Naš novinski članak možete pročitati i na mađarskom jeziku.
Na konferenciji za novinare održane u petak prepodne, direktorica Zavoda za kulturu vojvođanskih Mađara Đenđi Kormanjoš Katona, službenica zavoda Čila Rešocki Važonji i Zoltan Kudlik, pomoćnik pokrajinskog sekretara za kulturu, obavestili su javnost o proglašenju podnevnog zvona za „Hungarikum” (mađarsku vrednost), kao i o njegovom značaju.
Đenđi Kormanjoš Katona je rekla da je odbor za „Hungarikum” na sednici održanoj u utorak prošle nedelje usvojio predlog kojim je podnevno zvono klasifikovao kao „Hungarikum”. Ona je navela da je ovo postignuto zahvaljujući saradnji više ljudi:
– Zavod za kulturu vojvođanskih Mađara je zajedno sa društvom profesora „Batthyány” iz Pečuja predao predlog da se podnevno zvono proglasi „Hungarikumom”. U tome nam je mnogo pomogao profesor dr Žolt Viši, koji se poslednjih godina bavi proučavanjem i istraživanjem podnevnog zvona. Podnevno zvono je, zajedno sa pobedom kod Nandorfehervara (današnji Beograd), 2013. godine uvrštena u nacionalnu riznicu Mađara van matične države, a potom 2016. godine i u bazu podataka riznice vojvođanskih Mađara. U leto 2024. godine stavljen je u riznicu istaknutih vrednosti Mađarske, a konačno, 11. februara 2025. godine, odbor za „Hungarikum” je jednoglasno prihvatio predlog da se svrsta u kategoriju „Hungarikuma”.
Dodala je i to da je podnevno zvono uvršteno u nacionalnu riznicu Mađara van matice zahvaljujući dr Zoltanu Devavariju, što je bio važan korak ka proglašenju za „Hungarikum”, a naglasila je da je proglašenje podnevnog zvona za „Hungarikum” podržao i dr Balint Pastor, i kao poslanik Saveza vojvođanskih Mađara i kao profesor prava. Pored toga, potpredsednik vlade Mađarske dr Žolt Šemjen, kao i dr Mikloš Rethelji, predsednik udruženja za istoriju medicine Mađarske, takođe su podržali ovaj predlog.
Đenđi Kormanjoš Katona je rekla da iako je podnevno zvono u kolektivnom sećanju povezano sa trijumfom kod Nandorfehervara, ona zapravo nije bila najavljena zbog toga 1456. godine, već je tri nedelje pre bitke papa Kalikst III naredio da se održe dnevne molitve i zazvone zvona protiveći se osmansko-turskoj vojsci.
Zoltan Kudlik je izrazio radost zbog proglašenja podnevnog zvona za „Hungarikum”:
– „Hungarikum” je vrhunac mađarskih vrednosti, po tome smo mi Mađari poznati u svetu. Nije lako postati jedan od njih, jer je to sistem iz više koraka. Pre nego što nešto postane „Hungarikum”, prvo mora da postane deo mađarske riznice vrednosti, koja trenutno ima 115 vrednosti.
Kako je naveo, za nas, Vojvođane, od posebnog je značaja činjenica da je podnevno zvono proglašeno za „Hungarikum”:
– Ovo nam je veoma važno ne samo zato što s tim osećamo povezanost, a vezani smo za ovaj koncept kao deo univerzalne mađarske i svetske istorije, već i zato što ako zvono zazvoni u podne bilo gde u Karpatskom basenu, svi znaju sa čime je ono povezano.
On je dodao da je odbor prihvatio i predlog da čardaš postane „Hungarikum”, koji je takođe važan simbol mađarskog naroda, jer je narodna igra važan element naše tradicije.
Čila Rešocki Važonji je rekla nekoliko reči o riznici vrednosti vojvođanskih Mađara:
– Ovde su trenutno 64 vrednosti. Postoje i vrednosti koje su u međuvremenu podignute na više nivoe. Ovde je, pored podnevnog zvona, reč i o Arači, crkvi u pustari, koja već obogaćuje zbirku izuzetnih nacionalnih vrednosti. U riznici vrednosti vojvođanskih Mađara nalaze se vrednosti iz svih stručnih kategorija, ali je posebno bogata kategorija kulturnog nasleđa. To može uključivati veoma različite elemente: elemente narodne kulture, običaje, predstavnike starih zanata, predstavnike narodne umetnosti, istaknute predstavnike raznih oblasti, naučne i umetničke karijere. U isto vreme, naša kategorija građenog nasleđa i naša kategorija prirodnog nasleđa su takođe bogate.
Nyitókép: Zoltan Kudlik, Đenđi Kormanjoš Katona i Čila Rešocki Važonji (fotografija Žuže Gruik)
