Arheološki lokalitet i turističko-informativni kompleks je u četvrtak prepodne svečano otvoren u Majdanu, koji je realizovan zahvaljujući jednom srpsko-rumunskom prekograničnom IPA projektu. Projekat pod nazivom Razvoj turizma u pograničnom području Banata iskorišćavanjem mogućnosti arheoloških lokaliteta Majdan i Parta realizovala su dva partnera iz Rumunije i opština Novi Kneževac.
Zainteresovane očekuje izložbeni prostor (Fotograf: Arpad Gergelj)
Na svečanom otvaranju okupljene su pozdravili, Ištvan Pastor, predsednik Saveza vojvođanskih Mađara, Silvia Davidoiu, ambasador Rumunije u Srbiji, dr Radovan Uverić, gradonačelnik Novog Kneževca i Tibor Pinter, stručni konsultant Ministarstva za evropske integracije Mađarske.
Ištvan Pastor se zahvalio lokalnim posvećenim ljudima na njihovom radu i izrazio nadu da je ovo dobra inicijativa da se u Majdan vrati život. On je rekao da su migracije izvršile veliki pritisak na ovaj kraj u poslednjih pet-šest godina, a sada se nadaju da će sa ovim novim kompleksom selo ponovo zaživeti. On je dodao da mu je veliko zadovoljstvo što je toliko ljudi prisustvovalo otvaranju i što je toliko njih radilo za ovaj cilj.
– Imam i ličnu vezu sa Majdanom, jer sam ovde živeo do svoje osme godine i veoma sam srećan što je nastao ovaj kompleks, jer stvara mogućnost da se život ojača i vrati u ovo selo. Posle muka iz proteklog perioda, ovde se sada može graditi drugačija budućnost, a toj nameni služi i granični prelaz prema Mađarskoj koji smo pre nekoliko godina predali, kao i ovaj projekat.
– Ovaj prekogranični projekat u centar pažnje stavlja deo naše istorijske prošlosti. U okolini je bilo mađarskih naselja, tako da su one deo naše mađarske prošlosti. Otkopane su mađarske građevine, grobovi i crkve, tako da imamo jaku vezu sa ovim arheološkim nalazima. Bilo bi veoma važno istražiti još uvek neistražena područja u opštini Novi Kneževac. Turizam bi trebalo da bude više u fokusu u selu zbog prošlosti i dostignuća naših predaka, truda porodice Talijan i arhitektonskog nasleđa, jer ovde ima šta da se vidi. Ovaj centar, koji smo danas predali, čini jedan element ovog niza atrakcija. Ovo mesto se mora ispuniti životom, i treba dovesti ljude ovde. Pokrajina može da obezbedi finansijska sredstva za izvođenje arheoloških iskopavanja, sa tim, da cilj uvek mora biti definisan. Reč je o dugoročnim i veoma skupim radovima, jer se mnogo informacija mora dostaviti odgovarajućim ljudima, pa je lista zadataka praktično beskonačna, rekao je Ištvan Pastor.
Dr Radovan Uverić, gradonačelnik Novog Kneževca, je isto istakao da je predata jedna veoma značajna ustanova i da će sve to služiti dobroj svrsi.
Silvia Davidoiu, ambasadorka Rumunije u Srbiji, govorila je, između ostalog, da je posle kovida posebno važno podržati programe koji razvijaju turizam, kao i da se turizam mora ponovo pokrenuti i na lokalnom nivou.
Otvaranjem lokaliteta nadaju se pokretanju turizma (Fotograf: Arpad Gergelj)
Tibor Pinter, stručni konsultant Ministarstva za evropske integracije Mađarske, rekao je da će Srbija i Rumunija i ubuduće nastaviti da zajednički realizuju mnoge IPA projekte, kao i da će ovaj projekat očuvati istoriju i nasleđe zajednice i razviti turizam.
Nandor Ujhelji, predsednik skupštine opštine Novi Kneževac, odgovarajući na naše pitanje rekao, da je u zajedničkom, prekograničnom IPA projektu, opština Novi Kneževac učestvovala sa srpske strane, a opština Patra sa rumunske strane.
– Realizacija projekta otpočela je još pre pandemije, ali je sticajem okolnosti završetak malo kasnio. S jedne strane, ovo mesto je značajno zbog toga što je ovde stajao jedan od najpoznatijih srednjovekovnih manastira, manastir Svetog Đorđa u Banatskom Aranđelovu, a sa druge strane jer želimo da ovde u Majdanu napravimo jedan turistički centar, koji još do pre par godina smatrao za naselje na slepom koloseku. Ogradili smo lokalitet, postavili osvetljenje i ovde napravili zgradu u kojoj možemo izložiti iskopane upotrebne predmete i kovanice, i učiniti ih javnom svojinom. Ubuduće će se u zgradi održavati razne radionice. Pre svega želimo da proširimo vest da je centar ovde napravljen, voleli bi da ga posećuju učenici osnovnih i srednjih škola, ali u isto vreme, pošto su mađarska i rumunska granica takođe u blizini, bili bi srećni kada bi zainteresovani došli i iz okolnih zemalja. U bliskoj budućnosti bilo bi dobro da se na neki način istaknu zidovi srednjovekovne crkve. Jedna od crkvi je iz 11. do 12. veka, a druga iz 14. i 15. veka. Zadatak stručnjaka je da to reše kako bi to postalo javna svojina, rekao je Nandor Ujhelji.
Aleks Mihok Kucora, predsednik mesne zajednice Majdan i Rabe, nada se da će selo biti stavljeno na turističku mapu. On je dodao da je selo lako dostupno biciklom, pa će posetioci moći da pogledaju kompleks i tokom biciklističkih tura.
– Želeli bismo da proširimo izložbu sa još nalaza, kao i da učinimo vidljivim iskopine koje bismo mogli da predstavimo posetiocima. Pripremamo i kulturne programe za odrasle i decu, rekao je predsednik mesne zajednice.
Na svečanoj primopredaji kompleksa u Majdanu, prisutni su počašćeni kulturnim programom, tokom kojeg su nastupili i folklorne plesne grupe Laslo Baćanji-Stratman i Milan Ajvaz.
Nyitókép: Lokalitet u Majdanu predstavlja deo naše mađarske prošlosti, rekao je Ištvan Pastor u svom govoru za ovu priliku (Fotograf: Andraš Otoš)
