Strategija tačaka susreta

Ne može se napraviti medijska strategija koja je podjednako dobra za sve, ali će se sada napraviti ona, koja će svim pripadnicima mađarske zajednice u Vojvodini obezbediti tačke povezivanja, one, oko kojih svi mogu da se slože, rekao je u petak u preduzeću „D.o.o. Magyar Szo Lapkiado Kft.” u Novom Sadu, u sali za manifestacije Arpad Fremond, predsednik Nacionalnog saveta mađarske nacionalne manjine, tokom poslednje javne rasprave o nacrtu strategije razvoja javnog informisanja i medija nacionalnog saveta za period od 2024. do 2029. godine.

Kako je rekao, tokom prethodnih javnih rasprava iznete su primedbe koje su neke od formulacija smatrale neprikladnim, dovedeni su u pitanje pasusi, koji se tiču novinarskog rada u službi zajednice, sa nacionalnim opredeljenjem i zasnovanim na hrišćanskim osnovama, i isticali, da bi takve definicije mogle isključiti očekivanja vezana za nezavisnost novinarstva, za njegovu kritičku prirodu. U vezi sa ovim mišljenjima, on je rekao, da posvećenost zajednici ne znači da neko ne može da bude nezavisan, i da ne može da radi svoj posao kako mu odgovara, na osnovu svog sistema vrednosti i pogleda na svet. Nacionalni savet, dodao je, ni ranije se nije mešao u uređivačku politiku, niti želi od sada da se bavi takvim stvarima, niti namerava da diktira šta i kako treba da obaveštavaju javnost medijske kuće vojvođanskih Mađara.

Međutim, prema Arpadu Fremondu, mora se uzeti u obzir da medijska strategija ne može da odražava ništa drugo, osim onoga kakva je danas mađarska zajednica u Vojvodini i kakav je danas Nacionalni savet mađarske nacionalne manjine. Medijska strategija odražava aktuelni saziv i sistem vrednosti nacionalnog saveta.

On je istakao tačke oko kojih se svi novinari, bez obzira na njihov pogled na svet i sistem vrednosti, mogu složiti: moraju se garantovati mogućnosti za obuku, moraju se razvijati mediji – strategija postavlja ciljeve na pet godina, a poboljšanja moraju biti kontinuirana. Važno je i uspostavljanje kontakata, moraju biti omogućeni i medijski susreti. Novinarske nagrade od sada moraju da idu uz novčanu nagradu, kao i priznanja koja se dodeljuju u drugim tematskim okvirima, rekao je on.

POVRATITI POVERENJE JAVNOSTI

Kritika trenutnog stanja i iznalaženje rešenja, kao i prikupljanje mera za podizanje prestiža novinarstva je ujedno i nova medijska strategija, rekla je Erika Kabok, članica Izvršnog odbora nacionalnog saveta zadužena za pitanja javnog informisanja. Pri definisanju ovih zadataka, u slučaju medija koje informišu na jeziku date manjinske zajednice, potrebno je voditi računa o obavljanju važnih zadataka kao što su negovanje maternjeg jezika, očuvanje i formiranje identiteta. Povećanje profesionalizma je svakako jedan od najvažnijih ciljeva, istakla je ona, a tome treba da služe mentorski programi, obuke, razvoj dopisničkih mreža. Činjenica je da je poverenje javnosti u novinarstvo u poslednje vreme poljuljano. Jedan od razloga za to je aktuelna upotreba jezika, mora se težiti sofisticiranosti. Za medije se takođe mora garantovati odgovarajuća finansijska pozadina. Postoje problemi u pri dodeljivanju opštinskih bespovratnih sredstva na konkursima, odlučivanje često nije zasnovano na principu proporcionalnosti, moraju se preduzeti koraci i u ovom pogledu, podvukla je Erika Kabok. Ona je skrenula pažnju i na to, da strategija pokriva temu digitalizacije i arhiviranja, da imamo ogromno blago koje se mora sačuvati za potomstvo.

„MAĐAR SO” JE NA PRAVOM PUTU

Edvina Erdedi, v.d. direktora preduzeća „D.o.o. Magyar Szo Lapkiado Kft.”, govorila je o situaciji u ustanovi i planiranim investicijama. Kako je rekla, svakako postoji potreba za unapređenjem štamparije, pošto posle 1982., 1986. i 1988. godine, a poslednja investicija koja je u ovom delokrugu realizovana, urađena je 2002. godine, a bez ulaganja se ne može očekivati bolji kvalitet. Ona je još rekla, da će u zgradi sedišta uskoro biti otvorena nova konferencijska sala sa kapacitetom za 100 osoba, muzej štamparije i štampe, kao i predškolska ustanova. „Mađar so” je na dobrom putu, radnici ovde diktiraju nadljudski tempo, možemo da budemo beskrajno ponosni na njih, naglasila je ona, i izrazila nadu da će od januara i iznosi pokrajinskih subvencija pratiti stopu povećanja minimalne zarade.

JOŠ NEKOLIKO DANA

Između ostalih govornika, Andraš Guston, glavni i odgovorni urednik Novosadskog radija, istakao je da mađarski medijski radnik u Vojvodini često mora da živi u „dvojnoj egzistenciji“, i sam se istovremeno bavio i politikom i novinarstvom decenijama, i ne može se očekivati da se to eliminiše u malim sredinama. Robert Kartali, zamenik glavnog urednika časopisa „Het nap” opisao je ciljeve strategije kao izvodljive i dobre. Panon RTV čini most između Mađarske i Srbije, istakao je zamenik direktora Gabor Agardi, koji je takođe pozitivno ocenio zacrtane ciljeve. Prema rečima Rozalije Ekres, narodne poslanice SVM-a, ova medijska strategija će se smatrati uzornom i za druge manjinske zajednice.

Amandmani na tekst medijske strategije mogu se uputiti nacionalnom savetu do 16. oktobra, nakon čega će ga finalizirati Odbor za javno informisanje, objasnila je na sednici Livia Kozma, šefica odbora. Ištvan Šarkezi, predsednik Izvršnog odbora nacionalnog saveta, izjavio je da će najveći zadatak biti implementacija elemenata strategije.