Republička vlada imenovala je Aniku Jeras, predloženu od strane Saveza vojvođanskih Mađara, članicu saveta stranke, na mesto državnog sekretara ministarstva obrazovanja. Od 2010. do 2014. godine bila je članica Nacionalnog saveta mađarske nacionalne manjine i njegovog odbora za obrazovanje, a 8 godina od 2014. godine bila je predsednica izvršnog odbora nacionalnog saveta. Ona je za naš list govorila o planovima za obrazovanje na mađarskom jeziku.
Kako se razvijala vaša karijera nakon što ste prestali da radite u nacionalnom savetu od kraja 2022. godine?
– Dobila sam priliku da svoje znanje i iskustvo iskoristim za dobrobit zajednice kao v.d. direktora, a kasnije i kao direktorica Regionalnog centra za profesionalni razvoj zaposlenih u obrazovanju u Kanjiži. Mogla sam da pomognem onima koji su u našoj manjinskoj situaciji često naš najvažniji resurs: nastavnicima i mladima. U njima je umnogome budućnost i snaga naše zajednice i domovine. Opština Kanjiža smatra obuku nastavnika, pronalaženje talenata i razvoj njihovih sposobnosti najvažnijim sredstvima zastupanja interesa.
Prema Vašoj oceni, kod obrazovanja nacionalnih manjina na maternjem jeziku, odnosno u konkretnom slučaju kod obrazovanja na mađarskom jeziku, šta treba imati na umu kao prioritet?
– Od 2014. godine izgradili smo veoma blizak profesionalni i prijateljski odnos sa dosadašnjom državnom sekretarkom za obrazovanje, Anamarijom Viček. Model obrazovanja za očuvanje maternjeg jezika svake nacionalne manjine može biti samo obrazovanje na maternjem jeziku. U slučaju vojvođanskih Mađara, jezik manjinskog obrazovanja stoga može biti samo mađarski, dok srpski jezik može biti uključen u nastavne planove i programe kao drugi jezik. Kvalitetnu nastavu srpskog jezika kao predmeta smatram veoma važnim, bez njenog znanja teško je zamisliti punu društvenu integraciju mladih ljudi, njihov uspeh na domaćem tržištu rada i prosperitet u domovini. Da bi se zaustavio ili usporio proces izmene jezika, zakonski propisi za jezik koje samo zakonski garantuje vraćanje izgubljenih funkcija nije dovoljno. Ne samo zato što iza zakonodavstva i sprovođenja zakona stoje različiti interesi, ideologije i prakse, već i zato što sama jezička prava nisu u stanju da radikalno promene socio-ekonomski položaj manjinske grupe. I u ovoj oblasti ima dosta posla. Na nacionalnom nivou ne smemo zaboraviti ni mađarske zajednice u kojima se ponovo razvijaju funkcije upotrebe jezika. Važno je razviti domaći model sličan programu vlade Mađarske za razvoj vrtića u Karpatskom basenu, kao i nezavisnost visokoškolskih fakulteta i visokih škola sa nastavom na mađarskom jeziku, što bi u velikoj meri moglo pomoći da se proširi i unapredi kvalitet mađarskog jezika i jezičko obrazovanje. Brzi digitalni razvoj nas podseća da postoje situacije u životu kada možemo samo da idemo napred, da bi održali školu klasičnom smislu dok je modernizujemo, ali samo tamo gde je to moguće i u onome gde vredi. Takođe je samo po sebi razumljivo da sve naše napore usmeravamo na održavanje, jačanje i razvoj postojeće mreže škola na mađarskom jeziku.
Od 2010. godine, nacionalni savet je u punom spektru mogao da ostvaruje svoja zakonska ovlašćenja u vezi sa obrazovanjem, SVM ima državnog sekretara za obrazovanje u svim sastavima republičke vlade od 2014. godine, ali stranka u vladi može uticati na oblast obrazovanja i na pokrajinskom nivou. Koji su najveći rezultati koji su postignuti i koji problemi su tipični problemi koje treba otkloniti?
– Najveći rezultat po meni je to, da uprkos našem brojčanom opadanju, ne samo da smo sačuvali naš jedinstveni mađarski obrazovni prostor, već smo mogli i da ga proširimo. Većina ovih najvećih i najznačajnijih obrazovnih dostignuća ostvarena je uz pomoć podrške iz Mađarske, ali, na primer, finansirana je renovacija naše dve najstarije školske zgrade, osnovnih škola u Adi i Senti, kao i izgradnja doma učenika srednjih škola u Bačkoj Topoli iz domaćih izvora. Na regionalnom nivou, značajni infrastrukturni razvoji su takođe važni sa stanovišta mađarskog obrazovanja, mnoge mađarske javne obrazovne institucije imaju koristi od podrške sekretarijata za obrazovanje. Prošle godine je 129 javnih obrazovnih ustanova putem konkursa dobilo skoro 580 miliona dinara. Ove godine pristiglo je 169 prijava, u vrednosti od skoro milijardu 700 miliona dinara. Vidim problem i izazov u čitavom obrazovnom sistemu koji treba da se reši, pre svega u ranjivosti nastavnika, u suočavanju sa nasiljem i zlostavljanjem u školi, kao i u popravljanju sveta koji se izokrenuo naglavačke.
Kakav je vaš stav u pogledu efikasnije nastave srpskog kao predmeta nematernjeg jezika? Koje dodatne mere bi bile potrebne?
– Poslednjih godina napravljen je ogroman napredak u vezi sa obnavljanjem obrazovanja na srpskom jeziku. Razvijeni su standardi znanja predmeta, a zatim je Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja izradio je rezultate i nacrt programa za predmet. Poslednje generacije su već krenule u školsku 2021. godinu po novom nastavnom planu i programu. Reforma predmeta je privedena kraju. Ipak, daleko je od završetka, ima još mnogo posla. Razvoj se zasnivao na logičnoj ideji da nastava srpskog jezika zahteva promenu stava, ali i pored mnogo truda i dobrih namera, to se nije dogodilo u potpunosti. Glavni razlog za to je što se nastava jezika ne može odvojiti od škole kao celine, a moraju se uzeti u obzir promene u okruženju za učenje mladih i upotreba digitalnih alata. U nekoliko opština uspostavljena je stručna aktiva nastavnika koji predaju srpski jezik kao nematernji jezik, što će značajno olakšati rešavanje problema koji se javljaju u praksi. Njihova saradnja je takođe znak njihove spremnosti da deluju. Pozitivan primer je inicijativa Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja, koju sprovodi sa OEBS-om i ministarstvom prosvete, a bavi se razvojem obrazovanja srpskog kao nematernjeg jezika, pružajući nastavnicima stručnu literaturu i stručne tribine.
Koliko su uspešni napori da se mađarski studenti iz Vojvodine zadrže u obrazovnom sistemu Srbije?
– Ovo je najveći izazov sa kojim se suočavamo dugi niz godina. Takođe treba imati na umu da se ne možemo mešati u školske i programske izbore roditelja i njihove dece. Ostaje kontinuirano informisanje, nabrajanje argumenata u korist studiranja u zemlji i stvaranje savremenih uslova, kroz koje talentovani, širokogrudi mladi ljudi, koji govore više jezika, naoružani međunarodnim iskustvom, i koji vole svoju naciju, mogu da se razvijaju i ostvaruju u svim oblastima života. Sistem stipendiranja koji je stvoren zahvaljujući vladi Mađarske i nacionalnom savetu, mora se održavati i dalje razvijati u najvećoj mogućoj meri, i na taj način olakšati prosperitet njihovih porodica. Budućnost možemo graditi samo ako možemo da odgajamo većinu naših mladih u rodnoj zemlji.
Nyitókép: Aniko Jeras (Fotografija Edvarda Molnara)
