Pravi turizam počinje kada posetioci ponovo dođu

Deneš Danko iz Subotice je u svet turizma došao sasvim slučajno, bez prethodne najave, ali je u njemu uvek bio skriven preduzetnički duh. Korak po korak napredovao je na profesionalnoj lestvici. Kao student, delio je letke reklamirajući razne festivale, programe i atrakcije na ulicama Budimpešte za satnicu. Nakon toga od prodavca ulaznica postao je turistički vodič, a potom i stalni turistički vodič u šest različitih zemalja. Završio je stručni kurs za menadžment u turizmu, pa je radio u kancelarijama kao referent, menadžer kancelarije i turistički predstavnik. Na kraju je postao direktor prodaje. Do 2011. godine proputovao je pola sveta. Posle dvadeset sedam godina odsustva, ipak je odlučio da se vrati u svoju rodnu zemlju, Srbiju, kako bi kod kuće iskoristio iskustvo koje je stekao u inostranstvu.

Kao vlasnik kompanije za organizaciju putovanja iz Mađarske, 2016. godine odlučio je da osnuje kompaniju za organizaciju putovanja Alpha Travel SEE u Subotici. Kao lokalpatriota, najveća želja mu je bila da turistima koji dolaze svojim turističkim preduzećem pokaže i promoviše znamenitosti Vojvodine i Srbije, jer smatra da je naša zemlja više nego atraktivna destinacija za one koji žele da saznaju više o drugim kulturama. Kao preduzetnik se već skoro dvadeset godina bavi turizmom. Vlasnik Alpha Travel & Marketing Kft-a nedavno je odlikovan od strane Privredne komore Vojvodine za njegov neumorni i predani rad na promociji vojvođanskih turističkih mogućnosti. Nagrada „Kapija uspeha” decenijama služi za nagrađivanje delatnosti onih turističkih preduzeća koja u datoj godini pruže najkvalitetnije usluge u datoj kategoriji. Deneš Danko je nagradu primio od Maje Gojković, predsednice pokrajinske vlade, pa smo sa njim razgovarali o njegovom avanturističkom životu, putovanjima, uspešnom poslovanju, posebnostima naše zemlje i osećanjima vezanim za nagradu.

Gde je počela vaša ljubav prema turizmu? Kada ste odlučili da pokrenete svoj posao?

– Oduvek sam voleo da putujem i istražujem svet. Kao student morao sam da prihvatim posao preko studentske zadruge, tako sam došao do toga da prodajem ulaznice na ulici. Dok sam radio i sticao iskustvo, svesno sam prikupljao finansijska sredstva. Ono što me je privuklo u turizam je to što nema dva ista dana, uvek sam nailazio na nove izazove. Iako je rad sa ljudima veoma težak i zahteva mnogo energije, kao student sam zarađivao duplo više od prosečne plate u Mađarskoj, jer se to dobro plaćalo. To mi je dalo dodatnu motivaciju da otputujem u Ameriku u okviru „Work and Travel” programa: počeo sam radim u Atlanti, zatim u Majamiju, San Dijegu, Los Anđelesu, Las Vegasu, Čikagu, Njujorku i na kraju Vašingtonu. Kasnije sam radio kao turistički vodič u Jordanu, Tunisu, Egiptu, Turskoj, Maroku, Mađarskoj i Srbiji, zatim kao direktor prodaje organizovali smo putovanja u mnoge zemlje, a bavili smo se i organizacijom dolaznih putovanja, uglavnom smo organizovali ture u Mađarsku za turiste iz zemalja Bliskog istoka. Posle nekog vremena, međutim, osetio sam da moram da se preselim kući. Tako sam došao do tačke da sam konačno osnovao svoju kompaniju u Srbiji 2016. godine. Naravno, početak nije bio lak, ali su me uvek motivisale situacije gde ima konkurencije, izazovi i želja da od onoga što sam dobio nešto vratim društvu. Uvek sam doživljavao svoj posao kao društvenu igru u kojoj morate da izgradite strategiju, a ne da se oslanjate samo na sreću. Upao sam u mnoge zamke, neki ljudi su me prevarili, a ponekad sam i sam sebe prevario. Iako sam prošao kroz mnoge poteškoće, oni su mi pomogli da naučim kako da uspešno vodim posao.

Kako se vaše poslovanje razvijalo od početka?

– Kada smo pokrenuli ovaj domaći poslovni poduhvat, kontaktirao sam lokalne turističke preduzetnike. Ispostavilo se da je, pored toga što smo sa našom firmom popunili jednu poslovnu prazninu, Fondacija „Prosperitati” od 2019. godine počela da podržava i turizam. Stupio sam u kontakt sa njima, i iako se nisam prijavio na konkurs, pokušao sam da prenesem sopstveno profesionalno iskustvo i poduprem započeti rad sugestijama. U to vreme nije bilo moguće obučiti turističke vodiče na mađarskom jeziku. „Prosperitati” je među prvima podržao ovu stvar, a već smo u dva navrata organizovali dodatnu obuku za mađarske turističke vodiče u Vojvodini. Prvo je fondacija, a nedavno i Nacionalni savet mađarske nacionalne manjine doprineo troškovima dobijanja licence za rad. Zahvaljujući tome, prošle godine je u Vojvodini počelo da radi 16 novih mađarskih turističkih vodiča i 4 turistička pratioca, koji su uspešno položili ispit na konkursu ministarstva za turizam. Trenutno imamo više od 25 aktivnih turističkih vodiča, od kojih možemo da zaposlimo 10-12 ljudi u kontinuitetu. Praktično svih dvadeset ljudi koji su ove godine polagali već su uradili barem jedan posao. U proteklom periodu primili smo mnogo gostiju iz Mađarske, Transilvanije, Slovačke, pa čak i iz Zakarpatske oblasti. Konstantno širimo paletu obilazaka graditeljskog i kulturnog nasleđa u našoj zemlji. Trudimo se da naš portfolio vojvođanskih turističkih proizvoda bude konkurentan na evropskom i svetskom tržištu. Uvereni smo da ovo može da bude snaga koja može da održi Mađare u Vojvodini. Sada proaktivno tražimo nove partnere i radimo plasman proizvoda, a ne samo čekamo da nas kontaktiraju. Međutim, ovo nije ni blizu krajnjeg cilja. Dobro pripremljenim radom nastojimo da se pripremimo i za doček zapadnoevropskih turista.

Po mojim saznanjima, ponovo ste upisali univerzitetske studije tokom pandemije.

– Prošle godine sam diplomirao ekonomiju na Metropoliten univerzitetu u Budimpešti, smer turizam i ugostiteljstvo. Trenutno sam na master studijama menadžmenta u turizmu i već mi je palo na pamet da nakon što ovo uspešno završim, krenem i na doktorski program. Voleo bih da predajem na univerzitetu i da celo svoje znanje i iskustvo prenesem na mlađu generaciju. Pored studiranja na fakultetu, izgradio sam i široku mrežu kontakata i stekao poslovne partnere. Znanje koje sam do sada stekao, zajedno sa prethodnim iskustvima, dalo mi je okvir, koji mi pomaže da još bolje sagledam procese.

Čini se da u svemu vidite poslovnu priliku. Možda je vaša dobra mreža kontakata tajna vašeg uspeha?

– To takođe može da doprinese, ali važan element uspeha je menadžment mreže kontakata. Možda imate mnogo poznanika i prijatelja, ali pravo je pitanje kako ih koordinirati. Možda je tajna mog uspeha u tome što nikada ne odustajem. Mnogo puta mi se u životu desilo da kada su svi išli levo, ja sam krenuo desno. Do sada je ovaj obrnuti pravac funkcionisao, a i sam sam radoznao šta će budućnost doneti.

Pre nekoliko godina napravili ste platformu za organizaciju putovanja u Vojvodini i Srbiji za putnike iz Mađarske i Karpatskog basena koji govore mađarski, i koji se zove „Szerbia Magyarul” (Srbija na mađarskom). Šta vam je bio cilj sa ovim?

– Napravili smo ovu platformu kako bismo posetiocima predstavili našu zemlju i prirodna čuda, graditeljska i druga kulturna blaga koja se nalaze širom Srbije, pružanjem asistencije na mađarskom jeziku i usluga profesionalnih turističkih vodiča. U osnovi, nudimo dnevne garantovane izlete u većinu vojvođanskih gradova i glavni grad, a organizujemo i privatne, zatvorene grupne ture za pojedince i grupe na zahtev. Pored organizacije putovanja, bavimo se i turističkim marketingom, pre svega organizacijom dolaznih putovanja, odnosno privlačimo strance u Vojvodinu i na celu teritoriju Srbije. Praktično u svakom većem pokrajinskom gradu imamo lokalne vodiče koji su licencirani da prate posetioce. Takođe koristimo platforme društvenih medija na kojima pokušavamo da povećamo našu vidljivost. Pored toga učestvujemo i na međunarodnim turističkim sajmovima i izložbama. Ne možemo izostaviti ni „Hello Vojvodina” turističku platformu, koja je već ozbiljniji forum, jer ima sadržaje na četiri jezika. Uspostavila ga je i njime upravlja Fondacija „Prosperitati”. Ova platforma je stoga sastavni deo vojvođanske turističke strategije i pruža nove mogućnosti, kako radno angažovanima u ovoj privrednoj grani, tako i lokalnom stanovništvu.

Obuke turističkih vodiča se izvode u kontinuitetu, kako se prijaviti na njih?

– Turističko vođenje je licencirana delatnost, za koju se mora položiti šest teorijskih ispita i dvodnevni praktični ispit. Trudimo se da dobijemo dodatnu podršku i organizujemo ovaj kurs svake godine. Mogućnost za polaganje ispita objavljuje ministarstvo, može se prijaviti 300 ljudi iz cele Srbije, a ova mesta se veoma brzo popunjavaju. Svake godine smo uspeli da rezervišemo najmanje 15 mesta za kandidate koji govore mađarski. Osnovni uslov je da podnosilac zahteva bude državljanin Srbije (ili barem da ima boravišnu dozvolu) i da ima završenu srednju školu. Pošto se ispiti održavaju na srpskom jeziku, korisno je i ako kandidat dobro govori srpski, ali savršeno poznavanje jezika nije uslov. Nakon uspešno položenog ispita, osoba dobija legitimaciju turističkog vodiča, sa kojom može da vodi grupe. Trenutno ima više starijih kandidata, ali bih voleo da se više mladih okuša u ovoj profesiji. U tom cilju, ove godine smo osnovali i Udruženje turističkih vodiča vojvođanskih Mađara. Organizacija će prvenstveno zastupati profesionalne interese mađarskih turističkih vodiča. S jedne strane, želimo da im obezbedimo kontinuirano usavršavanje, a sa druge strane stvaranje ujednačenih tržišnih uslova. Postoji velika potreba za mađarskim turističkim vodičima da bi se uopšte moglo govoriti o tipičnom vojvođansko-mađarskom turizmu. Pored toga, možemo da učestvujemo na međunarodnim konkursima za razvoj turizma, pa čak i na onima koje nude prekogranična ili sa Srbijom povezana bespovratna sredstva.

Uskoro ćete otvoriti i suvenirnicu.

– Da, to je novina. U skorije vreme otvaramo našu jedinstvenu turističku agenciju ispod Gradske kuće u Subotici, koja se posebno bavi dolaznim putovanjima, a tu će biti i suvenirnica, gde bismo želeli da prodajemo proizvode i rukotvorine lokalnih proizvođača, uglavnom iz radijusa ne većem od 100 km. Za ovo stalno očekujemo prijave domaćih proizvođača.

Kako možete sve tako stručno da koordinirate?

– Ako volite svoj posao, onda sve ide lako. To zahteva malo kreativnosti, upornosti i ne odustajanja od svojih snova. U isto vreme, morate i da volite ljude, to sam rekao mnogo puta. A što je još važnije, da oko sebe okupljam jak tim i radim sa ljudima koji na svojim pozicijama iz sebe izvlače ono najbolje. Verujem da možemo efikasno da radimo samo ako smo sistemski organizovani.

Vratimo se na turiste! Kakva su vaša iskustva, kako se osećaju stranci kod nas? Koje prednosti ima Srbija u odnosu na druge zemlje?

– Većina naših posetilaca napominje da se kod nas osećaju kao kod kuće nakon prvog dana. Čini se kao da krijemo tajnu koja dolazi od ljubaznosti ljudi, bogate prirodne lepote, prelepih prizora, gostoljubivih meštana. Tajna uspeha možda je harmonija lokalne kulture i gastronomskih programa. Ukusan obrok ili degustacija vina su uvek veliki hit, a pravi turizam počinje kada posetioci ponovo dođu. Danas država sve više pažnje posvećuje razvoju infrastrukture, na primer izgradnjom akva-parkova, bazena, wellness centara. Značajan napredak se očekuje i sa razvojem železničke mreže, za koju se očekuje da će imati značajan uticaj na logistiku.

Kako i na koje načine su se u poslednje vreme promenile navike putovanja?

– U prošlosti su ljudi rezervisali grupna putovanja pola godine ili čak godinu dana unapred. Danas se rezervacije putovanja iniciraju tek u poslednjem trenutku, a umesto većih grupa, popularne su postale manje porodične grupe od 8-10 ljudi. Pored programa razgledanja grada, sve je veća potražnja za doživljajima bliskim prirodi, jer ljudi žele da se otrgnu od stresnog gradskog života i žele odmor i mir. Aktivni turizam, kao što je biciklistički, danas je izuzetno popularan. Posetioci vole da šetaju i sami istražuju mesta. Za novu generaciju putnika, održivost je takođe važan aspekt.

Koje destinacije obično preporučujete ljudima koji žele da putuju?

– Zapadnu Bačku sa zemljanom utvrdom u Bačkom Monoštoru, rezervatom prirode, razgledanjem Sombora i ribljom čorbom u Bezdanu, sa Kupusinom, kao i Banat sa zgradom železničke stanice u Kikindi koja je starija od one u Subotici, peščanim dinama Deliblatske peščare, kao i sa mnogo manje poznatim atrakcijama. Subotica, Palić, Kanjiža ili Senta takođe imaju vrednosti koje bi trebalo da budu na vojvođanskoj listi destinacija koje vredi posetiti. Potom su veoma popularni Zlatibor i okolina, Tara, Bajina Bašta, kanjon Uvca, ali i skijalište Kopaonik je jedna savršena lokacija. Pogodni su za aktivnu rekreaciju, jer možete ići na biciklizam, planinarenje, vožnju kajakom, kanuom, a odlični su i za porodična putovanja. Posete je vredna i Stara planina i njena okolina. Novi Sad je takođe veoma atraktivan, a planina Fruške gore takođe nudi brojne mogućnosti za rekreaciju. Takođe bi mogli da doprinesemo jednom značajnom povećanju u ovom segmentu u regionu Banata, očigledno je da tamo još treba da se razvija infrastruktura, a veći akcenat mora da se stavi tamo i na marketing turizma. A ako pogledamo celu zemlju, Beograd je sada veoma popularna destinacija za posetioce.

Koja ste životna iskustva stekli tokom putovanja?

– Do sada sam obišao pedeset pet zemalja i tokom putovanja stekao mnogo životnog iskustva. Postao sam otvoreniji, više prihvatam i imam više razumevanja. Ne mislim više da je život u inostranstvu savršeniji, niti da na mnogim mestima žive samo opasni ljudi. Umesto toga, ja vidim svet kao lep i svetao univerzum, čijoj lepoti možemo da doprinesemo. Putujući možemo da učimo od drugih kultura, religija i istorijskih nasleđa, što doprinosi našem ličnom razvoju. Na isti način, učenje jezika nam pomaže da upoznamo druge. Učenjem jezika možemo steći jednu mnogo širu perspektivu. Ovo nam otvara mnogo mogućnosti i vrata.

I na kraju, kako je nagrada uticala na vas?

– Bio sam veoma iznenađen. Nije baš često da nečiji rad dobije priznanje, pa mi je ovo posebno godilo. Neću reći da ovakvo jedno priznanje na barem svakih dvadeset godina ne može da se donese kući, jer i to potvrđuje da nešto dobro radimo. Mislim da smo bili zapaženi na sajmovima putovanja u Beogradu i Budimpešti, a u više navrata sam bio izlagač i na srpskom štandu na sajmovima u Dubaiju i Berlinu. Naša kompanija je predstavnik i nacionalne Turističke organizacije Srbije u Mađarskoj, tako da sve aktivnosti turističkog marketinga koje u Mađarskoj teku u pravcu Srbije, sprovodimo mi. U prilog našim uspesima ide i statistika, pa možda ovo priznanje može da proistekne i iz toga. Veoma sam zahvalan na tome!