Utaban put, novi predsednik, sopstveni profil

Savez vojvođanskih Mađara će i ubuduće raditi na očuvanju identiteta vojvođanskih Mađara i stvaranju egzistencije, a namerava da prihvati što više lokalnih projekata koji mogu da unaprede kvalitet života građana, naglasio je dr Balint Pastor, koji je izabran za predsednika stranke prošle subote na 20., izbornoj skupštini SVM-a, održanoj u Senti. „Pobednička je, nova, mađarska” – ovaj citat Endrea Adija bio je slogan te skupštine. U intervjuu za „Mađar so”, Balint Pastor je naglasio: SVM je partija kontinuiteta, tako da mora da ide utabanim putem, zadržavajući sve što je dobro, ali je svrsishodno da svako pronađe svoj stil i pokaže sopstveni profil pri svakoj funkciji. Govorio je i o značaju otvaranja prema intelektualcima koji nisu iz SVM-a, o otvaranju koji bi služio interesima vojvođanskih Mađara, kao i o tome da ubuduće niko ne može da „diriguje” u kulturi i javnom informisanju, ali ni u drugim oblastima.

Kada je nekoliko dana posle sahrane Ištvana Pastora, kao vršilac dužnosti predsednika, za naš list dao izjavu, rekao je da tada još nije mogao da sedne u fotelju svog oca. U toku ovog intervjua, već sedi u ovoj fotelji...

– Ista sam osoba kao i tada, ali funkcija je drugačija, a sa funkcijom sleduju ove stvari. To nije vođeno emocijama, niti je to stvar ličnog donošenja odluka. Moj zadatak je da budem uspešan predsednik SVM-a zarad stranke i zajednice. Ovo su mi poverili 2. marta. Daću sve od sebe da se u tome uspe.

Novi predsednik je izabran tamo gde je stranka osnovana pre 30 godina, nosili ste istu žutu kravatu kao Ištvan Pastor 2007. godine, kada je prvi put izabran za predsednika stranke. Nadalje, ovde možemo čak svrstati i slogan skupštine, odnosno i citiranje Endrea Adija, koji je doneo epohalni zaokret u mađarskoj poeziji u prvoj deceniji 20. veka, i na njegovu epohalnu pesmu, koja počinje sa „Goga i Magoga sin sam ja...”, objavljenog u njegovoj zbirci „Nove pesme”. Koja je poruka pomenute neverbalne komunikacije? Da li su ovi detalji od simboličkog značaja želeli da pokažu da će se buduća aktivnost zasnivati na simbiozi korena, već utabanog puta i želje za obnovom?

– Citat od Adija savršeno karakteriše situaciju u kojoj se sada nalazimo, kao i izazove i pristup. SVM je partija kontinuiteta, tako da mora da ide utabanim putem, zadržavajući sve što je dobro, ali je svrsishodno da svako pronađe svoj stil i pokaže sopstveni profil pri svakoj funkciji. SVM nije monarhija. Nisam postao predsednik SVM-a jer je to bio i moj otac. Pričao sam o ovome bezbroj puta. Naravno, mnogo dugujem svom ocu, on je imao i još ima odlučujuću ulogu u mom životu, ali svako mora da pronađe svoj stil. Citat Adija ima za cilj da to izrazi. Senta zaista znači povratak korenima. Malo političkih partija u Srbiji može da kaže da imaju 30 godina, a da su parlamentarna stranka 26 od tih 30 godina. Trenutno nema mnogo partija starih 30 godina među najpodržavanijim partijama u zemlji. U tom kontekstu, samo bih podsetio da je, na primer, ispred Socijalističke partije Srbije, SVM druga najveća politička snaga u pokrajinskoj skupštini. U republičkom parlamentu sa svojim rezultatima prednjačimo ispred mnogih stranaka koje deluju već 30 godina. Što se tiče žute kravate, toga se ne sećam, ali pošto sam osoba koja sve dokumentuje i obično se hrani prošlošću i tradicijom, pročitao sam programske govore mog oca na skupštinama SVM-a. Tragajući za ovim dokumentima, naišao sam na fotografije snimljene 5. maja 2007. godine, na kojima se izdvajala žuta kravata. Odlučio sam, pošto i ja imam žutu kravatu, da je i ja nosim.

Vraćajući se na Adija, „Nove pesme” su istovremeno bile i mađarske i evropske, dok su u Adiju, najkasnije po objavljivanju ovoga, počeli da viđaju i modernog i mađarskog pesnika, pesnika koji je želeo da Mađarima podari „nove pesme nekih novih vremena”. Kako će se ova dvojnost, suočavanje sa ovim izazovom, pojaviti u budućim aktivnostima SVM-a?

– Naravno da bi Adi izbrisao sve što se tiče prošlosti, ali ja ne zastupam taj princip. Vratio bih se na deo slogana koji glasi: „pobednička je”. U predizbornoj kampanji, ali i posle, mnogo smo pričali o tome da je posle gubitka predsednika stranke moglo da dođe do kolapsa i raspada. I pored tragedije, uspeli smo da ostvarimo drugi najbolji izborni rezultat u poslednjih 12 godina na oba nivoa. Što se tiče dualnosti, to jest pomirenja tradicije i savremenosti, mislim da je SVM i u proteklom periodu dokazao da je sposoban za to. Tradicija je važna za Mađare u Vojvodini, isto i za SVM, ali u isto vreme moramo da idemo u korak sa vremenom i da damo odgovore na nove izazove. Tako je bilo i u prošlosti. Poslednjih godina SVM je već počeo da se bavi temama kojima se ni mi ni drugi ranije nisu dublje bavili. Primeri uključuju demografiju, zaštitu životne sredine ili moderne tehnologije. Za ovo ćemo da se zalažemo i ubuduće, jer jedno ne isključuje drugo.

Kada je 2007. godine Ištvan Pastor izabran za predsednika SVM, u ruševinama je ležala ne samo partija, već i mađarska politička scena u Vojvodini. Sadašnji uslovi se ne mogu uporediti sa onim iz tog vremena, ali izazovi, čak i slični, postoje i sada. Koji će, po vašoj proceni, biti najveći izazovi i koje strateške tačke fokusa će odrediti aktivnosti SVM-a u budućnosti?

– Posle Ištvana Pastora, teško je preuzeti bilo šta, pa i stranku, jer nema mnogo belih fleka. Izmisliti nešto radikalno novo je neverovatno teško. Istovremeno, mora se videti da iako partija ne leži u ruševinama i situacija je konsolidovana, izazovi su isti. Još uvek pričamo o onome o čemu je on govorio 2007. godine, a to je da treba da se otvorimo za intelektualce, koji nisu iz SVM-a. Moj cilj u tom pogledu je definitivan. Mislim da kao akademski profesor i kao čovek kojem ovaj svet nije stran, mogu da nađem zajednički jezik i sa onim ljudima koji su do sada izbegavali SVM. Ne mislim na onih 10-20 odsto koji će uvek biti protiv SVM-a, šta god da uradimo. Ipak, verujem da postoji sloj vojvođanske mađarske inteligencije, koji se poslednjih godina udaljio od nas više nego što bi se to moglo smatrati zdravim. Želim da pokažem otvorenost u njihovom pravcu. Međutim, članstvu stranke sam jasno stavio do znanja da ovo nije ni amnestija ni amnezija. Mislim da nisu relevantni oni sagovornici koji su ugrozili naše živote, oni koji su pokušali da podele stranku i izvedu puč protiv tadašnjeg rukovodstva stranke, oni koji su nudili lažnu alternativu, pa im je dosadilo posle dva meseca, a svoje saborce su prepustili sudbini. Mislim da oni vojvođanskim Mađarima ne mogu ništa da ponude, jer oni koji su, pored najbližih saradnika, izneverili i zajednicu, ne mogu da računaju na poverenje zajednice. Istovremeno, želim da pronađem zajednički jezik sa drugim slojem.

Koristili ste izraz da su se do sada pomenuti ljudi distancirali od SVM-a. Da li je moguće da su se udaljili od stranke, više nego što bi to inače bilo idealno, zato što je od strane SVM-a postojala neka vrsta netolerantnosti? Osim toga, da li će ovo otvaranje možda imati neki formalni početak ili forum?

– Ova pitanja se moraju rešavati pri konkretnim slučajevima, osobno i od slučaja do slučaja. Ne mislim da je zadatak stranke da utvrđuje ko su relevantni predstavnici inteligencije. Uvek mi je smetalo kada su neki pokušavali da obmanu zajednicu tvrdnjom da u SVM-u nema intelektualaca. Nije bitno otvarati se prema intelektualcima zato što intelektualaca nema u našim krugovima, već zato što SVM mora biti još otvoreniji. A kako je bilo u prošlosti teško je generalizovati, bilo je svakakvih primera. Pouzdano znam da Ištvan Pastor nije bio izvor ovih sukoba. Istovremeno, novi lider uvek počinje od nule, pa je važno da ima svoj profil, program i sistem vizije, čak i ako nije moguće izmisliti radikalno nove stvari. Ako intelektualci pokažu otvorenost i pokažu gestove na isti način kao što sam to i ja činio proteklih nedelja, onda možemo da se nađemo negde na pola puta, a korist od toga će imati mađarska zajednica u Vojvodini.

Izborni proces je završen u ponedeljak, formiran je novoizabrani sastav saveta, koji je izabrao predsedništvo stranke, a zatim, na vaš predlog, i tri potpredsednika stranke. Na osnovu kojih kriterijuma ste se opredelili sa kim biste želeli da sarađujete kao najbližim saradnicima?

– Ovo nije lično pitanje, mogu da sarađujem sa svakim. Glavni aspekt je bio ko su ti koji su poslednjih godina stavili na sto dostignuća koje treba ceniti, ali su do sada bili u drugom planu. Boris Bajić je bio dugi niz godina zamenik generalnog sekretara pokrajinske skupštine i šef kabineta Ištvana Pastora, a pored toga izuzetno se uspešno bavio pokrajinskim poslovima, ali je zbog prirode svojih dužnosti ostao u drugom planu. Kao državni sekretar ministarstva finansija Jožef Kerekeš, koji je u ranim tridesetim godinama i poreklom je iz srednjeg Banata, vodio je mnoge predmete koji su važni i sa stanovišta mađarskih institucija u Vojvodini, ali su i njegove aktivnosti ostale u pozadini. Anamaria Viček je kontinuitet, znamo da se borila za svakog mađarskog učenika i odeljenje kao državna sekretarka za obrazovanje. Ne otkrivajući detalje, unapred bih rekao i to da nju očekuju i neki novi izazovi.

Upotrebili ste izraz „uvođenje reda” u svom izveštaju koji sumira period između dve izborne skupštine, dok ste isti izraz ranije upotrebili u vezi sa Fondacijom „Laslo Sekereš”. Da li je izvršeno „uvođenje reda” u ovom poslednjem, to jest gašenje „VM4K” kao organizacione jedinice ranije definisane kao nezaobilazne, bilo neophodno zbog nečega ili nekoga?

– Prošlog leta sam shvatio da „VM4K” nema pravni subjektivitet i da nikada nije postojala kao samostalna institucija. Smatram da stvari i poslove treba voditi u skladu sa pravnom i političkom logikom i zdravim razumom. Međutim, svi su smatrali da je došlo do pomeranja naglaska, koji nije u skladu sa ovim aspektima. Fondacija „Laslo Sekereš” („SZLA”) postoji 21 godinu i fondacija je nacionalnog saveta. U proteklom periodu bilo je programa koje nisu najavljivali ni nacionalni savet ni ova fondacija, već „VM4K”, koji nema pravni subjektivitet. Takođe se sa terena stalno čulo da se oduzimaju programi, da je sve prebačeno pod okrilje „VM4K”. Verujem u multicentričnu mađarsku zajednicu u Vojvodini. Nikada nije dobro oduzimati programe jedni drugima, moraju se imati na umu interesi cele zajednice. Važno je dodati da je u proteklom periodu bilo ekscesa, a ja sam na izbornoj skupštini jasno stavio do znanja, da oni koji zloupotrebljavaju poverenje koje im je ukazano, kao i dobronamernost mađarskih ljudi, ili oni koji su vođeni osvetom ili željom za moći, moraju da odu. To je osnovni uslov da SVM ostane jaka stranka. Ako nema jake SVM, onda nema ni jake mađarske zajednice u Vojvodini. Ako SVM ne bi bio u stanju da obavlja posao koji ima za cilj da pomogne zajednici da se održi, onda bi mađarska zajednica u Vojvodini postala ranjiva. Ako bih kao predsednik SVM-a dozvolio da dođe do raskola u stranci, ili da stranka izgubi autoritet, onda bih u političkom smislu izložio vojvođanske Mađare onima koji ne podržavaju našu zajednicu. U svemu tome je faktor i činjenica da sam još u decembru rekao da mogu da sarađujem sa svima, ali da mora da postoji red, jasne su nadležnosti i hijerarhija. Sa mnom je nezamislivo, kao što je bilo nezamislivo i sa mojim ocem, da dajemo svoja imena dok neko diriguje iz pozadine. Pod mojim predsedavanjem, nikakve neformalne sile iz pozadine ne mogu da utiču na procese. Naravno, poštujemo pravila demokratskog odlučivanja, nema pojedinačnih odluka. Inače, stvaranje „VM4K” nikada nije bio na dnevnom redu na nekoj od sednica predsedništva ili saveta.

Sa ovim priznajete da su se ranije u SVM-u donosile odluke na način na koji nije trebalo?

– Ovo nije bila kritika. Ovim sam želeo da razjasnim kako će stvari funkcionisati pod mojim predsedavanjem. Znamo da je bilo slučajeva da je bilo dirigovanja prvenstveno u oblasti kulture ili javnog informisanja. Ovo ne sme da se desi pod mojim predsedavanjem.

Možda bi neke stvari konačno trebalo jasno izneti, jer se, na primer, navodi u vezi sa uticajem, pa čak i onemogućavanjem sudbina i karijera, obično zaglave na nivou tračeva, baš kao i navodi vezani za uticaj Ildike Lovaš, bivše koordinatorke „VM4K” i bivše članice predsedništva SVM-a. Prema nekima, izbacivanje Ildike Lovaš je zapravo bio cilj ukidanja „VM4K”.

– Sve što je bilo dobro u aktivnostima „VM4K” nastaviće da funkcioniše u sistemu fondacije, jer nećemo ukidati institucije i programe. Pošto „VM4K” nije imao pravni subjektivitet, sve ugovore je potpisivao upravitelj fondacije, ni po tom pitanju ništa se ne menja. Istovremeno, da, bilo je trenutaka i stvari u vezi sa kojima je Ildiko Lovaš zloupotrebila poverenje koja joj je ukazana. Lokalnim čelnicima SVM-a, za otprilike 250 mojih partijskih kolega, rekao sam krajem decembra u Pačiru, da ako me članstvo želi za predsednika, onda neće biti neformalnih sila, i da svakog ko bude protiv mene unutar stranke, pregaziće voz – figurativno rečeno, naravno. Ildiku Lovaš je – figurativno rečeno – pregazio voz. Ovo neće štetno uticati ni na koga drugog, posebno ne na programe, organizacije i radna mesta. Ne radi se o osveti, već o dovođenju stvari i poslova u sklad sa logikom kompatibilnom sa pravnim, političkim i zdravim razumom. Ponavljam, novih poglavlja u vezi ovoga neće biti, jer je SVM jedinstvena stranka, koja želi da se otvori prema drugima, i koja želi da napravi promene u stvarima u kojima je bila manje delotvorna nego što je trebala da bude.

Poznavajući okolnosti, postavlja se pitanje da li ste eventualno vođeni ličnim motivima?!

– Ne, jer sam već odavno preko toga da bilo kakve emocije utiču na mene pri političkom odlučivanju. Mislim da se SVM i mađarska zajednica u Vojvodini moraju osloboditi.

Kao vršilac dužnosti predsednika, prvi važan susret ste imali u Budimpešti prošlog novembra, kada ste pregovarali sa Viktorom Orbanom i potvrđeno je savezništvo SVM-a i vlade Mađarske. U sredu ste u Budimpešti bili i na prvom relevantnom sastanku kao predsednik. Između ostalog, sa ministrom spoljnih poslova i spoljne trgovine Peterom Sijartom i zamenikom ministra Leventeom Mađarom razgovarali ste o realnim pitanjima, sličnim prelasku granice i ekonomskom razvoju. Koji su Vaši budući planovi?

– Još u januaru, Peter Sijarto me je pozvao na Konferenciju šefova misija Ministarstva spoljnih poslova i spoljne trgovine, tražeći od mene da „održim predavanje diplomatama na temu uspeha i zamaha koji karakteriše mađarsku zajednicu u Vojvodini i SVM”. Ovo je velika čast, ne samo za mene, već i za SVM i mađarsku zajednicu u Vojvodini. Na Konferenciji šefova misija učestvuju ambasadori i generalni konzuli Mađarske akreditovani u svetu, a ona obično počinje izlaganjem premijera. Učestvovao sam sa Leventeom Mađar na panel-diskusiji, gde smo razgovarali o pomenutim temama. Pre toga sam imao jedan sastanak u uskom krugu sa ministrom spoljnih poslova. Uzeli smo u obzir sva pitanja koja su važna sa stanovišta dve zemlje, kao i mađarske zajednice u Vojvodini i Srba u Mađarskoj. Sa moje strane, smatram da je veoma zahvalno što sam kao izabrani predsednik SVM-a, prvu priliku da govorim imao u Budimpešti, sa Peterom Sijartom. Govorili smo o pitanju graničnog prelaza Horgoš2-Reske2. Vojvođanski Mađari treba da znaju da broj prelaska granice nije baš dobar. Ovo je i ekonomsko pitanje, odnosno razmatraju da li je finansijski isplativo da granični prelaz bude otvoren 24 sata. Svi se slažu da nije. Činjenica da pomenuti granični prelaz i dalje radi tokom celog dana isključivo je rezultat zagovaračke moći SVM-a. Oni koji putuju na posao su izuzetno važna populacija u našoj zajednici, njima je pre svega u interesu da granični prelaz radi ceo dan, a u interesu svih nas je da ne budu prinuđeni da se odsele u Mađarsku radi posla, da mogu da putuju na posao. Naš cilj ostaje da granični prelaz bude otvoren ceo dan. Razgovarali smo i o programu ekonomskog razvoja. Inače, vojvođanski Mađari su aplicirali za višestruko veći iznos podrške nego što je bilo raspisano u okviru nedavno zatvorenih konkursa. Budžet dva konkursa, koja su raspisana u novembru iznosio je 4 milijarde forinti, a aplicirano je za otprilike duplo veći iznos. To dokazuje da možda još ne treba sahranjivati ovu zajednicu, jer svako ko započne posao ili kupi porodični dom u svom rodnom kraju, svoju budućnost zamišlja u rodnom kraju. Nivo interesovanja za konkurs potvrđuje da ono što radimo ispunjava očekivanja zajednice. Tako u Mađarskoj mogu sa punim pravom da kažem da zajednica želi da napreduje u svojoj domovini i zato je neophodno povećati budžet ili raspisati nove konkurse, na primer za preduzetnike početnike.