeljenja sa manje od 5 učenika odeljenje nije u potpunosti ukinuto, ali je spajanjem odeljenja, čak i u slučaju ovakvih patuljastih odeljenja, i dalje obezbeđeno pravo na obrazovanje na maternjem jeziku – lep primer za ovo je očuvanje odeljenja na mađarskom jeziku u Maradiku, u kom slučaju čak i spajanjem 2-3 odeljenja ukupan broj učenika je manji od 10. Dobar praktičan primer je i katalog udžbenika na jezicima manjina, koji se ne bi dva puta godišnje proširivao da u ministarstvu nije bilo nekoga ko „iznutra“ pomaže, koordinira i podstiče ovaj proces. Nesumnjivo je da je neophodna veoma dobra saradnja i timski rad da bi sve ovo dobro funkcionisalo, jer Nacionalni savet mađarske nacionalne manjine i Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine–nacionalne zajednice, kao i Pedagoški zavod Vojvodine, imaju veoma važnu ulogu i zadatak u ovim procesima. Ako svako radi svoj deo posla, rezultati se mogu postići.
Anamarija Viček (Fotografija Andraša Otoša)
Trenutno se nalazi na osmom mestu na izbornoj listi za Evropski parlament FIDES-KDNP-a, na osnovu predloga saveta SVM-a. Znamo da tečno govorite engleski, tako da ste stekli značajno iskustvo u proteklih 8 godina vezano za mnoge međunarodne organizacije u ime ministra. Koja iskustva biste ocenili kao najvažnija, koja su značajna i u pogledu pripreme za rad poslanika u Evropskom parlamentu?
– Savet Evrope i OEBS (Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju) su dve značajne međunarodne organizacije koje igraju važnu ulogu u razvoju prava nacionalnih manjina u Srbiji, stalno prate sprovođenje ovih prava, a tokom zakonske izmene koje su potrebne u procesu pristupanja EU, pravni poredak Srbije takođe mora biti oblikovan na način da bude prihvatljiv za ove organizacije. Zanimljivo je da obe organizacije obično navode obrazovanje na nastavnom jeziku manjina u Srbiji kao dobar praktični primer, ali istovremeno smo godinama pod velikim pritiskom obe organizacije da damo više prostora dvojezičnom obrazovanju, jer smatraju da je dvojezično obrazovanje jedino rešenje za uspešno učenje državnog jezika. Kao državni sekretar poslednjih godina, koristeći svaki pregovore, izveštavanje i konferenciju ili drugu priliku, snažno sam se opirala ovom pritisku i tvrdila, oslanjajući se na naučne i istorijske činjenice, da dvojezično obrazovanje ni na koji način nije prihvatljivo u odnosu državnog i manjinskog jezika, jer dovodi do asimilacije i povrede prava na obrazovanje na maternjem jeziku. U proteklih 8 godina uspeli smo da zaustavimo i preokrenemo sve takve pritiske, ali ćemo i ubuduće morati da obratimo pažnju na ove organizacije, jer samo kompletno obrazovanje na maternjem jeziku, kao i paralelno, istovremeno i ekvivalentno učenje srpskog jezika kao nematernjeg jezika prihvatljiv. Pitanje nacionalnih manjina je važno i u odnosu na Evropski parlament, jer evropski pravni sistem zapravo ne prepoznaje tradicionalne nacionalne manjine. Stoga bih svakako iskoristila svoje dosadašnje iskustvo i dopunila ga i tamo, sa ciljem da se nacionalnim manjinama ne smatraju samo Romi i migranti, već i nacionalne manjine koje tradicionalno žive u istoj zemlji, ali imaju drugo jezičko, versko i kulturno poreklo, što je posebno važno za Mađare u Karpatskom basenu.
Ima li nekih nerešenih ili nedovršenih tema kod kojih će vaš naslednik na poziciji državnog sekretara imati zadatke?
– Kao što sam i ja radila, i moj naslednik će morati da vodi računa da prilikom izmene prosvetnih zakona ne budu povređena ni prava nacionalnih manjina ni pokrajinske nadležnosti i da se predlozi upućuju u skupštinsku proceduru u formi koja nama odgovara. Dobar primer za to je bila nedavna izmena Zakona o udžbenicima, kada je bilo moguće izmeniti nacrt na ministarskom nivou, tako da je do ulaska u skupštinsku proceduru tekst već bio prihvatljiv, pa tzv. nacionalna čitanka neće biti obavezna u obrazovanju na mađarskom jeziku. Drugi zadatak je vezan za upotrebu službenog jezika, pošto je u toku i prevod i dostupnost elektronske administracije obrazovnog sistema na mađarskom jeziku – na primer e-Dnevnik, upis u vrtić – eVrtic, u školu – eUpis itd., a u slučaju bilo kakvog budućeg razvoja, mora se obezbediti dostupnost i na mađarskom jeziku. Odobravanje odeljenja sa malim brojem učenika takođe će biti kontinuiran i periodičan, redovan zadatak, jer se broj dece, nažalost, svake godine smanjuje, a moguće je da će se u budućnosti i škole sa dovoljnim brojem učenika boriti sa problemima popunjavanja odeljenja. Zato je važno da politička zastupljenost Mađara u Vojvodini ostane jaka, kako bi SVM nastavio da delegira državnog sekretara pri ministarstvu prosvete, jer je to jedina garancija obrazovanja na mađarskom nastavnom jeziku.
Nyitókép: Fotografija Andraša Otoša
