Foto: Andraš Otoš
Bile bi potrebne brojne mere da osobama sa invaliditetom zaista budu dostupni svi medijski sadržaji. Za medije već i prvi koraci u tom pravcu predstavljaju poteškoće, jer često za to nemaju ni dovoljan ljudski resurs, ni novca. Naravno, na neki način i bez skupih rešanja i softvera može da se doprinese podršci ugrožene kategorije, ali je za snažnu podršku potrebna pomoć države. Te konstatacije su izrečene na konferenciji „Kultura i komunikacija“ koja je održana u Arhivu Vojvodine. U fokusu skupa je bila pristupačnost kulturnog i medijskog sadržaja osobama sa oštećenim sluhom.
Za sve to postoji pravni okvir, konstatovala je Ivana Filipov, saradnica ureda Poverenika za ravnopravnosti, jer kako je navela Ustav koji je donet 2006. godine zabranjuje diskriminaciju osoba sa invaliditetom. Tu oblast dalje regulišu pravni propisi iz 2006, 2009. i 2014. godine. Oni proklamuju pružanje dostupnosti na šta obavezuju i medije. Nažalost, osobama sa invaliditetom u mnogim slučajevima predstavlja problem i pristupačnost objekata, kazala je Ivana Filipov dodajući da kod ulaza u zgradu još i postoji rampa, ali u samom objektu osobe sa invaliditetom najčešće ne mogu da se kreću. Ona je ukazala i na to da u Srbiji pristupačnost toaleta osobama sa invaliditetom nažalost, spada u temu naučne fantastike.
Glavna urednica lista „Mađar so“ Marta Varju je u diskusiji navela da list obrađuje teme koje se odnose na probleme osoba sa invaliditetom i bavi se aktivnostima interesnih organizacija, kako bi se vodilo računa i o čitalačkoj publici iz te kategorije. Istina, kazala je, mnoge stvari mogu se rešiti i bez para, ali je za razvoj neophodan materijalni izvor. Ona je konstatovala da sa strane osnivača nema zadrške da je potpuna podrška manjinskih grupa cilj.
Sličan stav je iznela i Sonja Kokotović, programski direktor Radio televizije Vojvodine. Ona je ukazala na to da prilikom raspisivanja konkursa sa takvom tematikom javni servis zbog materijalne podrške države često se ne prepoznaje kao paotencijalni partner, iako pripremnje takvih programa jeste u interesu građana. RTV na znakovnom jeziku trenutno priprema 5200 minutne vesti godišnje.
Medijska asocijacija će ubuduće nastupiti odlučno prilikom raspodele državnih sredstava za projekte, jer živimo u vremenu „terora žute štampe“, a to onemogućava da se u mediji zastupaju interesi građana, među kojima i osobe sa invaliditetom, rekao je predsednik Upravnog odbora medijske organizacije. Sekretarka Saveza gluvih i nagluvih Vojvodine.Jadranka Raletić zatražila je veću medijsku pažnju prema problemima osetljive kategorije stanovništva.
Konferenciju su organizovali Arhiv Vojvodine, Savez gluvih i nagluvih Vojvodine, Razvojni centar manjinske i lokalne medije i Heror medija pont uz podršku lokalne samouprave, ambasade Švajcarske u Srbiji i kompanije „Strauss Adriatic“ i „Koka- kola.“
