Odobravajući odluku Tela ovlašćenih lica (upravnog odbora) „D.o.o. Magyar Szo Lapkiado Kft.”-a nakon sprovedenog javnog konkursa, Nacionalni savet mađarske nacionalne manjine potvrdio je u petak imenovanje diplomirane pravnice Edvine Erdedi (na fotografiji) za direktora „Mađar soa” na svojoj 9. redovnoj sednici. Edvina Erdedi je u protekloj godini upravljala preduzećem „Mađar so” kao vršilac dužnosti direktora.
Na početku sednice minutom ćutanja odata je pošta predsedniku Saveza vojvođanskih Mađara i pokrajinske skupštine Ištvanu Pastoru, koji je preminuo prošle nedelje. Prema Arpadu Fremondu, predsedniku nacionalnog saveta, bez Ištvana Pastora ne bi bilo nacionalnog saveta.
„MAĐAR SO” JE U SIGURNIM RUKAMA
U vezi sa imenovanjem Edvine Erdedi, Erika Kabok, članica Izvršnog odbora zadužena za javno informisanje, istakla je značaj „Mađar soa”. Zbog njene uloge u očuvanju mađarske zajednice u Vojvodini, nije svejedno ko upravlja „D.o.o. Magyar Szo Lapkiado Kft.”-om, napomenula je ona, i dodala, da što se tiče Edvine Erdedi, već znamo šta nacionalni savet i zajednica mogu da očekuju, pošto je ona već godinu dana vršilac dužnosti direktora.
– Dosadašnja iskustva nam daju za pravo da uvidimo da je „Mađar so” u sigurnim rukama, i da se nadamo njegovom razvoju u skladu sa mogućnostima. „D.o.o. Magyar Szo Kft.” sastoji se od dve odvojene radne jedinice. Poslednjih godina, zbog fluktuirajućeg karaktera produktivnosti štamparije, često je dolazilo do tenzija između štamparije i redakcije, ali je ove godine ova priča stigla do prekretnice. Imamo razloga da pretpostavimo da će uslediti bolja vremena i za štampariju i za redakciju. Ključnu ulogu u tome imaju Edvina Erdedi i političari koji joj pomažu. U 2017. godini, na intervenciju SVM-a, vlada Mađarske je dala 500 miliona forinti za renoviranje sedišta „Mađar soa” i izmeštanje štamparije. Izmeštanje je započeto kada je Edvina Erdedi preuzela upravljanje preduzećem kao v.d. direktora pre godinu dana. Možemo verovati da će za godinu dana sedište „Mađar soa” ponovo biti duhovni centar novosadskih Mađara. Oni koji je poznaju dive se radnoj etici, doslednosti i hrabrosti Edvine Erdedi. Ne beži od donošenja teških i nepopularnih odluka, ako vidi da one služe interesima preduzeća. Posvećena je, odgovorna, obrazovana i poseduje kvalitete koji se očekuju od rukovodioca. Verujem da će „D.o.o. Magyar Szo Lapkiado Kft.” biti u dobrim rukama, rekla je Erika Kabok.
Bolje, kvalitetnije javno informisanje na maternjem jeziku – strategija treba da pomogne u ostvarenju ovog cilja – rekla je Erika Kabok, govoreći o strategiji razvoja medija i javnog informisanja za narednih pet godina (Foto: Edvard Molnar)
PROFESIONALNOST I PRESTIŽ
Razmotrena je i usvojena Strategija razvoja medija i javnog informisanja nacionalnog saveta a za period od 2024. do 2029. godine. Arpad Fremond, podnosilac dokumenta, naglasio je: obećali su da će 2023. godina biti godina strategija, pa su radili u duhu spomenute posvećenosti i to će i dalje činiti. Strategija doprinosi da javno informisanje na maternjem jeziku zajednice bude još kvalitetnije i dostupnije, rečeno je. Najvažnije je da se vojvođanski Mađari mogu informisati na svom maternjem jeziku i dobiti sadržaje koji govore o njima, rekao je on, i ukazao, da zakon o medijima nije umanjio ovlašćenja nacionalnih saveta u oblasti javnog informisanja, ali je za ovo bila neophodna bliska saradnja kancelarije nacionalnog saveta i poslaničke grupe SVM-a u narodnoj skupštini. Arpad Fremond je naglasio da medijska strategija nacionalnog saveta ima za cilj pružanje javnog informisanja zasnovanog na hrišćanskim vrednostima, na jačanju identiteta i služenju interesima manjina. Prema njegovim rečima, važno je jačati profesionalizam, između ostalog kroz razne obuke, ali je važno i očuvati zakonski okvir, odnosno obezbediti finansijsku pozadinu neophodnu da mađarski mediji u Vojvodini opstanu.
Bolje, kvalitetnije javno informisanje na maternjem jeziku – strategija treba da pomogne u postizanju ovog cilja, rekla je Erika Kabok. Ona je istakla da su za postizanje ciljeva neophodna finansijska pozadina i dobar novinar. Strategija se može podeliti na dva dela, jedan se fokusira na jačanje profesionalizma, a drugi na povećanje prestiža novinarske profesije, rekla je Erika Kabok. Navodeći konkretne mere, Erika Kabok je, između ostalog, navela sledeće: etički kodeks – koji je već u pripremi, njegovo usvajanje će biti jedna od prvih mera koje će se sprovoditi u okviru strategije – obuka novinara, dalje usavršavanje, mentorski program, podrška za završetak nesvršenih univerzitetskih studija sa stipendijom, škola novinarstva, jačanje dopisničke mreže, zaustavljanje kvarenja jezika medija i pomoć u učenju pravno-političke i druge tehničke terminologije. Ona je dalje govorila o trenutno najvećoj investiciji u javno informisanje, koje je takođe deo strategije. Ova investicija se odvija u kući „Foruma”, sedištu „Mađar soa” u Novom Sadu.
Prema rečima Livie Kozme, predsednice Odbora za javno informisanje, strategija formuliše prioritete u sedam oblasti i povezuje ih sa akcionim planovima. U rasejanju su posebno važne mere osmišljene da pomognu u opstanku javnog informisanja na maternjem jeziku. U mnogim redakcijama u rasejanju jedva da ima zaposlenih, ponegde radi samo po jedno lice. Plan jačanja dopisničke mreže je ogromna prilika za sve, naglasila je on.
Ildiko Lovaš, predsednica Odbora za kulturu, istakla je odlučujuću prirodu strategija. Medijska strategija nije sama sebi cilj, a to znači, da ona objedinjuje zadatke koje treba izvršiti, stvara mogućnosti, i daje okvir za razvoj javnog informisanja vojvođanskih Mađara, rekla je ona. Ona je i dodala da strategija nije čak ni petogodišnji plan, što znači da nacionalni savet ne želi da je učini obaveznom, ali istovremeno želi da pruži mogućnosti. Najvažnije je određivanje granica i njihovo poštovanje od strane nacionalnog saveta, naglasila je ona. Ona smatra da je jedna od najistaknutijih vrednosti medijske strategije nacionalnog saveta to što se, u skladu sa duhom vremena, sloboda javnog informisanja stavlja u fokus, a u slučaju javnog informisanja se ograničava na ona ovlašćenja, koja je dobila na izborima od vojvođanskih Mađara.
U nastavku sednice sazvanog sa 66 tačaka dnevnog reda, između ostalog, razmotreni su o odobreni planovi rada i finansijski planovi za 2024. godinu Studentskog doma „Evropa”, Fondacije „Panonija”, Biblioteke „Eržebet Juhas” u Bačkoj Topoli, Kulturnog doma opštine Bačka Topola i Biblioteke „Jožef Atila” u Kanjiži, kao i podnesci u oblasti obrazovanja – u vezi sa izbornim procedurama za direktore, mišljenjima o školskim programima, promenama članova školskog odbora, prekvalifikacijama i dopunskim obukama.
Nyitókép: (Foto: Čila David)
