Mnogo više od dnevnog lista

Sala za sastanke sedišta „Mađar soa” bila je puna svakog dana u prazničnoj nedelji. Ovo takođe dokazuje da je naša zajednica, koja ima nezamenljiv intelektualni kapital, sprovela niz događaja, sa kojima je popunila jednu prazninu, istakla je u svom pozdravnom govoru Edvina Erdedi, v.d. direktora DOO Magyar Szo Kft-a. I juče su redovi stolica bili prepuni: usledilo je osam panel diskusija, na kojima smo se pripremali za izazove naredne godine. Naš cilj je da pred sobom iscrtamo utemeljen put, dodala je v.d. direktora. Istovremeno, izrazila je zadovoljstvo, što su, pored osoblja „Mađar soa”, na diskusiju pod naslovom „Novine” došli i zaposleni iz nedeljnog lista„Het nap”, RTV Vojvodine i Novosadskog radija, kao i „Pannon” RTV-a i Subotičkog mađarskog radija, ali isto tako je bio zastupljen i mađarski dnevni list „Mađar nemzet”.

Na prvoj panel diskusiji o „svetu vesti i lažnih vesti”, svoje mišljenje izneli su Andraš Gustonj, glavni i odgovorni urednik mađarske redakcije Novosadskog radija, Ištvan Ternovac, zamenik glavnog i odgovornog urednika mađarske redakcije Novosadskog radija i vojvođanski reporter radija „Košut”, kao i Marta Varju. glavna i odgovorna urednica „Mađar soa”. Glavna i odgovorna urednica našeg lista je skrenula pažnju da postoji namerna proizvodnja lažnih vesti, a zadatak novinara i urednika je da ovaj sadržaj filtriraju. Ištvan Ternovac je istakao da, po njegovom mišljenju, mađarski medijski prostor u Vojvodini isključuje lažne vesti iz objavljenih sadržaja. Sagovornici su se složili da su lažne vesti porasle posebno sa širokom upotrebom interneta. Međutim, prema Andrašu Gustonju, mi donekle preuveličavamo značaj lažnih vesti. Industrija nikada nije bila tako podeljena kao danas: različite strane pristupaju istoj temi na potpuno različite načine, a to svakako nije sa lošim namerama. Raspravu je vodila Šara Lacko Varju, urednica „Mađar soa”.

VREDNOST ŠTAMPANIH MEDIJA

Urednica Agneš Homolja Horvat razgovarala je sa svojim gostima o herojskim danima lista. Erika Kabok, urednica dodatka „Hetvege” našeg lista, istakla je značaj analitičkog pisanja štampanih medija, koje po njenom mišljenju ne mogu preovladati u onlajn prostoru, ali je vrednost reportaža, feljtona i beleški tolika, da važnost štampanih medija mora ostati. Naša misija je da se bavimo sopstvenim životima i pričama običnih ljudi, naglasila je ona. Arpad Dioši, urednik rubrike „Javni život” našeg lista, govorio je o tome da iako štampane novine u brzini gube tlo u odnosu na onlajn platforme, njihov sadržaj je nezamenljiv. Filtrira vesti, daje vremena da ih analizira, a iza pripreme finalnog proizvoda stoji jedan kreativan proces, tako da štampane novine postaju luksuzni proizvod u današnjem svetu, rekao je on. Prisutni su se složili sa Ištvanom Latakom, šefom sportske sekcije „Mađar soa” i urednikom našeg dodatka „Sportvilag”, da će pre ili kasnije pisana štampa i onlajn forma naći funkcionalnu fuziju. On je istakao i misiju „Mađar soa”, kroz koju se i vojvođanski sportisti uključuju u javnu svest.

ONLAJN JE BRŽE, ALI ŠTAMPANI MEDIJI SU VREDNOST

Mlađa generacija je takođe iznela svoje mišljenje o odnosu internet sajtova sa vestima i štampanih medija, na pitanja Andree Balaž, urednice sajta „Mađar soa”. Peter Antalovič, zaposleni našeg lista, skrenuo je pažnju na široke mogućnosti onlajn prikaza. Prema rečima mlađih ljudi, dužim izveštajima i intervjuima je mesto i u onlajn prostoru. Mogu da prikažu isti broj pogodaka kao brze vesti, samo što im je za to potrebno duže vreme. Internet može biti produžena ruka štampanih medija, naglasila je u razgovoru Čongor Fehervari, urednik sajta „Pannon” RTV-a. Endre Mariaš, zamenik glavnog i odgovornog urednika dnevnog lista „Mađar so”, takođe je istakao značaj saradnje štampanih i onlajn medija. On je naglasio: u ovom trenutku treba razmisliti kako i u kom obliku to možemo postići. Međutim, tokom procesa povezivanja, moramo imati na umu da ne možemo žrtvovati autentičnost po cenu brzine. Istovremeno, istakao je i značaj edukativne namere kojom podstiče mlade čitaoce da zajedno koriste ova dva oblika objavljivanja.

DA BI NEKO POSTAO ČITALAC, TREBA GA EDUKOVATI!

Današnji štampani mediji za decu takođe se moraju suočiti sa izazovima virtuelnog prostora. U vezi sa edukacijom čitalaca, spisateljica Roža Jodal je skrenula pažnju na važnost ličnih odnosa. Kao primer naveo je Jutku Hadaro, amblematičnu i imaginarnu figuru jedne od kolona „Jo pajtaša”, sa kojom su se vojvođanska deca, zahvaljujući piscu, decenijama poistovećivala u kolumnama „Jo pajtaša”. Pesnikinja Monika Čik, spisateljica i urednica dnevnog lista „Mađar soa, takođe je spomenula svoja iskustva. Na predstavljanjima svojih knjiga za decu iskusila je da su dečija radoznalost i kreativnost neograničeni, a uz pravilno vođenje, spremni su da stvaraju zajedno sa autorom. Grafički dizajner Ildiko Moric i Erna Terek, urednica časopisa „Mezeškalač” i „Jo pajtaš”, prijavile su slična iskustva. Odgovarajući spoj ilustracije i sadržaja podstiče decu na dalje razmišljanje. Moderatorka diskusije Livia D.Tot, novinarka „Mađar soa”, navela je kao primer Marcipana Medenog, imaginarnu vevericu iz „Mezeškalača”. Veverica „Mezeškalača” razgovara sa decom već tri godine. Pomenuta figura se ponovo pojavljuje u radovima konkursa crteža „Mezeškalača”, koji su u ponedeljak bili izloženi u našem sedištu, rekla je urednica naših dečijih časopisa. Tokom razgovora bilo je reči i o naporima inostranih dečijih časopisa i onlajn platformi koje su razvijene za decu, a sve one imaju interes da edukuju čitaoce, što treba tretirati kao zajednički interes, skrenuli su pažnju na ovu mogućnost saradnje učesnici razgovora.

ZAŠTO SU DOBRI FELJTONI?

Gost prve panel diskusije u popodnevnim satima bio je Ištvan Fodor, penzionisani urednik “Mađar soa” i kolumnista feljtona Aron Ternovac. Razgovor je vodio Peter Antalovič.

Feljton je stilski blizak književnosti, a ipak je novinarski žanr. Novinama možete dodati boju na svaki način, ali koje opcije imate?

– Nalazimo da čitaoci vole živopisno pisanje reportaža. Što me je uverilo da se vredi ovim baviti. Kada sam počeo da pišem feljtone u rubrici „Terasa“, za tri meseca sam dobio više pozitivnih povratnih informacija od čitalaca nego za pet godina kada sam se bavio drugim temama, rekao je Ištvan Fodor.

– U današnjem ubrzanom svetu, pomislili bismo da ljudi nemaju vremena za čitanje feljtona, jer vas to uvodi dublje u zadate teme i morate ipak da razmislite o tome. Ipak, dobijam i mnogo povratnih informacija od čitalaca, što sugeriše da to može nekako da isključi ljude od svakodnevnice, zaustavi ih na trenutak i natera ih da razmisle o tome, rekao je Aron Ternovac.

VISINE I DUBINE

Voditeljka sledeće panel diskusije bila je Dženifer Kasa, zaposlena u našem dnevnom listu. Zašto su važne vesti iz kulture? O tome je pitala goste Katalin Mihalji, urednica kulturne rubrike našeg lista, Aniku Madar, urednicu kulturnog programa Novosadskog radija, i Suzanu Dedić, glavnu urednicu Subotičkog mađarskog radija.

– Želimo da prikažemo vrednosti sa temama o kulturi. To se odnosi i na novine, kao i na radio i TV, rekla je Katalin Mihalji.

 – Kada sam počela da pravim kulturni program SMR, razgovarali smo na ovu temu sat vremena nedeljno. Kasnije je za kulturni program izdvojen jedan sat dnevno. U početku sam se toga uplašila, ali sam brzo shvatila da je ovo vreme moguće ispuniti bez problema, naglasila je Suzana Dedić.

– Smatram da se svet menja. Ljudi žele da dobiju kratke informacije što je brže moguće. To smo rešili tako, što smo ukratko obaveštavamo slušaoce u emisiji vesti, a kasnije u kulturnom programu detaljnije izveštavamo o datom događaju, rekla je Aniko Madar.

SLAVNE I LIČNOSTI I SELEBRITI OSOBE

Ko je slavna ličnost, a ko je selebriti? Da li su medijima potrebni? Tokom panel diskusije, Nikoleta Kalai Gebleš, novinarka „Mađar soa“, pitala je goste Roberta Kartalija, zamenika glavnog i odgovornog urednika nedeljnog časopisa „Het nap“, Magdalenu Kovač, voditeljku, urednicu i novinarku Novosadskog radija i Arpada Kurcinaka, šefa deska redakcija RTV Vojvodine.

– Selebriti osobe su takozvane proslavljene ličnosti koje su proslavili tabloidi. Moramo razlikovati priznate ljude, slavne ličnosti i selebriti osobe. Po mom mišljenju, rangiranje ide ovim redosledom, a selebriti osobe su na dnu, rekao je glavni urednik časopisa „Het nap“.

- Nova kategorija su influenseri. To su proizvođači sadržaja koji utiču na ljude. Ne želimo da sudimo, da li to rade na dobar ili loš način. Oni objavljuju na raznim onlajn platformama i nisu im potrebni medijima, rekla je Magdalena Kovač.

– Bitno je izveštavati o priznatim ljudima, ali su za tabloide važnije poznate ličnosti. Nema potrebe za njima u javnim medijima, naglasio je Arpad Kurcinak. U tome su se složili sagovornici i publika.

VAŽNOST DOBRIH FOTOGRAFIJA

Reka Guljaš, novinarka našeg lista, razgovarala je sa Edvardom Molnarom i Jožefom Gergeljem, fotoreporterima „Mađar soa“, i karikaturistom Palom Lephaftom.

– Zadatak fotografije je da privuče pažnju čitaoca. To je ono što prodaje novine ili taj određeni članak. Dobra fotografija gleda na svet kroz suštinu lista, rekao je Pal Lephaft.

– Medijska fotografija koja se pojavljuje u novinama ponekad govori više od bilo koje reči, pa je potrebna velika pažnja pri izboru slike. Ljudi su vizuelni, pa je potrebno objaviti sliku koja nešto saopštava, rekao je Jožef Gergelj.

– Fotograf ne koristi oči samo da ne bi udario u zid, već postoji i takozvano fotografsko oko. Dobra slika je nešto što je dobro za pogledati, to je jasno. Ako govorimo konkretno o fotografiji za štampane medije, osim estetike, važno je da ona prenosi i informaciju, rekao je Edvard Molnar.

Na današnji dan praznične nedelje „Mađar soa“, Štamparija „Forum“ je bila u centru pažnje. Proslava počinje u 11 časova, tokom kojeg se otvara izložba fotografija iz proteklih 65 godina, ali se održavaju i stručne rasprave, kao i prijem za goste.