Ove prostorije su imale prvobitno dobru namenu, ali mnogi to ne uvažavaju. Naravno, građani izvlače deblji kraj. Javno preduzeće održava 158 skloništa, što je ukupno 33 500 kvadratnih metara zemljišta. U slučaju potrebe, ova mesta bi mogla da prime svega 29 500 ljudi od pola miliona Novosađana- piše na sajtu Radio 021. Mnogo skloništa je u posedu građana koji stanuju u tim zgradama. U Novom Sadu izdato je 98 skloništa što je 18 700 kvadrata prostora, zakup po kvadratnom metru iznosi od 32 do 207 dinara. Na prvi pogled, čini se kao dobar posao ali finansijski izveštaj govori drugačije. Javno preduzeće od 2013.godine posluje u gubitku, jer je do 2015.godine napravilo 180 miliona dinara duga. Suma od izdavanja nije dovoljna da pokrije troškove, što sada dovodi u pitanje održivost samog objekta. Skloništa se najčešće koriste kao skladišta, proizvodni pogon neke kompanije i kao fitnes centri. Izdavanje ovih objekata zadaje velike brige građanima. U ulici Vladike Ćirića je na mestu skloništa napravljen parking gde može stati 13 vozila a trenutno je tamo štamparija. Stanovnici su prilikom kupovine stana finansirali i izgradnju skloništa, ali ga je država dala u zakup privqatniku bez prethodnih konsultacija.
Sklonište je izgrađeno devedesetih godina, a stanari su kupovinom stanova a tri posto od cene je odvojeno za izvođenje radova. Sklonište bi trebalo da je u vlasništvu stanara ali čini se da nije tako u ovom slučaju. Leti se iz štamparije širi jak, neprijatan miris, po ceo dan držimo zatvorene prozore čak su se i obližnja drva osušila. Voleli bi da se objekat izda za skladištenje jer jednoj štampariji nije mesto među stambenim zgradama. Pokušali smo da rešimo problem ali nadležni organi nisu imali razumevanja-rekla je Nataša Milutinović, stanarka iz zgrade pored štamparije.
Inspekcija za zaštitu životne sredine kaže da se u štampariji ne koriste sredstva koja bi uticala negativno na okolinu ali se ne zna da li mašine rade u granicama dozvoljene buke. Visina buke nije merena, iako bi za tim bilo potrebe. U Javnom preduzeću koje je zaduženo za skloništa kažu da se ona nisu koristila za prvobitnu nameru jer je Zakon o vanrednim situacijama dozvolio promenu. Sklonište treba koristiti za prethodno jasno definisanu svrhu, ali zakon dozvoljava da se u nekim slučajevima upotrebi za drugu namenu, ukoliko nije u skladu sa potražnjom na tržištu-rekli su u javnom preduzeću.
