Zabrinjavajući podaci i informacije o seksualnim navikama tinejdžera u Srbiji
Za razliku od većine evropskih zemalja, seksualno obrazovanje u Srbiji nikad nije bilo obavezan deo obrazovnog programa u osnovnim i srednjim školama. U našoj zemlji, pružanje informacija o seksualnom i reproduktivnom zdravlju adolescenata sprovedeno je od strane 58 savetodavnih organizacija od 1999.godine, od kojih manje od 20 radi danas.
U onim evropskim zemljama gde je seksualno obrazovanje deo školskog programa, broj neželjenih trudnoća i abortusa je smanjen. Prema istraživanju koje je sprovela Organizacija za reproduktivno zdravlje Srbije, svaka srpska devojka gubi nevinost sa 16 godina, a 4 od 10 devojaka odluče da uđu u intimni odnos sa svojim partnerom tokom jedne nedelje zabavljanja ili kraće „veze“. Što se tiče kontraceptivnih navika, ispostavlja se da svaka treća devojka u Srbiji vodi seksualni život bez ikakve zaštite.
Reprezentativno istraživanje među devojkama od 19-20 godina pokazuje da je 25% ispitanica imalo 4 ili više seksualnih partnera tokom svog života. U Srbiji se može reći da svaka treća devojka nikada nije doživela ili retko doživi orgazam tokom intimnog odnosa. 36% mladih devojaka je nezadovoljno svojim seksualnim životom, ili imaju sumnje i zablude o svojim sposobnostima i partnerstvu. Zabrinjavajuće je to da svaku šestu devojku u Srbiji partner zlostavlja. Ovo nije reprezentativno, jer ne znamo koliko njih još uvek trpi u tišini.
Kako bismo dobili sveobuhvatnu sliku sprovođenja seksualnog obrazovanja na nivou škole i gore pomenutih alarmantnih podataka, posetili smo psihologe u dve osnovne škole u Subotici.
Agota Pap, psiholog Osnovne škole „Sečenji Ištvan“ u Subotici, podelila je sa nama da je uvođenje programa seksualnog obrazovanja u nastavni plan i program osnovnog obrazovanja pokrenuo Incest Trauma centar iz Beograda. Cilj ovog centra je podizanje svesti o zlostavljanju dece i razvijanje školskog programa za seksualno obrazovanje.
- Ovo je tema o kojoj se ne diskutuje ni sa ljudima u neposrednoj blizini, to je tabu u ovoj zemlji. Informativna knjižica Incest Trauma centra o zlostavljanju dece došla je do roditelja i do dece, ali je reakcija roditelja bila uvredljiva. Kako bismo mogli razgovarati o ovoj temi, moramo se prvo pozabaviti njome – rekla je Agota Pap. Smatra da bi to bilo uspešno za program seksualnog obrazovanja, ako bi nastavnici bili profesionalno obučeni. Prema mišljenju psihologa, program nije odredio starosnu grupu za obradu datih tema. Ona misli da treba da ojačamo decu kako bi mogla u određenim situacijama da kažu „ne“ i kako ne bi bila žrtve emocionalnog ili seksualnog iznuđivanja.
- Imamo plan zdravstvenog obrazovanja koji uključuje pitanja mentalnog, fizičkog i zdravstvenog obrazovanja. To uključuje prevenciju od droge, alkoholizma i pušenja. Što se tiče seksualne edukacije, do sada su implementirani informativni programi. Važno je da roditelj sedne sa svojim detetom i razgovara sa njim o seksualnosti – rekla je Agota Pap.
Prema Robertu Tereku, psihologu u Osnovnoj školi „Majšanski put“ iz Subotice, u višim razredima osnovne škole, pitanje seksualnog obrazovanja je obično ograničeno na čas odeljenskog starešine. Dokle god je ovo tabu tema za većinu srpskih porodica, dete će se obratiti svojim vršnjacima za seksualno savetovanje i dobiti savete koji ne vode uvek ka dobrom ishodu.
- Već u sedmom i osmom razredu postoje problemi, jer većina roditelja ne objašnjava svom detetu ništa o seksualnosti. Dete prolazi kroz nekoliko faza tokom svog psihoseksulanog razvoja, što uključuje i samozadovoljavanje. Problem je što mladi ljudi isprobaju sve što vide na internetu ili čuju od svojih vršnjaka. Tinejdžeri žive svoje živote u virtuelnom prostoru, na društvenim mrežama gde stručna lica i roditelji nemaju pristup, te lako mogu postati žrtve virtuelne seksualnosti. Mnogi mladi ljudi koriste chat-programe gde razgovaraju sa nepoznatim ljudima ili se prijave za sajtove za upoznavanje. Ako ne budemo pažljivi, deca će lako postati žrtve pedofilije ili seksualnog uznemiravanja – rekao je Robert Terek. Prema njegovom mišljenju, pomenuti predmet i njegov nastavni plan i program nisu uključeni u osnovno obrazovanje, jer ne postoji društveni konsenzus o tome šta staviti u ovaj program. Istakao je nemački model, čija je prva faza fokusiranje na pružanje informacija. Nemački tinejdžeri će prvo naučiti o trudnoći i kontracepciji a u drugom delu programa će naučiti kako živeti u odgovornom partnerstvu i kako sprečiti seksualno nasilje i zlostavljanje.
U svetlu ovih podataka, može se reći da je roditeljski posao da sedne na vreme i razgovara sa svojim adolescentnim detetom o promenama u njegovom telu, šta je to siguran seks, koje su polno prenosive bolesti i metode kontracepcije, kako živeti u zdravom odnosu, kako oprezno koristiti Internet i izbeći virtuelno namamljivanje. Sve ostalo zavisi od mladih ljudi.
