Magija Božića iz mog detinjstva svakog decembra utiče na mene. Tada se ne prisetim pojedinačnih poklona, tema, dragocenosti već malih osmeha, zajedničkih interesovanja, hladnih snežnih bašta, melodije reči, zvuka crkvenog zvona, dedinog nakrivljenog šešira, hlebnih mrvica posutih vrapcima.
Badnje veče ima različito značenje za svakoga, slavimo ga na razne načine. Ima onih koji čekaju Isusovo rođenje, onih koji pozdravljaju zimsku kratkodnevnicu a ima i onih koji se raduju dugoočekivanom poklonu. Drugi bi voleli jednu toplu sobu, mirno mesto za spavanje, tanjir tople supe ili makar lepu reč, jedan spokojan dan. I makar jednom u godini, na dan Isusovog rođenja najviše iščekujemo tu unutrašnju bezbrižnost, mir i bezuslovnu ljubav.
Način na koji se pripremamo za ovo ne zavisi isključivo od nas samih, jer svi nosimo sa sobom porodično i društveno nasleđe i tradiciju. Ali kako uobličavamo našu sopstvenu dušu to je isključivo naša odgovornost. Ako svoju misteriju zasnujemo samo na spoljašnjosti nije sigurno da ćemo uspeti preživeti celovitost koju ovaj praznik nudi. Za sreću je potrebno mnoštvo sitnih zadovoljstava. Ako često vidim važne stvari u svetu, ako sam sposobna za to da primetim ono što je važno, imam veće šanse da dublje iskusim lepotu i dobrotu koju decembar krije. Ako uspem da se prepustim isčekivanju ljubavi onda je moguće da ću s vremena na vreme milostive trenutke dobiti na dar. I to je najviše što jedan praznik može da znači.
Možemo svi imati pažljivo opeglan beli stolnjak od damasta postavljen na Božićni sto oko koga se porodica okupi u miru, spokoj usamljenog udovca koji se sprema na ponoćnu misu, radoznalost dečaka koji otvara sjajne bombonice, radost komšijskog dečaka dok isprobava nove sanke.
Ono dete koje iščekuje prvi sneg- iščekuje dobro, to čekanje je ravno dugim dugim snežnim padavinama, kako je napisao Pilinski Janoš u Božićnoj poruci. Ovako divno čekanje, ljudsku dobrotu, male srećne trenutke i božju milost da nam svima donesu Božićni praznici!
