Kao i prethodnih godina i sada su u Tušvanjošu razgovarali o aktivnostima prekograničnih mađarskih partija. U četvrtak je vođena rasprava o ovim političkim organizacijama, koje se u skladu sa evroskim standardima, bore za prava manjina i za njihovo ostvarivanje. O iskustvima u Vojvodini je Ištvan Pastor, predsednik Vojvođanskog Mađarskog Saveza, podneo izveštaj. Đerđ Čoti, predsednik Instituta za zaštitu manjinskih prava, je rekao da bi na prekograničnim teritorijama mađarskog življa na autonomiju, imali subjektivno pravo. Da bi se ovo ostvarilo neophodna su tri uslova: volja zajednice, volja većinskog naroda i kao treće spoljni pozitivni politički pritisak, što bi trebala Evropska Unija da čini. Na ovu konstataciju je reagovao Pastor: nažalost, u politici ništa ne sleduje, sve je pitanje volje, borbe i dijaloga. Rekao je da u Vojvodini prema poslednjem popisu stanovništva, živi 256 hilada Mađara, međutim zbog starenja stanovništva i zbog raseljavanja, ovaj broj se smanjuje. Za sada, nema znakova zaustavljanja ove tendencije. Pomoć Mađarske Vlade, program za razvoj privrede je veoma značajan korak, rekao je predsednik VMS-a. Mađarska manjina se ne doživljava u Srbiji kao faktor rizika, već čini poštovani i prihvaćeni deo srpskog društva.
-Ovo nije slučajno tako. Ranije nije bila takva situacija. Dugogodišnji posvećen rad VMS-a je zaslužan da se danas ovakve rečenice mogu izgovoriti. Naravno da je doprinelo i to da su odnosi između Srbije i Mađarske na veoma visokom nivou u čemu je velika uloga i naše partije. Danas vojvođanski Mađari napreduju u dobrom pravcu u ostvarivanju pojedinačnih i kolektivnih prava- izjavio je Pastor.
Po njegovom mišljenju, uspeh se može proknjižiti samo u slučaju da za stolom gde se odlučuje sede i članovi manjinskih partija, u pritisak sa spoljne strane ne veruje, inače bi Rumunija i Slovačka bile najuspešnije po pitanjima manjinskih prava, pri završetku procesa Evroskog pristupanja. Pastor je izneo da se u Vojvodini čeka na usvajanje dva zakona Nacionalnog saveta. Smatra važnim i postojanje jake civilne mreže za ostvarivanje prava manjina, dok smatra opasnim pojedice i organizacije koje se predstavljaju kao civilne. Tako nešto se pojavilo i u Vojvodini pre dve godine, ali su pali pokušaji da se unese razdor u zajednicu. Prekogranična mađarska zajednica mora imati zajedničke poglede, zajedničke ciljeve, treba da prate isti pravac, ja u to verujem-rekao je. Kao zadak postavlja jačanje zajednice.
O kolektivnim pravima ni reči!
O rezultatima izbora prošle godine u Rumuniji je referisao Atila Korodi, član Mađarskog Demokratskog Saveza u Rumuniji. Partija je osvojila 6,5% učešća, tako da je došla do značajnije uloge, i ostvarili su saradnju sa Socijaldemokratskom-liberalnom većinom.
Napredak je ostvaren u sistemu socijalne zaštite kod Mađara iz Transilvanije, ali još neke „stresne stvari” ostaju da se reše, kao što je proslava 15.marta u Rumuniji. Problem je što Rumunija ne želi da govori o kolektivnim pravima, sad je spremna da pregovara o individualnim pravima. Sličan zaključak je doneo u pogledu Slovačke, Menjhart Jožef, predsednik Partije mađarske zajednice u Slovačkoj, koji je rekao da država primenjuje asimilaciju individualnih prava umesto kolektivnih. Kritikovao je Most-Hid političku organizaciju jer postižu maksimalan uspeh sa minimalnim rezultatima, koje će kasnije teško proširiti. Kao na primer, spominju se propisi koji se odnose na prevoz, uvođenje obaveštenja na mađarskom jeziku, gde ne pripada i kupovina karata na mađarskom jeziku. Dodao je da su površna ovlašćenja za upravljanje predmetima u vezi sprovođenja autonomije.
Ustavni amandman u Ukrajini obavijen velom
Bivši SSSR je imao bolja sredstva za ostvarivanje manjinskih prava, ali ona su nestala usled jačanja nacionalizma u Ukrajini, ocenio je Brezovič Laslo, predsednik Udruženja mađarske nacionalne zajednice u Zakarpatskoj oblasti. Ukrajinski zakon se bavi drugim predmetima, prvenstveno zaštitom ukrajinskog jezika, a u sferi obrazovanja ne „garantuju” nego stavljaju kao „mogućnost” obuku na mađarskom jeziku. Tvrdi da su takve promene obavijene velom u ustavnom amandmanu.
Vlada Srbije nije napravila barijere
Prekogranični ekonomski razvoj je bila zajednička tema predavanja na Univerzitetu u Tušvanjošu, a jedan od jučerašnjih razgovora je bio o vojvođanskim aspektima, o kojima je govorio Ištvan Pastor, predsednik Saveza Vojvođanskih Mađara. Učesnici su bili zainteresovani za prijem programa koji finansira Mađarska. Predsednik partije je rekao da prijem zavisi od toga koliko će mađarska zajednica uspeti da izgradi sistem odnosa sa vodećim političarima većinskog naroda. Jedan od zadataka manjinskih političkih partija je da ne odustaju od svojih interesa i ne konsoliduju se sa većinskim narodom. Kako su odnosi mađarski zajednica dobri, ne nailazimo na otpor sa srpske strane.
Jedino su se pojedini mediji suprotstavljali nekoliko nedelja, ali se to završilo kada je Vlada Srbije dala jasnu podršku i objašnjenja na postavljena pitanja, te je svaka investicija koja dolazi iz inostranstva dobra za državu. Pravi problem je bio mali deo Mađara, koji nas je napadao i nazvao program mutljavinom. Istakao je da za pola godine, nakon 13 konkursa i 5000 podrške, nisu mogli naći opravdanja za njihovu procenu.
Ne znaju šta je to biti manjinski starosedeoc
Akcijom prikupljanja potpisa vezano za manjine u Evropi, zajedno sa Minority Safe Pack voleli bi da učine vidljivijim manjinske zajednice u donošenju evropkih zakona. Jedan od začetnika ovoga je Porčalami Balint, Izvršni predsednik Mađarskog Demokratskog saveza Rumunije, koji je izneo: važno je da se manjine pojavljuju u okvirima zakona, među teškoćama je spomenuo i da današnja Evropska javnost ne zna šta znači biti manjinski satrosedeoc jer kada se spominju manjine, u prvom redu im padaju na pamet migranti ili seksualne manjine. Na to je podstakao svakog državljana Unije, da potpiše inicijativu na stranici jogaink.eu i da doprinesu rešavanju pitanja u Briselu. Vreme je da se EU počne baviti bitnim pitanjima. Deli Andor, predstavnik Narodne partije Fides u Evropskom parlamentu iz Vojvodine, je procenio da je ovo jedinstvena inicijativa koja je postala deo tekućeg zakonodavnog procesa na nivou EU. Kao što kaže, Unija se do sada nije bavila pitanjima nacionalnih manjina, njihov slučaj prvenstveno reguliše sa ekonomske tačke gledišta, na primer, propisima o slobodnom kretanju radne snage i ostalo. Podsetio je da je Evropska komisija ranije našla propust u inicijativi, a sada je krenulo sakupljanje potpisa što će se završiti sledećeg proleća. Do tada, biće potrebno milion potpisa iz ukupno sedam država Unije. Na Slobodnom univerzitetu i u đačkom taboru sinoć su Nađ Fero i Beatrisa, kao i Anna and the Barbies zabavljali publiku. Danas će u okviru Karpatskog basena političari analizirati položaj prekograničnih mađarskih zajednica kao centralni događaj. U večernjim satima, na velikoj sceni, nastupa poznata grupa Škorpion u Banji Tušnad.
