„Ištvan Pastor je imao nekoliko istorijskih zasluga, ali ako bih među tim zaslugama morao da biram onu koju bih lično stavio na prvo mesto, to bi bio ekonomski razvoj” , istakao je za naš list ministar spoljnih poslova i trgovine Mađarske, Peter Sijarto. Ovaj intervju je obavljen u Adi, gde su danas predate investicije srednjeg i velikog obima, koji su realizovani uz podršku vlade Mađarske i Fondacije „Prosperitati”.
Ponovo slavimo ekonomske razvojne investicije srednjeg i velikog obima od istaknutog značaja u Adi, koja je nekada bila jedno od najznačajnijih industrijskih uporišta Vojvodine, ali da ne zaboravimo i da su, posle tri godine, raspisana tri konkursa u sistemu Fondacije „Prosperitati”. Kako vidite da subvencije koje se isplaćuju u okviru programa ekonomskog razvoja doprinose oporavku i jačanju nekadašnje ekonomske uloge Ade, odnosno jačanju mađarske zajednice u Vojvodini, i kakvi su planovi za ekonomski razvoj i povećanje konkurentnosti vojvođanskih Mađara?
– Ištvan Pastor je imao nekoliko istorijskih zasluga, ali ako bih među tim zaslugama morao da biram onu koju bih lično stavio na prvo mesto, to bi bio ekonomski razvoj. Kada smo ga pitali šta treba da uradimo da što više pomognemo vojvođanskim Mađarima, zamolio nas je da ekonomski ojačamo vojvođanske Mađare, jer ako možemo ekonomski da ojačamo zajednicu, onda ona može da ostane jaka, opstane i održi se. Na osnovu ovog zahteva, pokrenuli smo programe ekonomskog razvoja u celom Karpatskom basenu. Zasluga Ištvana Pastora je ne samo što je program započeo u Vojvodini, već i što danas sve mađarske zajednice preko granice mogu da uživaju u njegovim prednsotima. Što se Vojvodine tiče, mi smo u lakoj situaciji, jer kada govorimo o ekonomskom razvoju, dovoljno je reći brojke, jer one govore same za sebe. U Vojvodini smo od početka programa podržali 14.263 prijavljenih na konkurse, koje su donele investicija u iznosu od 170 milijardi forinti, za koje smo obezbedili 80 milijardi forinti podrške vlade Mađarske. Ovo je izrazito takav program, koji je dobar za sve. Dobro je za Mađare u Vojvodini, jer će ojačati i ostaće, dobro je za Srbiju, jer se plaćaju porezi u zemlji, otvaraju se nova radna mesta, ovde se i privreda razvija i naravno da je dobro za Mađarsku, jer je srce spoljne politike Mađarske nacionalna politika. Ovo je priča o uspehu sa kojom se svi slažu, priča o uspehu koju dugujemo Ištvanu Pastoru, kao i priča o uspehu koju nastavljamo na osnovu dosadašnjih uspeha. Prema dogovoru, nastavićemo program ekonomskog razvoja u Vojvodini. Trenutno imamo 3 aktuelna konkursa. Konkurs za podršku kupovine seoskih kuća je veoma uspešan, zainteresovani se mogu prijaviti do 15. januara 2024. godine, pa molim građane koji razmišljaju da konkurišu da se prijave. Pored toga, postoje još 2 konkursa namenjena malim preduzetnicima i poljoprivrednicima, koji su otvoreni do 5. februara 2024. godine. Jedan od ova 2 konkursa odnosi se konkretno na modernizaciju postojećeg mašinskog parka, drugi na podršku poljoprivrednoj delatnosti. Ako treba predstaviti uspešnu priču ili program za primer sa stanovišta saradnje, onda jednostavno treba istaći program ekonomskog razvoja u Vojvodini.
Proteklih godina se mnogo govori o tome da su srpsko–mađarski odnosi, tojest odnosi Srbije i Mađarske, na istorijskom vrhuncu, a u tome važnu ulogu imaju političari vojvođanskih Mađara. Kako vidite u kom pravcu se može dalje širiti srpsko-mađarska saradnja i kakvu ulogu u svemu tome u budućnosti može odigrati zastupanje mađarskih interesa u Vojvodini?
– Krenuli smo iz dubokog dna i iz daleka. Da nismo uspeli da podignemo odnose na sadašnji nivo, ne bismo mogli da pokrenemo program ekonomskog razvoja, na primer. Hajde da razmislimo o čemu se radi u slučaju ovog zadnje spomenutog: na osnovu odluke vlade Mađarske, mi finansiramo investicije na teritoriji Srbije novcem iz budžeta Mađarske. Ako se vratimo na stari sistem političkih odnosa, moram reći da bi to bilo nemoguće. Trebao nam je sistem političkih odnosa bez problema da bismo mogli da pokrenemo ovakav program ekonomskog razvoja. Sve je povezano sa svime. Trenutni nivo poverenja između dve zemlje i dva naroda takođe odlično ilustruje način na koji sarađujemo tokom kriza. Nije teško sarađivati u vremenima mira, u vremenima prosperiteta, u vreme ekonomskih procvata, ali u krizi, kada je svačija egzistencija u pitanju, velika je stvar sarađivati. Ako uspemo da sarađujemo i u teškim vremenima, to pokazuje da zaista možemo da računamo jedni na druge. Pomagali smo jedni drugima tokom pandemije, kao i tokom energetske krize. Ne zaboravimo da skladištimo prirodni gas za Srbiju, a u međuvremenu kupujemo prirodni gas potreban za naše snabdevanje preko Srbije. Međuzavisnost koja postoji u najosnovnijim pitanjima poslovanja zemalja stvorila je čvrst temelj poverenja između dve zemlje, koji je nemoguće raskinuti. Trebao nam je ovaj čvrst temelj poverenja da bismo razumeli šta je važno jedni drugima. Jasno je da je zajednički imenitelj jačanje povezanosti između dve zemlje. Činjenica da nakon 8 godina ponovo postoji železnički putnički saobraćaj između Segedina i Subotice, i da sada ubrzavamo pripremu za izgradnju železnice između Subotice i Baje, ili da drumski granični prelaz Horgoš-Reske sad već radi 24 sata dnevno, i da smo od 2010. godine predali 4 nova granična prelaza, kao i sama izgradnja brze pruge Beograd–Budimpešta, sve to ilustruje, da su dve zemlje i njihove vlade jasno shvatile, da jedna bez druge nema napretka. Za Srbiju je budućnost sada u pravcu evropskih integracija, i jasno je da u Evropskoj uniji Srbija može najviše da računa na nas. Bez Mađarske, srpski integracioni napori bi bili mnogo teži. Za nas je presudna i srpsko-mađarska saradnja, jer u periodu punom kriza, tako bliska regionalna saradnja nam pomaže da iz krize izađemo jači, nego što smo bili kada smo u nju ušli.
Ako je već govorimo o evropskim integracijama, proces pristupanja Srbije EU, pa čak i Zapadnog Balkana, zašao je u ćorsokak, iskustvo iz proteklih godina pokazuje da region uglavnom može da računa samo na obećanja i gromke klišee u vezi sa integracijom. Razočaranje regiona dodatno povećava činjenica da je Ukrajina veoma brzo krenula u pravcu EU. Briselski lideri poslednjih godina sve češće pominju ideju da Zapadnom Balkanu mogu da ponude neku vrstu međucilja, međukoraka – ali ga možemo nazvati i predsobljem –, pre svega u vidu integracije u jedinstveno evropsko tržište. Šta Mađarska misli o ovim idejama?
– Stav Mađarske je da je Evropska unija nepotpuna bez integracije Zapadnog Balkana. Evropskoj uniji je danas potrebna integracija Zapadnog Balkana možda više nego što je potrebno zemljama Zapadnog Balkana da se pridruže, jer su konkurentnost i snaga Evropske unije dramatično opali poslednjih godina. Stoga bi bio potreban jedan novi veliki zamah i jedna svežina. Verujemo da bi Zapadni Balkan mogao da donese ovaj zamah i svežinu, kao i ovoliku ambiciju Evropskoj uniji. Ključna država Zapadnog Balkana je Srbija, nema integracije Zapadnog Balkana, a da Srbija nije lider ove integracije. Evidentno nam je da se integracija Srbije u Evropsku uniju mora rešiti što pre. Inače, treba da se vidi jedna stvar: pristalice proširenja su u manjini u Evropskoj uniji. U javnosti svi govore za proširenje, ali iza zatvorenih vrata, kada treba da se donesu odluke, većina govori protiv proširenja. Ovo je važno znati. Stoga je od suštinske važnosti da se saradnja, koalicija i poverenje država članica koje podržavaju proširenje ne izgube.
Na teritoriji Evrope se još uvek vodi rat, posledice rata u Ukrajini osećaju svi, i EU, kao i države koje nisu članice. Postoje sankcije uvedene Rusiji, ima i isporuka oružja, a ubijanja se nastavljaju, rat nije završen, i ne čini se da će biti završen u dogledno vreme, a i ekonomska kriza izazvana ovim sukobom se takođe nastavlja. Šta Mađarska, koja se već zalagala za upravljanje problemima koja su drugačija od pristupa većine, vidi kao rešenje i šta treba da se desi da bi se odustalo od mađarskog veta?
– Mađarska je uvek bila na strani mira. Samo mir može spasiti ljudske živote. Sada je najvažnije spasiti živote i sprečiti dalje uništavanje. Svako oružje uneseno u region produžava rat i dovodi do više smrtnih slučajeva. Mi to ne želimo. Stojimo uz mir i iskreno se nadamo da će se glas globalne većine za mir pročuti i u Evropi i Centralnoj Evropi. Što se tiče ulaska Ukrajine u EU, to bi bila jedna veoma neodgovorna odluka, jer ni Evropska unija ni Ukrajina nisu spremne da započnu pregovore o pridruživanju. Evropska komisija nema pojma kakav bi efekat početak pregovora o pridruživanju Ukrajine imao na Evropsku uniju, i kako bi se njima trebalo postupati. Najbolje bi bilo da svi shvate da to sada neće ići.
Migraciona kriza je takođe tema oko koje je Mađarska od početka zauzela drugačiji stav od većine, ali istovremeno sve više država sada počinje da shvata da mađarski stav možda i nije bio toliko pogrešan. U kojoj meri mislite da je moguće napraviti suštinsku promenu u ovoj temi?
– Na sve više mesta počinje dolazi do spoznaje da su to ljudi koji nam u Evropi uopšte nisu potrebni – nasilni, vojno angažovani ljudi, dovedeni od strane mreže trgovaca ljudima, koji napadaju granice naše zemlje i tamo pucaju. Posledice će biti one, koje već možemo da vidimo: paralelna društva, nemiran život, nedostatak mira, glasna manjina koja određuje život većine, koja već dugo živi na datom mestu. Mislim da to niko ne želi. To je i razlog zašto političke partije, koje se jasno zalažu protiv migracija, dobijaju sve više poverenja u Evropi. Potvrdiće se da smo i mi i Srbi bili u pravu, kada smo rekli, da Evropa ne treba da bude pod većim migracionim pritiskom.
U nedelju će u Srbiji biti održani republički i pokrajinski parlamentarni izbori na kojima će učestvovati samo jedna samostalna mađarska izborna lista, saopštio je Savez vojvođanskih Mađara. Analizirajući situaciju iz Budimpešte, koliki su ulozi ovih izbora i kakvu poruku bi preneo mađarskim biračima u Vojvodini?
– Za Mađarsku je ključan sistem odnosa sa Srbijom. U sadašnjem kriznom periodu, važnost mađarsko-srpske povezanosti prevazilazi samu sebe. Ona prevazilazi samu sebe i zato što, pored uspeha Mađarske, ova povezanost sa sobom nosi i uspeh vojvođanskih Mađara. Što je bolji odnos i saradnja dve zemlje, to bolje za vojvođanske Mađare. Mislim da je ovo očigledno. Da bi vojvođanskim Mađarima bilo što bolje, potrebna je što bolja saradnja dve zemlje. Politika je iskustveni žanr. A naše iskustvo je da od kada se oko Srpske napredne stranke i SVM-a organizuje rad vlade u Srbiji, od tada je saradnja mnogo bolja, i mnogo je bolje za Mađare, ovde u Vojvodini. Navijamo da se ova dobra saradnja održi, i da snaga i zastupanje interesa vojvođanskih Mađara u Beogradu bude još veće nego ranije, jer će još jači SVM, promovisati još bolje mađarsko-srpske odnose.
Nyitókép: (Foto: Edvard Molnar)
