Ištvan Pator, predsednik Saveza Vojvođanskih Mađara, je govorio o značajnim momentima prošle godine koji se odnose na našu zajednicu, kao i o značaju nagrade Dunav, koju je dobio.
-Prija priznanje. Ne bavim se mnogo time, gledam na to kao na priznanje koje su meni predali, ali to je u stvari priznanje zajednici SVM i onima koji su tokom poslednjih deset godina, otkad sam predsednik stranke, bili partneri. U mnogo čemu smo bili složni, a bilo je i različitih stanovišta, ali smo ipak ostali partneri u naporima da razmišljamo o narodu, o njihovom uzdizanju. O tome mogu reći da je VMS takva partija, koja ima za cilja da doprinese uzdizanju naroda.
Uzdizanje naroda se neće desiti samo od sebe, već za to mora da se čini veoma mnogo.
-Uvek sam govorio, da svako mora svoj zadatak da izvrši, i mađarska zajednica treba to da učini sama, niko neće umesto nje to učiniti. To me je oduvek pokretalo, i pokretaće dokle god se budem bavio javnim poslom. Treba da priznamo da su Mađari iz Vojvodine oduvek sebe smatrali Mađarima, vojvođanskim Mađarima, sa svim svojim elementima, prednostima, manama, sposobnostima, dobijenim bitkama, učinjenim propustima. To smo mi i izjašnjavamo se kao deo mađarske zajednice.
-Za ovo sam dobio ovlašćenje i sa tim treba da živim. U datom momentu raspravu treba prekinuti i treba doneti odluke, jer se ne mogu voditi beskonačne rasprave, u međuvremenu istekne život. Odluke su najređe optimalne, često su manje dobre, najčešće ne tako loše, ili jako loše, a treba odlučiti. Stalno treba voditi računa o tome šta će nas unaprediti, šta će održati ili makar za dva milimetra da pogura stvar unapred. U poslednjih deset godina strategijske greške nismo načinili, imali smo i grešaka, jer ko radi taj i greši, ali strategijske nismo. Za deset godina, polazeći sa veoma niske pozicije, uspeli smo uraditi tako nešto, što ni politički ni kao zajednica nismo imali u našem scenariju. Pre više od deset godina smo bili otpisani. Iz te pozicije smo uspeli izgraditi samostalnu političku karijeru, izgraditi takvu zajednicu za kakvu pre nije bilo primera. Regrutovali smo ljude, priključili ideje, ostvarili kontakte. Uspeli smo značajne odluke formulisati koje su bitne za nacionalnu politiku, pokrenuti njihovo ostvarivanje i napredovati u tom procesu.
Šta obeležava godinu koja je za nama?
-Predsednički izbori. Dva puta unazad na predsedničkim izborima mađarska zajednica je imala samostalnog predstavnika. Strategijsku odluku smo doneli iz pozicije, pošto su se izbori odvijali u dva kruga, da na dobijene glasove u prvom krugu možemo računati sa kamatom sa podrškom kandidata iz drugog kruga. Ova politička pozicija se ove godine na predsedničkim izborima promenila iz korena. Bilo je jasno da je Aleksandar Vućič toliko jak kandidat da neće biti drugog kruga. Sklopili smo takav koalicioni sporazum sa Srpskom Naprednom Strankom, koji je sadržao sve one političke ciljeve, koje smatramo strategijski važnim. Ova politička pozicija i uvažavanje, koju smo uživali unutar političke koalicije, politički bi bila potpuno iracionalna, da nismo doneli odluku koju smo doneli. Ako smo mogli biti partneri na svim nivoima, i biti prihvaćeni i uvažavani, znači da je to bio najnormalniji korak da ovu poziciju i sačuvamo. Zbog toga smo sa naše strane zauzeli jasno stanovište, pošteno smo istrajali pored toga za vreme kampanje.
Na velikoj sednici u Novom Sadu i u Subotici sam objasnio da tu odluku nismo doneli osvrćući se na prošlost, već gledajući u budućnost. Sa prošlošću svako treba sam da se obračuna, ali ta politička situacija u kojoj smo se tada nalazili ne govori o prošlosti već o budućnosti. Doneli smo odgovornu odluku, isključivo gledajući racionalnu stranu. Da nisam sam u svemu tome dokazuje velika većina vojvođanskih građana koji su to glasanjem dokazali, iako je bilo i uzdržanih, kod većine je nadvladao razum. Mi vojvođanski Mađari smo naučili u poslednjih 90 godina da pet puta treba meriti a jednom seći, jer ne smemo sebi dozvoliti taj luksuz da nas vode osećanja i da na osnovu njih donosimo odluke. To što Aleksandar Vučić predstavlja u Srbiji, slaže se sa tim za šta smo se mi unazad 25 godina zalagali.
Po vama da li je naša zajednica ojačala posle predsedničkih izbora?
-Odavno mađarska zajednica u Vojvodini nije uživala takvu zahvalnost kao sada. Ovo nije urađeno od danas za sutra, mnogi su naporno radili na tome. Odluka je takođe bila relevantna u nacionalno-političkom smislu, jer nam je dala šansu i podsticaj za našu izgradnju koja je započela u poslednjih nekoliko godina, što je bilo osnovno interesovanje za nas kao vojvođansku mađarsku zajednicu što je doprinelo razvoju nacije. U izbornoj noći sam video da je naša snaga jasna i za naše partnere i predsedničkog kandidata. Ovo je ojačalo poverenje koje smo izgradili zajedno. Da smo nastupili kao što su nas pojedini predstavljali, davno bi uništili sami sebe. Od njih nas razlikuje to što mi sebi ne možemo priuštiti taj luksuz da donosimo ishitrene odluke, a izbori i lokalni opštinski izbori svuda pokazuju da nam je mađarski narod poverio i povereva i dalje političku odanost. Stoga se politikom moramo baviti odgovorno.
Druga važna karakteristika u 2017.godini je svakako rad Prosperitati Fondacije.
- Za realizaciju trogodišnjeg programa, ova godina je bila godina probijanja. Završili smo niz uspešnih projekata koje smo zamislili. Količina malih grantova, kao i onih visoke vrednosti, te broj domova koji su već odobreni, interesovanje za razvoj u 2017.godini pokazuje mi da je to zaista u skladu sa planiranim tempom, pa možda čak i iznad njega. Postavili smo osnovu za pokušaj integracije poljoprivredne proizvodnje nakon nekoliko decenija. Imala je ozbiljnu tradiciju do kraja socijalizma, ruralne zadruge su bile osnova procesa integracije. Od devedesetih, ovaj sistem se raspao, te su proizvođači postali ugroženi. Nameravamo da izgradimo sistem u kojem svako treba da pronađe svoju računicu. Ovo ne može da funkcioniše tako da jedni na konkursu prođu dobro a ostali da prođu kao „bosi po trnju“. Svakome je u interesu da svi ostvare svoje ciljeve. Ovo je takođe način izgradnje nacije i zajednice, tako da svi mogu imati ekonomski interes. Ne želimo da neko radi bez ikakvog profita, ali ne možemo dopustiti da jedan sloj ugrabi svu korist dok ostali rade za crkavicu.
Koje je najveće dostignuće vaše vizije?
- Polazeći od praznog papira, definisali smo integratorske ugovore i njihove obrasce. Ljudi su shvatili o čemu govorimo, što je potpuno novo iskustvo. Vidim da mađarska zajednica u Vojvodini ponovo ide u istom pravcu, stvorila se velika jedinstvena zajednica. Ne sastoji se samo od tradicionalne duge kulture sada, koja je takođe veoma važna, jer bez nje nema ničega, već je ova 2017.godina preduzetništva, poljoprivrede i egzistencijalizma. Zbog toga imamo uspešnu i bogatu godinu u ovom pogledu.
Na kraju ove godine, postavlja se pitanje o planovima za 2018.godinu.
- U poslednjem kvartalu trogodišnjeg razvojnog ciklusa, biće još jedan veliki konkurs za pomoć snabdevačima za integratore, koji će biti objavljen početkom naredne godine. Integratori imaju zadatak da pronađu dobavljače sa kojima će sklopiti ugovor. Na ovom konkursu mogu učestvovati oni koji imaju ugovor sa integratorima. Sredinom 2018.godine se završava trogodišnji razvojni ciklus. Jasno je da smo, ono što smo postavili kao cilj, i ostvarili, a zapravo je primarna odluka Vlade iznosila oko 50 milijardi forinti, od čega je 20 milijardi bilo iz nepovratnih sredstava a 30 iz okvira kredita. Svakako ćemo prevazići okvir koji se primarno odobravao. Ako sve bude u redu, onda nakon završetka ovog ciklusa možemo pričati o narednom. Važan je sačuvan i ojačan povereni kapital, efikasnost i uspeh na prethodnim konkursima, jer nas to čini ozbiljnim. Zbog ovoga možemo reći šta smo preduzeli, možemo pokazati naše rezultate na videlo. Već smo radili na razvojnoj strategiji turizma, koju moramo pripremiti do kraja marta. Razvoj turističkog kapaciteta, formulisanje programa, da se možemo pokazati domaćim i starnim turistima, što je isto tako dobar ekonomski interes i doprinos koliko i vrednost sa kulturnog stanovišta.
Kakve velike akcije su preduzete za izbore u Mađarskoj?
- Pre nekoliko dana je završen rad na terenu, tokom kojih je 1500 ljudi radilo više od deset dana, na utvrđivanju ko su ljudi koji se još uvek nisu registrovali a želeli bi da učestvuju na izborima sledeće godine u Mađarskoj. Pomogli smo u tome da se pojave na izborima, jer ako birač ima pravo na izbor treba da ga ostvari. U Mađarskoj, FIDESZ i Udruženje partija KDMP su naši partneri, a oni podržavaju ovu zajednicu u poslednjih sedam godina. Uvek smo mogli da računamo na njih politički, moralno, finansijski, i kada naš saveznik počinje da se bori mi znamo šta nam je činiti. I to pripada vojvođanskom mađarskom narodu, ne zaboravljamo. Mogu slobodno reći da da je to tako jer većina mađarske zajednice u Vojvodini tako misli. Zahvaljujući terenskom radu, došli smo licem u lice sa stavrnošću, pokazalo se koliko nas je i u kakvoj smo kondiciji. Pokazalo se koliko nas ima, mnogi su i otišli. Svako ko odluči da ode, to je gubitak za zajednicu i individualnost, ali najviše za sopstvenu porodicu. Svako je kovač svoje budućnosti, donosi odluke koje vidi kao najbolje za sebe i porodicu. Ovi ljudi ne treba da budu povređeni ili kažnjeni, niti da se klasifikuju kao manje Mađari. Mislim da ovoj migraciji nije uzrok SVM. Svako ko tvrdi tako nije u pravu, zlonameran je i ima problem sa sobom. Svoju nesposobnost time pokušava da prikrije. Ako kažu da je 30-40 posto mađarske zajednice u Vojvodini otišlo, to krajnje je neodgovorna izjava koja nema veze sa stvarnošću. Mnogi su otišli, ali nas još uvek ima mnogo. To ne znači da nam ne nedostaju oni koji su otišli, već znač da oni koji su ostali ovde žele da se održe, njih treba pozvati da se bave pitanjima zajednice. 2017.godina je takođe važna za mene jer vidim generacije od 25-30-40 godina koje mogu da se bave pitanjima zajednice.
Trenutno se suočavamo sa javnom raspravom o Zakonu o nacionalnom savetu, što nam jasno pokazuje da ponuđena prilika nije najprikladnija.
- To je uvek slučaj u svakom zakonodavnom procesu i uvek će biti. Ako neko misli da nam pružaju prihvatljiva rešenja, onda je daleko od stvarnosti. Za svako rešenje se morate boriti, za svaku stavku se morate laktati, ništa ne ide samo od sebe, dobijemo samo ono za šta se izborimo. Ovo se odnosi i na političku aktivnost u Srbiji, podršku koju nudi Mađarska. Mislim da imamo realnu šansu da, bez obzira na brojne gubitke, dalje jačamo.
Sledeće godine će biti izbori na nacionalnom nivou. Kako se pripremamo za ovo?
- Preko Nacionalnog Saveta u toku su mnogobrojni važni programi: podrška programa za obrazovanje i građane, program vrtića i stipendija, događaji za naše institucije koji mogu pružiti dugoročne rezultate kao što su medijska kuća u Subotici, razvoj obuke za nastavnike, rekonstrukcija zgrade lista „Mađar So“ i štamparije, restauracija crkvenog dvorišta u Zrenjaninu, završetak projekta „Tanyaszinhaz“, hram u Doroslovu, obnova sinagoge u Subotici i crkve Tereza. Postoji mnogo projekata koji se realizuju preko MNT-a. Ako mi ovde u Srbiji želimo i trudimo se da poslove naše zajednice vlada preda MNT-u da ih oni rešavaju, onda mislim da je normalno da različite mađarske subvencije funkcionišu preko istih tih kanala. Stoga ćemo na narednim izborima Nacionalnog Saveta učiniti sve da razvijemo nacionalno veće sa ličnim i političkim ubeđenjem koje može da ponovi ovu vrstu izgradnje nacije i zajednice kao što smo do sada radili.
