Nacionalni savet mađarske nacionalne manjine je u petak u Subotici održao 14. po redu redovnu sednicu, sazvanu sa 119 tačaka dnevnog reda, koja je počela razmatranjem i usvajanjem odluke o stipendiranju srednjoškolaca.
Obrazlažući odluku, predsednik Arpad Fremond je podsetio da je, u skladu sa strategijom obrazovanja, jedan od osnovnih ciljeva nacionalnog saveta je nastavak školovanja, a u okviru toga podsticanje daljeg školovanja u rodnoj zemlji, na maternjem jeziku, pa u skladu sa ovom namerom, u već postojeći sistem podrške uvrštena je jednokratna podrška onima koji su prvi put upisali srednju školu u Srbiji i započeli svoje školovanje na mađarskom, i s tim na svom maternjem jeziku. Prema njegovim rečima, u slučaju školske 2024/25. godine, koja je počela 1. septembra, jednokratna podrška srednjoškolcima iznosiće 5 hiljada dinara. U uskoro će za srednjoškolsku stipendiju biti omogućena prijava putem interneta, pa će na obnovljenom sajtu nacionalnog saveta biti dostupna tri interfejsa na kojima će se moći prijaviti, od kojih je jedan već dobro poznati „Breki”. Prema planovima, ovaj konkurs će biti otvoren od 15. oktobra do 15. novembra, a ovu podršku bi voleli da isplatimo svima do Božića, rečeno je. Izvršiće procenu da li bi ubuduće na ovaj način bilo moguće podržati ne samo učenike prvih razreda srednjih škola, istakao je Arpad Fremond.
Predsednik nacionalnog saveta je ponovio da je neophodno jačanje sistema doma učenika u okviru mera koje se preduzimaju u cilju očuvanja srednjih škola. Za decu postoji naglašena, prava konkurencija, zvučnim obećanjima pokušavaju da ih izmame u inostranstvo.
– Moramo raditi na jačanju sistema učeničkih domova. Primer Bačke Topole ilustruje šta znači ojačati sistem. Srećni smo što možemo dodatno da ojačamo naš sistem učeničkih domova u Senti, ali se nadamo da ćemo u narednom periodu to učiniti i u Subotici, Kanjiži, Adi i Bečeju, objasnio je Arpad Fremond. On je istakao da je radosno i to što je nacionalni savet u mogućnosti da pruži neku vrstu poklona učenicima osnovnih škola od prvog do osmog razreda i na taj način ilustruje pažnju i značaj obrazovanja na maternjem jeziku.
Tatjana Varju Potrebić, članica izvršnog odbora nacionalnog saveta zadužena za obrazovanje, objasnila je: kada uporede broj učenika osmog razreda koji su završili nastavu na mađarskom jeziku u osnovnim školama sa brojem učenika upisanih u prvi razred srednje škole u narednoj školskoj godini vide da se 14 odsto učenika ne pojavljuje u srednjoškolskom obrazovanju na mađarskom jeziku u Vojvodini. To znači da se neki od njih nisu odlučili da nastave školovanje, neki nastavljaju školovanje u inostranstvu ili ovde na srpskom jeziku. Ona je istakla da je pomenuti proces štetan za zajednicu. Neophodno je svim mogućim merama doprineti da mađarski učenici u Vojvodini nastave školovanje ovde i na mađarskom jeziku. U sadašnjem obliku, mreža mađarskih srednjih škola u Vojvodini može se održati dugoročno samo ako je moguće popuniti ponuđene smerove, naglasila je ona, ističući da jednokratna podrška može biti relevantno sredstvo za podsticanje daljeg školovanja u domovini.
Prema rečima dr Žolta Namestovskog, predsednika odbora za obrazovanje, podrška je u skladu ne samo sa obrazovnom strategijom, već i sa empirijskim merenjima sprovedenim u procesu pripreme ovog dokumenta – sva podrška je važna za roditelje –, kao i sa zapažanjima i komentarima saslušanim na terenu i tokom javnih rasprava. To je opipljiva i konkretna finansijska podrška, koja dopunjuje ostale programe nacionalnog saveta namenjene srednjoškolcima. Prema njegovim rečima, sistem se jača kroz podršku, u okviru koje nacionalni savet ističe i podržava važnost učenja u rodnoj zemlji i prosperiteta u rodnoj zemlji.
„VACKOR” I U NOVOM SADU
Nacionalni savet je takođe odobrio izveštaj o radu za 2023-2024 godinu, kao i plan rada za 2024-2025 godinu Mađarske predškolske ustanove i vežbaone „Vackor” u Subotici. U vezi sa navedenim tačkama dnevnog reda, bilo je reči i o otvaranju izmeštenog odeljenja u sedištu „D.o.o. Magyar Szo Lapkiado Kft-a”. Prema rečima Ištvana Šarkezija, predsednika izvršnog odbora, ovde će biti stvorene grupne sobe sa pripadajućim prostorijama. Završena je i razvojna senzorna soba. Kako je istaknuto, uskoro će se znati kada će u Novom Sadu početi sa radom ovo izmešteno odeljenje – biće omogućeno otvaranje 2 jaslene i 2 vrtićke grupe. Izmešteno odeljenje „Vackora” u Nosi počelo je sa radom prošle godine.
SVAKI MAĐARSKI UČENIK JE BITAN
U nastavku sednice nacionalni savet je razmatrao i usvojio plan rada i finansijski plan za 2025. godinu pozorišta „Kostolanji Deže” u Subotici, Mađarskog kamernog pozorišta u Senti, Kulturno-obrazovnog centra „Turzo Lajoš” u Senti, kao i Istorijskog arhiva Sente. Na dnevnom redu su bile i obrazovne teme – školski programi obrazovnih ustanova od istaknutog značaja, recenzije udžbenika na mađarskom jeziku, davanje mišljenja preliminarnih rang lista učeničkih domova, promene članova upravnih odbora, procedure izbora direktora – a u vezi sa ovim, najveći pažnja je bila usmerena na temu otvaranja odeljenja na mađarskom jeziku sa manje od 15 učenika. Ištvan Šarkezi je istakao da nacionalni savet podržava osnovne i srednje škole u svakom slučaju u njihovim naporima da im ministarstvo obrazovanja omogući da otvore i nastave sa radom odeljenja na mađarskom nastavnom jeziku sa malim brojem učenika u školskoj 2024/25. godini.
Prema rečima Tatjane Varju Potrebić, ovog leta je u kancelariju saveta stigao zahtev u vezi 40 odeljenja osnovnih škola za otvaranje prvog razreda sa manje od 15 učenika. On je dodao da je na zahtev Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje, propise, državnu upravu i nacionalne manjine – nacionalne zajednice izvršni odbor doneo pozitivnu odluku u svim slučajevima. „U samo devet slučajeva morali smo da se obratimo ministarstvu obrazovanja i dobijemo naknadnu saglasnost, a na naše zadovoljstvo, sva odeljenja su mogla da započnu ovu školsku godinu prema planovima i potrebama. Izvršni odbor je doneo pozitivnu odluku za 21 srednjoškolski smer vezano za otvaranje prvog razreda”, prokomentarisala je Tatjana Varju Potrebić.
Žofija Rigo Pal, potpredsednica nacionalnog saveta je istakla: Nacionalni savet, obrazovne institucije, nastavnici, roditelji i sami učenici učestvuju u radu na održavanju obrazovanja na maternjem jeziku u Vojvodini. Deo ovog posla je svakodnevna borba za nastavnike i učenike, za održavanje zakonskog okvira koji su već stečeni i afirmisani. U svetlu brojeva, ona je istakla važnost obraćanja pažnje na zajednice u rasejanju i većinskih zajednica. Zadatak nacionalnog saveta je da podrži sistem na tačkama koje pomažu razvoju i napredovanju, zadatak aktera obrazovne mreže je da obezbede set intelektualnih i materijalnih sredstava koja podržavaju profesionalizam na najvišem mogućem nivou, dok je zadatak roditelja da daju deci najviše što je moguće. „Što se tiče obrazovanja, najviše što možemo da pružimo našoj deci je da nauče da pišu, čitaju i misle na svom maternjem jeziku”, naglasila je ona.
MARTA VARJU OSTAJE U STATUSU GLAVNE UREDNICE
Imenovanje vršioca dužnosti glavnog i odgovornog urednika dnevnog lista „Mađar so”, kao i v.d. direktora i vršioca dužnosti glavnog i odgovornog urednika nedeljnika „D.o.o. Het Nap Lapkiado Kft-a” je nacionalni savet.
Prema izveštaju Erike Kabok, članice izvršnog odbora odgovorne za javno informisanje, 17. septembra su upravni odbori obe medijske kuće glasali o imenovanjima, prema kojima glavni urednici do sada – Marta Varju u „Mađar sou” i Livia Tot Barat u „Het napu” –, kao i direkorica „D.o.o. Het Nap Lapkiado Kft-a”, Edit Laslo, mogu nastaviti sa svojim radom kao vršioci dužnosti. Odbor za javno informisanje nacionalnog saveta je raspravljao i usvojio ove odluke. Imenovanja glase na najduže jednu godinu. Erika Kabok je istakla da je Marta Varju 16. glavni urednik dnevnog lista „Mađar so”, koji ove godine puni 80 godina. Ranije, nakon smene prethodnog glavnog i odgovornog urednika dnevnog lista „Mađar so”, Marta Varju je od leta 2011. godine jednu godinu bila u statusu vršioca dužnosti na funkciji glavnog i odgovornog urednika.
(Fotografija Edvarda Molnara)
Nyitókép: (Fotografija Edvarda Molnara)
