Budućnost je ukorenjena u obrazovanju

Ovogodišnja, 27. po redu Subotička letnja akademija Udruženja prosvetnih radnika Mađara Severne Bačke, dobila je naziv „Budućnost obrazovanja, obrazovanje budućnosti”, čiji učesnici, kao i četrdesetak i jedan govornik sagledavaju ovu temu iz više uglova, dotičući se i mnogih drugih važnih tema.

Otvaranje Letnje akademije održano je juče u svečanoj sali gradske kuće, gde je Ibolja De Negri, predsednica ovog udruženja, pozdravila okupljene:

– Pored stručnog usavršavanja vojvođanskih nastavnika koji predaju na mađarskom jeziku, kao i negovanja maternjeg jezika i očuvanja identiteta, cilj je da nastavnicima pružimo nova znanja, nove ideje i nove perspektive za savremeni, aktuelni obrazovno-vaspitni rad. Danas, u našem ubrzanom svetu, svakodnevni život sadašnjih nastavnika je pun izazova, jer globalizacija, tehnologija i društvene promene neprestano oblikuju pedagoški svet. Škole moraju razviti veštine koje će pomoći budućim zaposlenima, koji još trenutno sede u učionicama ili će sedeti u učionici u budućnosti, da sa odgovarajućim kompetencijama održe korak u svetu koji se brzo menja, istakla je Ibolja De Negri.

Dr Zoltan Maruža, državni sekretar zadužen za javno obrazovanje u Ministarstvu unutrašnjih poslova Mađarske, istakao je značaj rada nastavnika i Letnje akademije:

– Mađarska vlada je odgovorna za Mađare u inostranstvu, uključujući i obrazovanje, budući da je budućnost ukorenjena u obrazovanju.

– Kada govorimo o mađarskom obrazovnom sistemu van granica matice, reč je o ukupno 3.500 vrtića i škola u kojima se nastava odvija delimično ili u potpunosti na mađarskom jeziku. Broj ljudi koji nastavu pohađa na mađarskom jeziku u Karpatskom basenu, van granica matice, iznosi oko 250.000 ljudi. Mađarski institucionalni sistem obuhvata oko 6.000 javnih obrazovnih institucija, koje opslužuju milion i po stanovnika. To takođe govori da smo prisutni na velikom prostoru, na mnogim lokacijama, ali je broj zaposlenih manji od proseka. Nakon mnogo godina, došlo je do promene u obrazovno-vaspitnim subvencijama mađarske vlade, iznos subvencije sada iznosi 100.000 forinti umesto dosadašnjih 22.000 forinti. Verujemo da će ovo delovati i kao podsticaj za izbor institucija sa mađarskim nastavnim jezikom. Program za upis i program školskih autobusa su u toku, ali se poslednjih godina mađarska vlada fokusira i na razvoj vrtića, jer izbor vrtića vrlo često utiče i na izbor škole. Od 2016. godine u Karpatskom basenu je urađeno 900 razvojnih projekata i investicija u vrtićima, renovirano je pedeset vrtića i izgrađena su dva nova vrtića u Vojvodini, istakao je Zoltan Maruža, koji je govorio i o digitalnim mogućnostima i resursima.

– Sav novi sadržaj koji je uključen u udžbenike, kao i na nacionalnom javnom obrazovnom portalu, dostupan je i za preuzimanje i može ga koristiti svako u Karpatskom basenu. Sada je situacija potpuno drugačija nego kada su udžbenici morali da se fotokopiraju, pa čak i švercuju preko granice. Digitalna merenja vršimo i na onlajn platformi, a daćemo mogućnost učešća u njima i obrazovnim institucijama van granica matice, a ovo merenje pokazuje gde se one nalaze u zajedničkom obrazovnom prostoru. Ovi podaci mogu poslužiti kao pouka i doprineti razvoju. Nastojimo da ono što razvijamo za ljude kod kuće učinimo dostupnim svuda van granica matice, dodao je Zoltan Maruža.

Između ostalog, Žolt Sakalaš, potpredsednik Pokrajinske vlade i pokrajinski sekretar za obrazovanje, istakao je da je Letnja akademija Udruženja prosvetnih radnika Mađara Severne Bačke i dalje odličan forum za sticanje znanja:

– U našem svetu koji se brzo menja, morate brzo da se prilagodite svemu. Potrebne su i nove metode i novi pristupi u obrazovno-vaspitnom radu za motivisanje učenika i razvijanje kompetencija. Zadatak učitelja je težak, složen i dostojan poštovanja, zato on neprestano uči i ide u korak sa vremenom. Za Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne zajednice važan zadatak je da stvori uslove za kvalitetan i efikasan rad naših nastavnika. Upravo zbog toga podstičemo stručno usavršavanje nastavnika, trudimo se da školama obezbedimo neophodnu opremu, renoviramo ustanove, osavremenjujemo  i unapređujemo nastavni plan i program, kao i udžbenike, čuli smo od Žolta Sakalaša.

Okupljene je pozdravila i Hajnalka Matin, pomoćnica gradonačelnika zadužena za obrazovna, socijalna i zdravstvena pitanja grada Subotice:

– Nastavnici su suočeni sa ogromnim izazovima, očekivanja i metode se menjaju, a to podrazumeva potrebu da se nastavnici kontinuirano usavršavaju. Nema budućnosti bez dobrih nastavnika, ali nema ni dobrih škola bez besplatnog, modernog i kvalitetnog obrazovanja. Važno je da školski sistem pruži znanja koja našoj deci mogu pružiti sigurnu budućnost. Reforma obrazovanja je jedno veoma široko društveno pitanje i zahteva političku volju. Naš glavni cilj je da razvijemo obrazovanje na mađarskom jeziku i da ga uskladimo sa očekivanjima 21. veka. Jedan od glavnih faktora da naša deca ostanu u domovini je obrazovanje na maternjem jeziku. Zato se svake godine trudimo da održimo mala odeljenja. To je i osnova našeg opstanka, jer je jedan od stubova našeg razmišljanja ostanka u rodnoj zemlji – uz kulturu, upotrebu jezika, informisanja i religioznosti, – obrazovanje, rekla je Hajnalka Matin.

Dr Natalia Varadi iz Beregsasa je pozdravila učesnike u ime sestrinskih organizacija u Karpatskom basenu:

– Prosvetna profesija nije samo posao, već doživotna misija. Nastavnici takođe igraju izuzetnu ulogu u prenošenju naše kulture i tradicije. Nastavnici ne samo da obrazuju, već i prenose vrednosti i inspirišu mlade ljude. Čak i najbolje opremljene škole su samo zgrade, a nastavnici ih ispunjavaju suštinskim sadržajem koji oblikuje budućnost. Obrazovanje stvara čoveka, čovek stvara domovinu, a naši nastavnici su ambasadori ovog principa. Državi koja dobro funkcioniše i razvijenom svetu su veoma potrebni nastavnici. Nijedan kompjuterski softver ili digitalni uređaj ne mogu zameniti ljubav, pažnju, brigu i strpljenje podučavanja dece. Mada su mađarski nastavnici u Vojvodini, Transilvaniji, Slovačkoj i Zakarpatju u različitim situacijama, njihovi izazovi i ciljevi su isti, da održavaju i razvijaju škole naše nacionalne zajednice. U našoj zemlji se vodi rat, dosta vremena provodimo po skloništima i podrumima, oglase se sirene za vazdušni napad, tokom školske godine često nije bilo ni struje ni grejanja, ali su nam nastavnici kao plamen sveće u mraku, pokazuju pravac, daju toplinu i teraju strah iz dečijih srca, čuli smo od dr Natalie Varadi.

Prvo predavanje na temu budućeg obrazovanja održala je dr Orsolja Ferenc, ministarska komesarka Mađarske. Pored ostalih, na otvaranju su prisustvovali i Peter Horvat, predsednik Nacionalnog javnog tela nastavnika Mađarske, David Kiš, načelnik odeljenja kabineta predsednika kancelarije za obrazovanje Mađarske, Ana Andrea Benjovski, konzul Generalnog konzulata Mađarske u Subotici, Tatjana Varju Potrebić, članica Izvršnog odbora Nacionalnog saveta mađarske nacionalne manjine zadužena za pitanja obrazovanja, Janoš Puškaš, direktor Pedagoškog zavoda Vojvodine, dr Valeria Pinter Krekić, zamenica dekana na Učiteljskom fakultetu na mađarskom nastavnom jeziku zadužena za obrazovanje, Čaba Mandak, izvršni direktor Inovativne pedagoške radionice iz Mađarske.

Na manifestaciji su članovi Palićkog grunda za glumu izveli odlomke iz mjuzikla „Negde u Evropi“.