„Hetvege” stvara i prenosi vrednost

Povodom izlaska hiljaditog broja novinskog dodatka „Mađar soa“ pod nazivom „Hetvege“, govorili smo o svemu što je ugledalo svetlost dana na kolumnama ove publikacije u poslednjih dvadeset godina na temu „Hiljadu vik(end)a“. Naši gosti, bivši urednici Zoltan Nemet i Erika Kabok, kao i Đula Halas i Endre Mariaš, sadašnji urednici ovog novinskog dodatka, pričali su nam o zanimljivostima u vezi sa uređivanjem novina, o kojima ni novinari često nemaju pojma. Prema rečima Marte Varju, glavne i odgovorne urednice „Mađar soa“, nimalo ne grešimo, niti preterujemo, ako tvrdimo da se već skoro osamdeset godina najveće interesovanje čitaoci iskazuju za novine nedeljom, za nedeljni „Mađar so“. I sada i ranije, „Mađar so“ je nedeljom izlazio sa bogatim sadržajem, raznolikim žanrovima, odabranim temama i kvalitetnim pisanjem.

– Bilo je vremena kada nas je Mađara bilo mnogo više, a svaka druga mađarska porodica u Jugoslaviji imala je „Mađar so“ na stolu. Nedeljne novine su bile omiljene. Čak nije mogao ni bilo koji novinar da piše u tim brojevima; u listu su mogli da se nađu samo pisanja istaknutih i najboljih. Pojaviti se u nedeljnom broju je značio jedan profesionalni nivo, prisetila se je na svečanosti glavna urednica.

Reportaže, šareni članci, portfoliji, humor i drugi žanrovi takođe su se našli u proširenom nedeljnom izdanju „Mađar soa“. U mnogim porodicama čitanje novina je bilo gotovo svojevrsni ritual, a nedeljna popodneva uglavnom su bila okupirana ovom aktivnošću. – Stranice novina su podeljene među članovima porodice, a svako je čitao po svom interesovanju, prisetila se glavna urednica.

Takozvana nedeljna pisanja, koja su za magazin, sastavljena su u grupu, a od marta 2004. godine izlaze kao poseban novinski dodatak pod nazivom „Hetvege“. Sledeće godine, kada „Mađar so“ napuni 80 godina, možemo proslaviti 20. rođendan novinskog dodatka „Hetvege“.

– Danas smo se okupili da se osvrnemo na prošlost nakon izlaska 1000. broja i da razgovaramo o planovima i budućnosti. Sadržaj ovog novinskog dodatka se donekle menjao tokom skoro dve decenije i već duže vreme uglavnom sadrži reportaže. Uvođenje dvodnevnog broja za vikend i njegovo plasiranje subotom ne može se reči da je bio jednoglasan uspeh među čitaocima, jer je za njih „Mađar so“ zaista pripadao nedeljnom prazniku, ali su je vremenom prihvatili, podsetila se glavna urednica o počecima vezanim za ovaj novinski dodatak.

Zoltan Nemet je govorio o tadašnjim uslovima koji su karakterisali početak novinskog dodatka „Hetvege“. Prema njegovim rečima, u vreme kada je „Hetvege“ pokrenut, „Mađar so“ je doživljavao svoje najružnije i najteže doba, reorganizacije i smanjenje broja zaposlenih otežavali su rad, a činjenica da su u prethodnom periodu, zbog ratova, mnogi dobri novinari napustili list, doprineli su svemu tome. U lošim okolnostima, morali su da naprave novi list koji će zameniti „Mađar so“ nedeljom, koji je ukinut. „Hetvege“ je nastao po uzoru na dnevni list Danas, koji je u to vreme bio prvi list koji je izbacio nedeljni broj iz svojih publikacija i spojio ga sa subotnjim. Naziv „Hetvege“ takođe dolazi od Zoltana Nemeta.

Prema Eriki Kabok, ukidanje „Mađar soa“ nedeljom je zapravo bila samo transformacija, u novinskom dodatku „Hetvege“ sve što je ranije bilo u nedeljnim novinama pojavilo se na isti način, bez formata magazina, samo odabrano, u mnogo elegantnijem obliku nego ranije. – „Hetvege“ novinski dodatak ne treba čitati za informisanje, u „Hetvege“ može da stane sve. Detaljnije, u većem obimu nego drugde. Dobre novine možemo napraviti samo ako to radimo zajedno, smatra Erika Kabok, a po njoj urednik je samo kormilar. – Novinarstvo nije trka sa jednim pobednikom. Novinarstvo je saobraćajna raskrsnica sa mnogo koloseka. Možete krenuti na bilo kom od njih, svako može biti najbolji, smatra bivši urednica novinskog dodatka„Hetvege“.

Endre Mariaš je rekao da „Hetvege“ stvara i prenosi vrednost: – Za mene je „Hetvege“ pozitivna priča, pisanje u novinskom dodatku „Hetvege“ je uvek bilo pitanje prestiža. Radio sam danima na svakom članku iz dodatka „Hetvege“, želeo sam da isporučim savršen materijal. Najveći izazov u ​​uređivanju je da ostanete ažurni, što se mora održavati mesecima i godinama. Težimo raznolikosti i prenosimo vrednost. Bavimo se stvarima koje i sami smatramo vrednim. Istovremeno, stvaramo vrednost tako što smo referentna tačka, tako što nam ljudi dolaze i govore nam koliko uživaju čitajući „Hetvege“. Stvaramo vrednost rađanjem svake serije i svake knjige, sa ove tačke gledišta važnost novinskog dodatka „Hetvege“ i „Mađar soa“ je veoma velika, objasnio je Endre Mariaš.

Za Đulu Halasa uređivanje dodatka „Hetvege“ predstavlja veliki izazov, prema njegovim rečima, zajedničko uređivanje samo čini dodatak bogatijim. – Ima dosta mladih novinara kojima se teme moraju mnogo da se objašnjavaju, moraju da se uvedu, da im se opiše. Kao i mi, i oni vremenom nauče, podsetio je Đula Halas na istinu ove profesije.

„Hetvege“ je zaslužan i za nekoliko serijala reportaža koji se bave istorijom i svakodnevnim životom Mađara u Vojvodini, od kojih su neke bile tema i knjiga: „Sorvanjletben“ („Život u rasejanju“), koji se bavi sudbinom mađarske dijaspore u Vojvodini, kao i naša serija pod naslovom „Menedekben“ („U utočištu“), koji je urađen za šezdesetogodišnjicu Mađarske revolucije 1956. godine. U to vreme u Pešti se nalazio dopisnik „Mađar soa“, a reportaže našeg lista su bile bolje od onih iz novinskih listova iz Mađarske. Treća publikacija novinskog dodatka „Hetvege“, „Zugtak a harangok“ („Zazvonila su zvona“), objavljena je za stogodišnjicu Trijanonskog mirovnog diktata.