Naš novinski članak možete pročitati i na mađarskom jeziku.
Našem novinskom članku pripadaju i foto-galerije: svečano otvaranje, dodela nagrada.
Mogli bismo da jednom da prebrojimo na koliko smo mesta gostovali od početka našeg šahovskog turnira, koliko puta je našem šahovskom turniru bio domaćin neko drugi. Ali sada nećemo prebrojavati. Naša gostovanja su završena, sada će dom „Mađar soa” ugostiti naše šahovske mlade nade. Počelo je u maju 2023. godine, kada smo takoreći prvi put doveli ovo takmičenje kući, i održali ga u prostorijama našeg kluba. Bilo je malo tesno, ali smo svi stali. Sledeće godine smo isto tamo održali ovo takmičenje i opet smo uspeli svi da stanemo. Jer se radi o šahu, a ne o plesu. Ove godine, međutim, ne bismo uspeli da stanemo tamo – učesnika ima sve više i više –, ali ipak nismo morali da eksperimentišemo sa pričama tipa „biće nekako”.
Kongresna sala naše izdavačke kuće, u kojoj je održano takmičenje, može da primi mnogo više ljudi od sadašnjih šezdeset pet učesnika. Uključujući i pratioce, organizatore, predstavnike medija... Kao što je Edvina Erdedi, direktorica „D.o.o. Magyar Szo Lapkiado Kft.”-a, u svom pozdravnom govoru navela, ubuduće će šahistima biti dostupna i bočna prostorija, pa čak i galerija sale.
Kongresna sala... Prostrana, udobna, sa odličnim osvetljenjem, ali u isto vreme tiha i bez odzvanjanja. Sa odličnim ozvučenjem i spektakularnom projekcijom... Bočna prostorija je sada bila opremljena kao prostor za odmor. Užina, okrepljenje, kafa... Takmičari su došli iz daleka, doručak je već bio odavno, a ručak će tek biti u negde u vreme večere. Šahovski turnir „Jo pajtaš” nije izlet radi neprekidnog uživanja, već teška borba i traje otprilike šest sati, zajedno sa proglašavanjem rezultata.
Mir i tišina, svi razmišljaju (fotografija Čile David)
Turnir je sada je već po tradiciji počeo tako što je Jožef Pisar, inicijator ovog turnira i njen organizator decenijama (od 1968! godine), seo za tablu, nasuprot Nore Cipo iz Tornjoša, i povukao početni potez. Privremeno nismo u mogućnosti da pružimo detaljne rezultate zbog ograničenosti novinskog prostora. Ukratko, u konkurenciji devojčica trijumfovala je ekipa škole „Ištvan Temerkenj” iz Tornjoša. U pojedinačnoj kategoriji u grupi učenica viših razreda pobedila je Ema Kesegi (škola „Jovan Mikić”, Subotica), a u grupi učenica nižih razreda Andrea Pejanović (škola „Petefi Šandor”, Senta). U ekipnoj konkurenciji dečaka pobedila je ekipa škole „Petefi Šandor” iz Sente, čiji je član Kristian Varga, koji je pobedio u grupi učenika viših razreda, dok je najbolji u grupi učenika nižih razreda bio Arnold Bajus (škola „Čeh Karolj”, Ada). U kombinovanom takmičenju škola – na osnovu rezultata ekipa dečaka i devojčica – pobedila je ekipa škole „Petefi Šandor” iz Sente.
Tokom takmičenja dešavalo se niz zanimljivih stvari, počev od toga da takmičari koji su imali najveće šanse za pobedu, a koji su već postigli uspehe na ovom takmičenju, kao i na drugim mestima, u početku nisu uspeli da pronađu svoje golgeterske cipele. Malo je verovatno da će se hvaliti svojim početnim rezultatima.
Posle tri kola, konkurenciju dečaka su bez poraza predvodile dve devojčice (!) – Žofia Buranj i Ema Bakoš, obe iz Tornjoša – ali je u četvrtom kolu poveo jedan od najmlađih učesnika na takmičenju, Arnold Bajus. Nakon toga je na scenu stupio Kristian Varga, koji je do kraja takmičenja izgubio samo pola boda. Pred sam kraj nadmetanja preovladali su favoriti na papiru, pa su na prvim tablama igrali oni sa najviše šansi za pobedu, među kojima i četiri najuspešnija igrača sa našeg prošlogodišnjeg takmičenja. Tako da se najbolji vraćaju. I veoma je važno da ih sada možemo dočekati u jednom ambijentu, koji više dolikuje jednom ovakvom događaju.
Nyitókép: (fotografija Čile David)
