Nikada u Vojvodini nije bilo jubilarne manifestacije koja je obuhvatala toliko različitih programa, obraćala se tolikom broju ljudi i pripremala sa tako velikom saradnjom, kao sada, u programu povodom 200 godina od rođenja velikog mađarskog pesnika pod naslovom „Pokreni se! Petefi!”. U dodatku „Hetvege” našeg lista biće pokrenut nedeljni serijal pod nazivom „Petefi na drugačiji način”, koja je sastavni deo ovog programskog niza.
Centar za obrazovanje, istraživanje i kulturu vojvođanskih Mađara je glavni nosilac i koordinator ciklusa događaja, koji je osmislila književnica Ildiko Lovaš, rukovodilac „VM4K”.
– Negde sredinom godine počela sam da razmišljam kako da se pripremimo za Petefijevu dvestogodišnjicu. To da je 200. godišnjica rođenja Šandora Petefija, je jedna biografska činjenica, a to sama po sebi možda nikome ne znači toliko. Ali ako se suočimo sa tim u kojoj meri Petefijeva duhovnost i danas živi među nama, na koliko je načina ona deo naših života, to je dovoljan razlog da o tome počnemo da razmišljamo. Pretpostavila sam i to, da među akterima vojvođanskog kulturnog života ima i onih koji razmišljaju o jubileju. Počela sam da vrtim mozak i da pričam sa ljudima o tome. A ovi razgovori su bili najuzbudljiviji. Ispostavilo se, na primer, da se mnogi ljudi mojih godina, ili stariji od mene, sećaju sastanaka Petefijevih škola, ili knjige čiji je naslov bio Petefijev život.
Rekli su da je čitanje te knjige i učešće na recitatorskim takmičenjima za njih bilo značajno iskustvo, i od tada vole Petefija. U Vojvodini su 23 kulturna udruženja dobila ime po Petefiju, jer nam pesnik nešto znači. I mislila sam da to treba razotkriti, razumeti, shvatiti, šta to znači. Šta to znači u stvaralaštvu, šta znači za savremene pesnike, ili za malu decu koja se spremaju za takmičenje u recitovanju. Od ovoga je napravljen materijal i plan od 50-60-70 stranica. Za naslov je dat Pokreni se! Petefi!, i bilo je veoma važno da razmišljamo i krenemo zajedno sa onima koji se bave kulturom, i sa kojima možemo zajednički da razmišljamo. Neka ova Petefijeva dvestogodišnjica u kulturnom životu vojvođanskih Mađara bude godina koja nas čini zaslužnim za ono što nam je u mađarskoj kulturi pesnik dao. Ovde ne govorimo samo o 1848-oj godini, već mislim na godine od njegovog rođenja, mislim na tadašnji mađarski parlament, književna dela, filmove koji su nastali u vezi i vezujući se sa Petefijem, pa hajde da sve ovo spojimo i pokrenemo se, jer Petefi je tu! Znamo da je postojao prezir prema književnosti vojvođanskih Mađara od strane budimpeštansko-centrističke mađarske književnosti, nema velikih planina, nema dvoraca, nema ni velikih autora. Kad je došlo do promene imperija, ostali smo ovde da gazimo i lutamo zemljom, u tome smo dobri. Postojao je takav pogled, prezir od strane mađarske kulture prema mađarskoj kulturi u Vojvodini. Zato je bilo važno da logo bude napravljen na osnovu fotografije Petefijeve biste, našeg prvog mađarskog akademskog vajara, Gabora Almašija. Bilo je važno pokazati da smo to mi, da cenimo zemlju više od svega, ali to ne isključuje slobodu razmišljanja o umetnosti.
Petefi je rođen ovde na Ravnici, mnogo bliže nama nego drugim krajevima, tako da možemo reći da je Petefi naš, a ovde mislim, s jedne strane, na mentalitet ravnice, na svet na koji se gledalo sa prezirom posle 1920. godine. Ako skočimo u vremenu, na šezdesete godine, kada su se pojavili najsavremeniji književni i umetnički tokovi, a u Vojvodini se razvijao jedan veoma moderan kulturni život, uključujući i mađarsku sredinu u Vojvodini, naravno i to je imalo svoju negativnu stranu: to što je mađarski, vrlo malo je bilo naglašeno. Dakle, svako ko razmišlja kao Mađar ovde, je seljak.
Do 1990-ih, ovo je postala jedna veoma ozbiljna književna debata, i pojavile su se ozbiljne linije podele. Hajde da ne elaboriramo ovo, potrebu preispitivanja književnog kanona. Ali: šta za nas znače Petefijeve škole, njihovi susreti, kulturna udruženja Petefi i mnoge druge stvari iz proteklih decenija, i tu na scenu stupa serijal o Petefiju na drugačiji način, koji se pojavljuje u dodatku Mađar soa „Hetvege”. Bavi se i periodom kada su hteli da se po Petefiju pamti samo Petefijeva brigada, pa su se tako zvale i škole. Pokušali su da ga preobraze i prepišu u glavama ljudi, ali Petefi je takav pesnik, ima toliki uticaj na dušu, ima takvu moć u pogledu identiteta i jezika, da ovo nije uspelo. Ono što je veoma važno, jeste percepcija slobode, naša percepcija slobode. Sigurna sam da postoji, i da je ona drugačija od drugih. Između ostalog, želimo da pokažemo šta znači ovakav koncept slobode, i šta čini Petefijev duh još uvek živim u nama, izjavila je Ildiko Lovaš.
Kako je rekla, na ovaj koncept slobode može se ukazati na mnogo načina, na primer postavljanjem Petefijevih statua u javnim prostorima, gde ih još nema. „VM4K” je raspisao tender za donaciju tri biste od Lasla Silađija. Konkurisanje za ovaj tender i dobijanje istog, mora rezultirati jedinstvom jednog sela ili opštine. Okupe se, i u jednom kratkom filmu pokažu šta misle da je važno da kažu o svom naselju, i pošalju to. Važno je, da je vezano za Pokreni se! Petefi! uspešno uspostavljena saradnja sa Salašarskim pozorištem, i da će na svojoj letnjoj turneji prikazati predstavu Čekić mesta. Ištoka budalu predstaviće glumci „Sirmaija” iz Temerina na skupu Amaterskih glumaca vojvođanskih Mađara 2023-e godine. Ostale glumačke trupe iz raznih razloga, nedostatak pozorišnog teksta, ne uklapa se u njihov profil itd., nisu prihvatili ovaj poziv. Temerinčani, ipak, jesu. „VM4K” smatra važnim i obraćanje savremenim pesnicima vojvođanskih Mađara.
– Zamolili su me da zajedno sa 10-15 koautora napišem antologiju o raspadu Jugoslavije. Raspisan je i konkurs, gde su prijavljeni, kao i pozvani umetnici, objavljeni u jednom izdanju. Ovo je jedan izvodljiv način da se rode pesme inspirisane Petefijem, naglasila je Ildiko Lovaš. Kako je objasnila, jedan od velikih poduhvata je i filmska kompilacija koju je napravio glumac Gabor Mesaroš. Tokom snimanja prešao je oko 2.500 kilometara po Vojvodini. Javnost ovo može da vidi već prvog januara na veb stranici, platformi za deljenje video materijala „VM4K”, a ovaj serijal će prikazati i „Pannon” RTV, jer će biti stavljen na raspolaganje medijskoj kući bez naknade. Gabora Mesaroša i filmsku ekipu sreli su u mnogim naseljima u proteklom periodu. Arpad Serda i Ervin Palfi su kompozitori ovih kratkih filmova zasnovanih na Petefijevim pesmama, koji pokrivaju 2.461 kilometar i prikazuju vojvođanski pejzaž kroz šezdeset lokacija povezanih sa Petefijem. Ima šta da se pokaže, na primer, grobovi, u Kuli i drugde, gde ispod imena mrtvih piše: pao u ratu za nezavisnost 1848/49. godine. Ovo nam može pokazati raznolikost mesta u ravnici, našeg sveta, tvrdoglavost i odlučnost ljudi koji ovde žive.
Kad sam u uvodu pomenula da u Vojvodini nikada nije bilo niza događaja koji su se obraćali tolikom broju ljudi, organizacija i institucija, i uključivali toliko programa, kao u okviru Petefi! Pokreni se! programa, onda ću to potkrepiti brojkama: do 5.000 mađarskih srednjoškolaca , 10-12 hiljada dece uzrasta od 6 do 10 godina u Vojvodini ćemo dopreti, uključujući i oko 1.600 dece koja pohađaju školu sa Petefijem u nazivu. Kulturna udruženja koja nose Petefijevo ime imaju oko 1.300 članova, ali će na neki način i članstvo 170 kulturnih udruženja biti deo ovog serijala događaja, kao i Mađar so, „Pannon” RTV, „Mezeškalač”, „Jo pajtaš”, Radio „Lurko”, „Kalamariš” dečiji televizijski program.
Biće i predstavljanja knjiga i konferencija u vezi sa godišnjicom: održaće se međunarodna konferencija istoričara pod nazivom 1848, nada regiona, u okviru koje će se, kako je planirano, biti predstavljena knjiga Revolucija i borba za slobodu 1848–49. objavljena u ediciji Roberta Hermana, i tri književne konferencije, Konferencija o istoriji zavičaja – paralele, veze, razlike; „Ženska konferencija“ – Mađarice i heroine – od žena reformskog doba do danas – kada je i drvena kašika mač; a biće organizovana i konferencija na srpskom jeziku Petefijeva srpska percepcija, zajedno sa Maticom srpskom iz Novog Sada.
Volela bih da objavim ne samo dela savremenih pesnika i materijale sa konferencija u tomu, već i Janoš viteza, sa ilustracijama mlade umetnice Alise Tot.
– Konferencija žena ne znači da želimo da teramo ženu nazad u kuhinju, već se radi o tome, da ako se žena kreće u kuhinji i zna da koristi drvenu kašiku, i onda može biti ravnopravan partner muškarcu, u svakodnevnom životu, a možda i u revoluciji, ili, ako ona zna šta je igla i konac, to znači da je ona mogla da sašije i kokardu u revoluciji. Ovo simbolizuje sve što je uključeno u našu tradiciju i kulturu. U mom tumačenju, „Janoš vitez” ne misli samo na ljubav koju je Janči Kukorica osećao prema Iluški. Slušala sam izjavu glavnog glumca predstave Janoš vitez Senćanskog mađarskog kamernog pozorišta, u kojoj je rekao, da je impresioniran činjenicom da je Janči Kukorica bio jedan jednostavan čovek, ali da je onda i svaki čovek takav, koji postiže sve ni iz čega, i koji se sa kukuruznih njiva vine u zvezde, navela je Ildiko Lovaš. Kako je rekla, u nizu programa Pokreni se! Petefi! bilo je mnogo razgovora sa svima koji u tome učestvuju kao partneri, nastojali su da svačije ideje ugrade u ovaj koncept. Bela Tar, Đerđ Čerhalmi, Karolj Eperjes, Ištvan Margoči, Marton Silađi i drugi se obraćaju iz matične zemlje, ali sveukupno dobijamo presek, koji uključuje našu posvećenost, našu savremenu književnost, umetnost i rezultate društvenih nauka. Žele da razotkriju slojeve značenja, jer je najvažnije pokazati šta Petefija čini onim ko je i šta je za nas.